Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто чувари у српским затворима напуштају посао

Из синдиката наводе да је из Службе за обезбеђење отишло више стотина запослених, а из управе тврде да они прелазе из завода у завод на сопствени захтев или да одлазе у пензију
(Фото Р. Крстинић)

У последњих пет година, Службу за обезбеђење у затворима широм Србије напустило је више стотина запослених, а највише њих, око 80, отишло је из КПЗ „Београд” у Падинској скели, каже за „Политику” Звонко Томашевић, председник Јединствене синдикалне организације за извршење кривичних санкција и припадник службе за обезбеђење. Разлози због чега се одлучују за напуштање радних места, према Томашевићевим речима, различити су: велики обим посла и прековремених радних сати, структура осуђеника, незадовољство због поступања надређених.

– Када говоримо о КПЗ „Београд”, познатијем као Нова скела, могу да кажем да се запослени сматрају дискриминисаним у односу на колеге у другим заводима у којима се кроз године рада увећавају платни разреди, а што у Новој скели изостаје. У овом заводу казне издржавају осуђеници којима су изречене најстроже казне због најтежих кривичних дела. Највећи број осуђених за организовани криминал и ратне злочине казне издржава у Новој скели, а припадници Службе за обезбеђење не примају дупле плате као, рецимо, у Забели. Запосленима у КПЗ „Београд” је, када је отворен овај затвор, обећано да ће зараде запослених у њему бити већи за 30 одсто у односу на зараде запослених у другим заводима управо из разлога које сам навео. Међутим, из разлога који ми нису познати, то је стопирано – каже Томашевић за „Политику”.

У Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде негирају наводе председника синдикалне организације, тврдећи да је највећи број запослених у Служби за обезбеђење одлазило из једног у други завод.

– У највећем броју запослених у овој служби су одлазили из једног и добијали решење о трајном премештају у други завод и то како би били у месту свог пребивалишта са члановима породице. То значи да су ти запослени и даље настављали да раде у систему извршења. На примеру једног већег завода, чији назив не можемо да саопштимо због ознаке тајности, имамо ситуацију да је у последњих пет година радни однос престао припадницима Службе за обезбеђење у 72 случаја. Највећи број њих, око 50, добило је премештај у други завод где су наставили са радом. Напомињемо и да је пензионисање главни разлог престанка радног односа у овој служби, а не откази или споразумни раскиди уговора о раду. Оно што је најважније јесу безбедност завода и лица лишених слободе које обезбеђују припадници Службе за обезбеђење, а ниједно од ова два нису доведени у питање. Такође, законом прописани послови припадника ове службе нису доведени у питање – објашњавају у управи.

Томашевић, како каже, делимично може да се сложи са тврдњама управе, али наглашава да премештај припадника Службе за обезбеђење из једног у други завод, ипак, оставља последице по систем.

– Тачно је да запослени прелазе из једног у други завод, али се места у оном из којег оду припадници Службе обезбеђења, не попуњавају или се то ради веома споро. То значи да мањи број људи ради више, због чега долази до премора – напомиње Томашевић.

На питање да ли у заводима, с обзиром на проблем који је изнео, постоји довољан број припадника Службе обезбеђења, председник Јединствене синдикалне организације за извршење кривичних санкција и припадник службе за обезбеђење, одговара одрично. О тачном броју „недостајућих” колега, како каже, не може да говори с обзиром на то да нема тачне податке. Ипак, процењује да недостаје око 30 одсто. О тачном броју запослених у Служби обезбеђења, као ни о томе да ли их је довољно, нису желели да говоре ни у управи.

– На основу Закона о тајности података и Уредбе о ближим критеријумима за одређивање степена тајности, подаци о тачном броју запослених у службама за обезбеђење по заводима за извршење кривичних санкција, њиховом распореду, као и другим релевантни подацима који се односе на ову службу су поверљиви. То је разлог због кога не можемо ове врсте информација да учинимо јавно доступним јер бисмо поступили супротно прописима – наводе у управи.

Лане запослено 298 службеника

Управа за извршење кривичних санкција је, према подацима који су нам достављени, у 2020. години на неодређено време примила 298 службеника у казнено-поправним заводима и то највише у најбројнијој служби у систему – Служби за обезбеђење. Ова служба је примила у стални радни однос 133 службеника и то у 24 од укупно 29 завода у целој земљи. Њих 89 је почело са радом прошле године, док ће остали, мањи број, почети да ради до средине следећег месеца пошто се заврше све неопходне процедуре. „Појачање” су између осталих, добили највећи завод у земљи – КПЗ у Сремској Митровици, највећа притворска јединица у земљи – Окружни затвор у Београду, КПЗ у Београду, КПЗ у Шапцу, Специјална затворска болница.....

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Moj predlog oni koji napustaju vojsku,policiju,sudsku odnosno zatvorsku policiju,komunalnu policiju i dr.drzavne organe ne dozvoliti im posedovanje pasosa kako bi ih sprecili da napuste zemlju

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.