недеља, 09.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.03.2021. у 21:51 Ј. Антељ - И. Албуновић

Да ли на српско тржиште стиже другоразредна роба

Национална организација потрошача упозорила да анализа нема, јер нема пара. – Постоје само нагађања и субјективне оцене купаца
Дискриминација потрошача мора бити кажњива (Фото Н. Марјановић)

Мада је тема о различитом квалитету производа за исток и запад Европске уније актуелна већ годинама, у Србији никада нису урађене анализе које би показале какво је стање на нашем тржишту. На ово је јуче упозорила Национална организација потрошача Србије ( НОПС), истичући да анализа нема, већ да само постоје нагађања и субјективне оцене купаца.

–  Мултинационалне компаније се већ годинама правдају да купци у различитим земљама имају и различите навике. То је највећа злоупотреба, када је реч о квалитету производа – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача ( НОПС).

Анализе се, каже, не спроводе, јер потрошачке организације немају довољно новца, а за таква истраживања су потребна и велика средства. Али није, додаје, само новац проблем.

– Када смо пре неколико година радили независну анализу квалитета млека на нашем тржишту, нико није оспорио ниједан резултат. Али, сви су питали одакле нам новац и ко је то финансирао. У Србији и даље полемишемо да ли конкуренција подмеће информације, уместо да размишљамо о општем добру.  Сви смо ми потрошачи тих производа – каже Паповић.

Подсетимо, источни блок ЕУ водио је петогодишњу борбу да се забрани двоструки квалитет производа и заустави дискриминација потрошача. Више анализа у различитим државама показало је да је та пракса узела маха. У Хрватској је, рецимо, утврђено да је од 26 производа чак 22 било лошијег квалитета него у Источној Немачкој. Међу њима били су „нутела“, детерџент „аријел“, „хип“ дечја храна, „вуди“ виршле... Слично истраживање у Словачкој доказало је да је половина производа из њихових радњи било лошијег квалитета од истих у Аустрији. Овим поводом реаговала је и Вишеградска група затраживши да се се квалитет уједначи, бофл уклони са тржишта Источне Европе и да се двоструки стандарди казне. После ових резултата и притисака, ЕУ је спровела велику студију која је показала да је у девет одсто производа установљен различит састав, али да то „не значи нужно и да је квалитет другачији”. До одступања у саставу, саопштили су, дошло је због навика и укуса потрошача на поједним тржишта.

– Управо овакве изјаве јесу и највећа злоупотреба. Да ли ми волимо чоколаду са мање лешника или виршле са мање меса? Јасно је да су произвођачи имали утицај на такве оцене – каже Паповић.

Међутим, ревизијом Директиве о непоштеној пословној пракси ЕУ је коначно, у марту 2019, забранила овакво понашање  мултинационалним компанијама.

Из заједничког буџета тада је опредељено два милиона евра за развој методологије истраживања и 800.000 евра за нова тестирања. Договорено је и да ће Европска комисија у року од три године дати оцену о ефикасности нових правила уз могућност да их додатно пооштри. Директивом је прописано и да ће казне за произвођаче који пласирају двоструки квалитет бити до четири одсто њиховог годишњег промета.  Од тада, међутим, није било довољно информација да ли се ово заиста и поштује, колико истраживања је спроведено у међувремену и да ли је и једна компанија прекршила нова правила и била санкционисана.

У Србији до сада није било озбиљније иницијативе да се таква пракса преиспита.

– Надамо се да ће неко од надлежних увидети потребу да се покрене такво истраживање. Тим пре што је у чланицама Источне Европе већ доказано да постоји дискриминација купаца у односу на оне у  „старим” чланицама уније – истиче Паповић, и додаје да за сада можемо само да нагађамо и да се надамо да ће Србија индиректно имати користи од прописа уведених у ЕУ, под претпоставком да ће произвођачи поштовати такозвану добру пословну праксу. У НОПС-у истичу да је Србији, као земљи кандидату за ЕУ, заиста неопоходно једно овакво истраживање како бисмо и ми могли да се позиционирамо и видимо где смо по овом питању. Кажу да су се тим поводом неколико пута обраћали надлежнима.

Биљана Борзан, чланица одбора за заштиту потрошача у ЕУ и једна од најгласнијих заговорница уједначавања квалитета производа на свим тржиштима, рекла је недавно да нема података каква је ситуација у државама ван ЕУ.

– Све владе би морале да инсистирају на томе и спрече произвођаче да спроводе самовољу – казала је Борзан за портал „Бизнис”. Дискриминација потрошача, према њеним речима, мора бити кажњива. 

Коментари61
be085
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Prema svecu i tropar !
petar
Naravno da nas zatrpavaju drugorazrednom robom Setimo se robnih kuća "Beograd" i kakva je roba bila u njima bilo da je iz Kine, Indije ili iz bilo koje zemlje. Uostalom trebe ući u "SECOND HAND" I sve će nam biti jasno kad shvatimo koliko je ta roba kvalitetnija od "regularne".
Gavran
E moj Saša. Malo si mi unapredio USA i Britaniju. Po meni su oni iza Zapadne Evrope a možda i iza Srbije. Ono što Amerikanci jedu neće da jede ni srpska mačka, italijanska i francuska moda je daleko ispred američke a o nemačkim automobilima da i ne pričam.
Sasa djordjevic
1. Klasa: USA, Velika Britanija, Svajcarska, eventualno Japan i Svedska. 2. Klasa: zapadna Evropa. 3. Klasa: Balkan i ostali nesretnici. 4. Klasa: Afrika. Inace za Americko trziste je roba najjeftinija za Africko najskuplja bez obzira sto je najgoreg kvaliteta. Znaci zivot ne vredi svuda isto i zato se javljaju migracije i ostaju "rupe" kao na primer kod nas
Оки Доки
Е зато Амери, да би код себе омогућили најјефтиније и најквалитетније, прекрајају друге државе, бомбардују, окупирају, штите своје економске интересе у сваком ћошку ове Планете и оближњег свемира. Све то плаћа Африка, Азија, Балкан,..Ма, живеле западне (америчке) вредности !
Мирослав
Дакле, ми волимо виршле са мање меса, а више пилећих ноктића. Тако нас између редова убеђују.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља