Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ердоган: ЕУ је пала на испиту хуманости

Према најновијим анализама, мање развијене земље су последњих година прихватиле 85 одсто избеглица, док богати избегавају да се истински ангажују у решавању кризе
Мигранти у Турској близу границе са Грчком (Фото: EPA-EFE/SEDAT SUNA)

Развијене државе избегавају да се истински ангажују у решавању избегличке кризе која је последњих година тешко погодила свет, поготово земље југоисточне и јужне Европе, пошто бескућници углавном стижу из Авганистана, Ирака, Сирије, као и северне Африке. Они траже „бољи живот” на западу континента, пре свега у Немачкој, Француској и Шведској, али се на том путу суочавају с многим препрекама.

На тај проблем је указано на конференцији о решавању мигрантске кризе, која је одржана у Измиру. У Турској више не знају шта да раде с мигрантима: у Анадолији је привремени смештај нашла армија од скоро четири милиона бескућника, стиглих претежно из Сирије, која је у расулу после доласка „арапског пролећа”.

„Земље чланице Европске уније избегавају да се истински ангажују у решавању тог проблема. Човечанство је пало на испиту хуманости, не само у Медитерану, него и у Егеју и на реци Марици (на граници ЕУ и Турске). Свет такође нема информације ко је отео десетине хиљада нeстале сиријске деце која су тражила уточиште у ЕУ. Поједине развијене земље воде политику двоструких стандарда: на речима су за решавање мигрантске кризе, а у пракси избегавају да дају допринос ублажавању тог проблема”, рекао је председник Реџеп Тајип Ердоган.

На конференцији је изнет податак да су у последње време слабије развијене земље удомиле 85 одсто избеглица. Богати прихватају углавном оне који су им потребни као квалификована радна снага. У Анкари тврде да су Грци с пограничне реке Марице у последње време на силу вратили 80.000 бескућника који су покушали да се домогну ЕУ. У томе им помаже и погранична служба Уније – Фронтекс.

„Граничари често туку избеглице, одузимају им пасоше и новац и на силу их враћају у Турску”, тврди високи функционер владајуће партије Омер Челик.

ЕУ и Турска су у марту 2016. године постигле споразум о заједничком решавању избегличке кризе Анкара се обавезала да на својој територији заустави мигранте који немају право на азил, а заузврат Брисел се обавезао да јој помогне са шест милијарди евра. Брисел има друге критеријуме за своје чланице, оптужују у Анкари.

„ЕУ је Грчкој досад дала три милијарде евра, иако је примила свега 100.000 избеглица. У исто време Турска је сместила четири милиона бескућника, а још није добила сву обећану помоћ од шест милијарди”, тврди Ердоган.

Анкара је пре годину дана због тога повукла радикалан потез: на тренутак је подигла рампе на својим западним границама ка Грчкој и Бугарској. Мигранти су нагрнули ка ЕУ, али су се суочили са жестоким отпором, поготово на пограничној реци Марици, где грчки војници, како тврде у Анкари, понекад користе и бојеву муницију да би их зауставили. У Атини демантују те оптужбе.

У Атини кажу да Турска повремено намерно пропушта мигранте који су запосели више острва у источном Егеју. У последње време с тим проблемом се суочава и Република Кипар, у који мигранти стижу са севера подељеног острва, на којем су Турци прогласили непризнату државу. У Никозији кажу да ће тај проблем покренути на видео-конференцији министара унутрашњих и спољних послова земаља ЕУ, која се одржава средином марта.

„Анкара уцењује Европску унију избеглицама, претећи да ће отворити западне границе”, истичу у Бриселу, у којем тврде да поштују постигнути споразум с Турском. После међусобних оптужби договорено је да се преиспита раније постигнути уговор о сарадњи у решавању мигрантске кризе, која, без сумње, погађа и Турску и Европску унију. Анкара тврди да помаже избеглицама да се врате у своје домове у Сирији. То је досад урадило 420.000 миграната пошто је претходно турска армија очистила погранично подручје на северу суседне земље од екстремиста Исламске државе и курдских терориста.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

JOLE NOKOLIC-TAMNAVAC
Ердоган: ЕУ је пала на испиту хуманости@, Jos 1389 su pocinili prvi veliki greh iz humanosti i tu rec nisu uspeli da prevedu do danas...nista novo,naprosto oni su okovani egoizmom,kad znas kakvi su lakse se cuvas....
Car sloba
Uspostavljanje mira i obnova sirije, Iraka, avganistana, libije, palestine i svuda gde je zapad prvenstveni uzročnik doveli bi do smanjenja broja migranata. Ali zapad je mnogo veštiji u destrukciji.
Z. Lacimija
Niko ne kaze ko je kriv za najnoviji izbeglicki cumani, najveci u godinama posle 2.svetskog rata. Bilo je ratova i ranije ali nije bilo toliko beskucnika.
ВлаДо
Ево како Француска решава проблем избеглица.Присилила је Нигер и остале субсахарске земље да блокирају са војском путеве по тим земљама и спречавају кретање миграната.Мигранти немајући куда путују пустињом и на том путу умиру далеко више него што се даве у Медитерану.
slavko radovanovic
Eu sluzi prije svega mocnima.Ali ne da pomognu siromasnim i malim ves da se oni jos vise obogate.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.