понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ПОЧЕТАК МЕЂУСТРАНАЧКОГ ДИЈАЛОГА

Странке сумњичаве према изборима унутар својих редова

За проевропске опозиционе партије је важније да се, како наводе, у дијалогу са влашћу под покровитељством европарламентараца, изборе за боље изборне услове
(Фото Танјуг)

Проевропске опозиционе партије начелно прихватају предлог Скупштине слободне Србије (ССС) да избори унутар опозиције треба да буду организовани, али сматрају да сада није време да се о томе бар јавно разговара. За њих је сада много важније да се, како наводе, у дијалогу са влашћу под покровитељством европарламентараца, изборе за боље изборне услове. Разговоре о овој теми остављају за другу половину године.

Потпредседник Народне странке Здравко Понош каже да је без обзира на то колико добронамерна била, ова идеја привукла више пажње него што заслужује и да је време да се одјави. За „Политику” наводи да опозиција најпре треба да испреговара изборне услове, а не да се разигравањем избора у опозицији унапред обавезује на излазак на изборе без обзира на услове.

„А идеју нападно промовишу они који су прекршили бојкот јунских избора. Још интригантније је да они који заговарају изборе унутар опозиције за заједничког кандидата истовремено сматрају да је непотребно или прерано да се опозиција определи за заједничку преговарачку делегацију о изборним условима”, каже Понош. Наглашава да опозиција нема шта да тражи на изборима, ако се усредсреди само на страначки опозиционо опредељене гласаче нема их довољно за победу. Због тога, додаје, потребна им је подршка неопредељених, оних који нису за власт, већ за опозицију, али не знају за коју опозициону странку.

„Многи од њих нису сигурни да ће изаћи на изборе, а још мање их интересују избори унутар опозиције. Важно је какви су њихови ставови, па и потенцијални кандидати, а то се сазнаје истраживањем јавног мнења, а не на караоке изборима. Уосталом не треба одбацити могућност да таква истраживања покажу да се до другог круга на председничким изборима долази са два јака опозициона кандидата, а и открију ко су они”, сматра Понош.

Потпредседница Демократске странке Драгана Ракић каже да је владајући режим последњих девет година посвећен дискредитацији и деструкцији опозиционих странака. За наш лист наводи да то не треба да чуди, јер је и у теорији, и у пракси баш то одлика сваког недемократског, корумпираног режима.

„Предлог који су изнели наши савезници из ССС вредан је разматрања и можда може бити одговор на режимске манипулације опозицијом. Сигурна сам да је предлог добронамеран, а верујем да може бити и користан уколико релевантни опозициони политички актери буду исказали спремност да прихвате реалност о којој говорим. Предизбори могу успети ако се укључи велики број грађана незадовољних овим режимом, што верујем да је могуће. Овај предлог се и званично може прихватити тек након међустраначког дијалога који треба да унапреди изборне услове. Када одговоримо на питање да ли учествујемо на наредним изборима, то јест да ли ће у Србији бити одржани избори или ће то поново бити фестивал корупције, званично се можемо изјаснити и о учешћу у предизборима”, објашњава Драгана Ракић.

Потпредседник Странке слободе и правде Борко Стефановић за „Политику” каже да то није примарно питање у овом тренутку. Наводи да су у овом моменту усредсређени на борбу за добијање демократских изборних услова у Србији.

„Све остала питања, иако важна, биће разматрана онда када будемо сигурни да имамо слободне изборе. Без тога, све друго нема сврху, док се главно питање не разреши”, наглашава Стефановић.

Биљана Ђорђевић из покрета Не давимо Београд сматра да идеја предизбора унутар опозиције за изборе организоване према већинском систему (на пример за председничке изборе) има смисла, док за изборе према пропорционалном систему није прихватљива.

„Она своди важан проблем мобилизације грађана и организације опозиционих странака у припреми за неке будуће изборе на избор кандидата за заједничку опозициону листу, а да се уопште није дошло до сагласности да ли је заједничка листа опозиције пожељна и најефективнија као начин политичке борбе. Заједничка листа значи да програмске разлике међу опозицијом нису важне, већ да је најбитније ко су кандидати на заједничкој листи ма колико да су политике које ови кандидати заговарају различите, што за нас није прихватљиво. Ми заговарамо нове људе у политици али само као заступнике нових политика – у том смислу, идеја предизбора унутар политичких организација или програмских коалиција има смисла, лакше је спроводива и њу подржавамо”, каже Биљана Ђорђевић.

Председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић начелно подржава сваки концепт који би довео до повећања квалитета унутар опозиције, али за наш лист наводи да је идеја предизбора унутар опозиције преурањено пласирана, имајући у виду да избори још нису расписани, тако да је такав квалификациони процес сувишан у овом тренутку.

„Мислим да је важније да постигнемо јединство у погледу формулисања услова који би омогућили политички живот, а о листама и начинима на који ћемо до њих доћи треба да разговарамо у другој половини године”, додаје Павле Грбовић.

Генерални секретар Социјалдемократске странке Константин Самофалов за наш лист наглашава да су у Србији заступљени неједнаки услови за вођење изборне утакмице власти и опозиције. Наводи да „искривљен терен” највише долази до изражаја у области злоупотребе јавних ресурса и медијске контроле, али и у случајевима саботаже приликом вођења кампање. „Опозиција треба да се бави овим темама, а не опозиционим изборима. Такви избори се спроводе у јединственим страначким структурама, а не унутар разједињене опозиције која не жели да седне за исти преговарачки сто, нити има воље да постигне минимум консензуса по питању изборних услова. Позивање појединаца из опозиције на ’мађарски модел’ нема смисла, јер је тамо опозиција изашла на локалне изборе и освајала просторе слободе. Мађарска опозиција била је уједињена око победе, а српска разједињена бојкотом”, објашњава Самофалов.

Једини који је у потпуности сагласан са применом америчког и мађарског система у Србији јесте лидер Заједно за Србију Небојша Зеленовић који сматра да би требало дати грађанима могућност да учествују у политици.

Напомиње да су „предизбори” у оквиру опозиције, идеја коју је недавно изнела Скупштина слободне Србије, „пут да опозиција у Србији у сусрет том дијалогу добије и озбиљну међународну подршку”, ако би решили да у опозицији бирају кандидате и формирају листе на тај начин.

„Противници Орбана организовали су претходне изборе у Будимпешти. Тако су победили Орбана и главни град Мађарске има градоначелника који је данас једна од најистакнутијих политичких фигура у тој земљи. Шта је природније од тога да слободни грађани изаберу оне који ће код нас, у Београду и у целој Србији, изаћи на црту садашњој власти. Свако ко жели да се бори могао би да се кандидује”, наглашава Зеленовић.

За разлику од бившег градоначелника Шапца, потпредседник Двери Иван Костић каже да је то бесмислена идеја. За „Политику” наводи да се зна у опозицији како се ко понашао последњих година и колико је ко жртве поднео.

„Не постоји могућност да неки људи у први план испливавају по неким анкетама иако то не заслужују. На крају крајева, то би био још један повод за нове размирице и поделе унутар опозиције – додаје Костић.

А генерални секретар Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш за „Политику” истиче да се не могу одржати избори унутар опозиције, јер она није јединствена у Србији и то не због неслагања између политичких партија и лидера, него првенствено због тога што је опозиција веома разнолика а по многим питањима и непомирљива у вредносном и идеолошком смислу.

„Рецимо не видим никакву могућност за сарадњу између ЛСВ која је изразито грађанска, проевропска и антифашистичка станка са онима који величају Димитрија Љотића и сматрају да је Србији место у евроазијској унији. ЛСВ је опозиција Александру Вучићу због његовог национализма и централизма, превелике блискости са Русијом и Кином, спорих и неефикасних европских интеграција. Не видимо могућност сарадње са онима који би волели да буду Вучић уместо Вучића а по већини питања су много ближи његовој идеологији и вредностима него што су нама. Инсистирамо на постизању правно обавезујућег споразума између Србије и Косова, јер сматрамо да ће замрзнути конфликт бити катастрофалан и за једне и за друге и да власт у Србији мора да одустане од идеје ’српског света’ а да у региону мора да развија добросуседске односе. То је оно по чему се ми разликујемо од власти и због чега се налазимо у опозицији”, закључује Бојан Костреш.

Коментари3
42d49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Stankovic
Ovo sto ste zalepili na vrata napisite cirilicom pa cu onda da glasam za vas.
nikola andric
A da o sumnjama o clanovima tudjih partija i ne pricamo.
Branimir
Logika je pala u nesvest: Opozicija će prvo da ispregovara bolje uslove, a tek onda će se na unutaropozicionim izborima videti ko je u stvari opozicija. Jedino rešenje za Srbiju uz ovakvu oslabljenu opoziciju je zaštita političke, da im se obezbedi 30% sedišta unapred, kao manjinama. To bi trajno obezbedilo da se slabi ne oslabljuju borbom protiv mamut partija kakva je sada SNS, nego međusobno, da nam skupština nikada ne postane jednopartijska. Unutaropozicini izbori unutar izbora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља