Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Раница која не зараста упозорава на могући тумор коже

Како болест одмиче, јавља се свраб, нелагодност, бол, крвављење, краста која не отпада…
Pixabay/PeachMoon

Више од половине људи старијих од 50 година током живота оболи од неког тумора коже. Епителни малигни тумори коже најчешће су малигне болести и представљају туморе који имају повољнију прогнозу за опоравак, насупрот меланому, раку високог малигног потенцијала. Учесталост малигних тумора коже зависи од генетских предиспозиција (људи с светлијим теном и косом, плавим и зеленим очима, немогућностима за тамњење, опеклинама од сунца, они који су у породици имали ове врсте карцинома), деловању спољних фактора, на првом месту ултравиолентног зрачења, одласку у соларијум, изложености рендгенском зрачењу, хемијским агенсима (катран, смоле, чађ, арсен, анилин, азбест) и примена имуносупресивне терапије.

Др Милован Димитријевић (Фото: лична архива)

Како истиче професор др Милован Димитријевић, заменик директора Клинике за ОРЛ и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије, они могу да настану и на подручју коже где постоји већ нека хронична болест, премалигне промене као што су актинична кератоза, корну кутанеум, дегенеративна атрофија коже и ожиљци најчешће након опекотина.

– На основу порекла и биолошких особина издвајају се два најчешћа типа епителних малигних тумора коже: базоцелуларни (BCC) и планоцелуларни (SCC). Рак коже је чешћи код припадника мушког пола. Према локализацији најчешће су захваћени откривени делови тела и највише промена је локализовано у подручју лица, главе и врата. Упркос повећању знања у погледу узрока рака коже и модалитета превенције, појава епителних малигних тумора коже расте у целом свету. Томе доприноси старење популације, боља дијагностика, повећана употреба соларијума, аеро-загађење и смањење озонског омотача – наглашава професор Димитријевић и додаје да су тумори регије главе и врата описани у уџбенику „Максилофацијална хирургија”, који је управо изашао из штампе.

Према проценама Светске здравствене организације, у структури свих оболелих од рака у Србији 3,5 одсто припада немеланомским туморима коже. У раној фази болест је практично без симптома. Особа има раницу која не зараста и у зависности од типа, рак напредује брже или спорије. Како болест одмиче, јавља се свраб, нелагодност, бол, крвављење, краста која не отпада. Наш саговорник напомиње да у зависности од регије лица може може да доведе до значајних функционалних и козметских дефеката. Базоцелуларни карцином је порекла базалних ћелија епидерма и има спорију еволуцију у односу на планоцелуларни који карактерише бржи раст у околна ткива. Он може да метастазира у регионалне лимфне чворове.

– Дефинитивна дијагноза се поставља биопсијом. Уколико је лезија мања, одстрањује се у целости с делом здраве коже и поткоже око лезије – тродимензионално (ексцизиона биопсија), што је често и дефинитивно лечење. Код великих лезија дијагноза се поставља такозваном инцизионом биопсијом, када се узима део ткива тумора – каже др Димитријевић.

Превенција представља најважнији и најефикаснији начин лечења. Састоји се од едукације грађана, коришћењу заштитних крема и у максималној редукцији излагања сунцу, посебно у часовима када је висок УВ индекс зрачења.

– Премалигне лезије треба лечити пре него се развије потпуна клиничка форма тумора. Иницијално сумњу на BCC и SCC лезију треба подвргнути биопсији за хистолошку потврду. Рана дијагноза је приоритет у дијагнози свих малигнитета јер пружа могућност потпуног излечења. Циљ лечења је онколошки радикално уклањање тумора, реконструкција функције захваћене регије – структуре и оптималан естетски резултат. Терапијски модалитети се сврставају у две категорије: хируршке и нехируршке методе. Хируршко лечење поседује значајне предности у односу на друге модалитете, због хистолошке контроле и најниже учесталости рецидива – појашњава др Димитријевић.

План хируршког лечења зависи од величине и места где се тумор налази. Фактори који утичу на хируршку терапијску процедуру су и старост болесника, број тумора, „јасноћа” ивица, као и да ли је реч о тумору који се јавља први пут или се „вратио”. Хируршко лечење карцинома коже лица након уклањања тумора укључује и реконструкцију дефекта.

– Друге хируршке терапијске процедуре и нехируршки терапијски модалитети ретко се примењују, у посебним индикацијама код старијих пацијента с такозваним мултиплим лезијама, пре свега на телу и екстремитетима. Правилно лечење базоцелуларних карцинома ефикасно је у више од 95 одсто случајева. Код 50 одсто пацијената постоји могућност да се развије други тумор у року од пет година – напомиње професор Димитријевић.

Хируршко лечење узнапредовалих планоцелуларних карцинома захтева и уклањање одговарајуће групе дренажних лимфних чворова на врату и заушној жлезди, према индикацији. Исход лечења зависи и од регије на којој се развија тумор, локалне проширености, а може бити ефикасно и до 90 одсто.

Професор Димитријевић упозорава да су важни редовни самопрегледи коже за све људе, а посебно ризичних група и редовне посете дерматологу. Пацијентима се саветује да избегавају УВ зрачење и да имају ограничен боравак напољу. Они морају да носе одговарајућу одећу, шешире за заштиту лица, врата и главе од сунца, као и да примењују креме за заштитним фактором СПФ 15 минимум. Примена козметичких средстава за тамњење тена се не препоручује због чињенице да два и по пута повећава ризик за настанак рака коже.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.