Америчка царина на увоз алуминијумског лима из Србије износиће 25,84 процента уместо 11,67 одсто колико је било предвиђено прелиминарном одлуком из октобра прошле године и знатно ће погодити нашег јединог извозника „Импол севал”, ваљаоницу алуминијума из Ужица, који пласира обрађене легуре овог метала на тржиште САД. Ова одлука која је донета пре два дана само неколико сати пошто је Сенат већином гласова потврдио избор Ђине Рејмондо за нову министарку трговине, надовезује се на десетопроцентне царине, које је администрација бившег америчког председника Доналда Трампа увела прошле године за 18 земаља позивајући се на закон о националној безбедности.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да су Трампове царине и криза извана вирусом корона за готово 90 одсто већ смањиле извоз алуминијума у Америку. Подсећа да је продаја обрађеног алуминијума на овом тржишту 2017. била занемарљива да би знатно скочила 2018. и посебно 2019. године, када је извезено алуминијума у вредности од 20,8 милиона евра или 8.200 тона. Међутим, због прошлогодишњег ограничења Трампове администрације на тамошњем тржишту је продато свега око хиљаду тона у вредности од око два милиона евра. Поређења ради, Америка је пре две године била на трећем месту када је реч о извозу нашег алуминијума, а сада је на деветнаестом.
– Трампове царине су знатно обориле извоз, а сада је толико мало да не може додатно да се погорша. То није нешто што суштински утиче на наш извоз, као челик и ауто-индустрија, али за нашег јединог извозника „Импол севал” јесте губитак – наводи Станић и додаје да ова ужичка компанија учествује 70 одсто у укупном извозу алуминијума.
На светским тржиштима је 2019. продато укупно 75.000 тона алуминијума у вредности од око 200 милиона евра, међутим 2020. пао је на 64.000 тона, односно 161 милион евра.
Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института, каже да имамо симболичан извоз овог производа у Америку.
– То заиста има маргинални ефекат на наш укупни извоз. Али, ако говоримо генерално о извозу обојених метала, свакако ћемо у наредном периоду бележити бољи резултат него претходних година. Првенствено се то односи на бакар, не само на основу боље производње „Зиђина” у Бору, него због повољне цене на светском тржишту. Цена бакра је рекордна. Захваљујући томе имаћемо већи допринос на пораст индустријске производње, што ће се одразити на раст БДП-а – сматра Николић.
Када је реч о царинама на алуминијум, он наглашава да Американци покушавају да заштите своју индустрији. Николић подсећа да је Европска унија такође увела царине на челик и даље смо тиме погођени. Смедеревска железара би извозила много више да тога нема.
– Тако државе покушавају да заштите своју индустрију. На дужи рок најчешће се покаже да то није добра политика. Јер, не само да подиже цене на тржишту и погађа потрошаче, већ индустрија губи конкурентност. Генерално, то није неки привремени шок, већ одраз структурних проблема које има индустрија. Њихова производња се мора прилагодити глобалном тржишту – каже Николић.
Без обзира на то што је Европска унија захтевала од администрације Џорџа Бајдена да укине царине, које је Доналд Трамп прошле године увео на увоз алуминијума, то се није догодило.
Највиши скок царине на увоз алуминијума из Немачке
Антидампинг царине на увоз легираног алуминијумског лима односе се на Србију, Бахреин, Бразил, Хрватску, Египат, Немачку, Индију, Индонезију, Италију, Оман, Румунију, Словенију, Јужну Африку, Шпанију, Тајван, Турску, Грчку и Јужну Кореју. Највише је повећана царина на увоз алуминијума из Немачке, са 49,40 одсто на 242,80 процената, и на увоз из Бразила – са 49,61 на 137,06 одсто. Што се тиче земаља из окружења, царина на увоз алуминија из Хрватске износиће 3,19 процената, и благо је смањена у односу на прелиминарну одлуку о стопи од 3,22 одсто, за Словенију је утврђена стопа од 13,43, а за Румунију од 37,26 процената. Према Грчкој и Јужној Кореји ће се примењивати нулта царинска стопа.
