Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три деценије од деветог марта

Често се поводом годишњица овог догађаја поставља питање – да ли су и Срби, попут Источних Немаца, Чеха, Словака, балтичких народа и других источноевропских нација масовним окупљањима, шетњама, транспарентима, звецкањем кључева, певањем песама и мирним, грађанским протестима могли да промене тоталитарни режим и успоставе демократску, прозападну и проевропску власт. Нажалост, такав сценарио код нас је био неизводљив
(Фото Горанка Матић)

Ове године навршавају се три деценије од деветомартовских демонстрација, највећих антикомунистичких протеста одржаних у нашој земљи. Непосредан повод за окупљање незадовољних грађана био је захтев Српског покрета обнове да ТВ Београд објави деманти на коментар у којем је странка Вука Драшковића оптужена да је „продужена рука усташког хрватског режима”.

Често се поводом годишњица овог догађаја поставља питање – да ли су и Срби, попут Источних Немаца, Чеха, Словака, балтичких народа и других источноевропских нација масовним окупљањима, шетњама, транспарентима, звецкањем кључева, певањем песама и мирним, грађанским протестима могли да промене тоталитарни режим и успоставе демократску, прозападну и проевропску власт. Нажалост, такав сценарио код нас је био неизводљив.

Слободан Милошевић, и тада и касније, показао је да је намеран да своју власт брани по сваку цену и на сваки могући начин, коришћењем и дозвољених, а још више недозвољених средстава, која су укључивала и хапшења, проливање крви и убиства. Циљ му је био да извесно време симулира вишепартијски систем, а да потом, у садејству са тврдолинијашима у Кремљу, чији је пуч прижељкивао, угуши комплетну српску опозицију, а пре свега Српски покрет обнове који је наступао под геслом „Србија у Европи, Европа у Србији”. Потом је намеравао да, заједно с генералима ЈНА,  крене у обнову тоталитарног поретка у целој Југославији и наметне се као неприкосновени диктатор.

Зато су деветог марта 1991. године, на улице Београда, први пут после Другог светског рата изашли тенкови ЈНА с црвеним звездама, у борбеном поретку, опремљени гранатама и бојевом муницијом и спремни за дејствовање против цивила. Осим војске, пре тридесет година у Београду се налазио скоро комплетан састав Министарства унутрашњих послова Србије који је против сто хиљада мирних демонстраната, окупљених на позив Вука Драшковића у подне на Тргу Републике, без икаквог повода и разлога употребио све чиме је располагао: бојне отрове, водене шмркове, дресиране псе, коњицу, оклопне транспортере, гумене метке, хеликоптере, па и метке који су ранили петоро демонстраната и усмртили седамнаестогодишњег Бранивоја Брану Милиновића. Преко стотину учесника протеста полицајци су лакше и теже повредили, ухапсили су у Београду 158  људи, међу којима и Вука Драшковића, председника парламентарног Српског покрета обнове, и потпредседника странке професора ФПН-а Јована Марјановића. Тог дана је полиција заузела просторије Радија Б92 и забранила емитовање програма, а слично се догодило и Независној телевизији Студио Б. Инструментализована партијска полиција је током ноћи почела да хапси функционере и активисте СПО широм Србије. У таквој ситуацији обезглављени СПО, који је три месеца раније на парламентарним изборима добио око 16 одсто гласова и 19 посланичких мандата, нажалост, није имао довољно сопствене моћи, а ни подршке других, да заврши започету борбу и промени режим који је владао више од четири деценије.

Међутим, значај деветог марта је огроман јер је постао и до данас остао симбол борбе и грађанског отпора. Била је то морална победа Вука Драшковића, СПО и грађана који нису пристајали да буду претворени у бесловесну масу. Деветог марта 1991. Давид је победио Голијата, јер је, барем накратко, била ослобођена „ТВ Бастиља”, због чијих лажи је протест био и сазван. Оставке су поднели министар унутрашњих послова Радмило Богдановић и петорица челних људи државне телевизије која је тада почела директно да преноси седнице скупштинских заседања, што је тековина која је опстала до данас. Милошевићев режим је пред другима у Југославији, у Европи и свету изгубио и последњи привид демократског поретка и окренуо се изазивању међунационалних тензија и оружаним конфликтима, па и конфронтацијама с целим светом, како би продужио свој опстанак на власти. Милошевићев крај почео је 9. марта и касније је било питање времена када ће се стропоштати у амбис. Политички крај му је дошао 5. октобра 2000. године, али је тај дан убио девети март, јер лидери ДОС-а нису окренули Србију ка Западу и нису покренули суштинске политичке и економске реформе. Наставили су да владају, без Слободана Милошевића, али с његовим људима у влади, војсци, службама безбедности и медијима, користећи Милошевићеве методе. Зато су и они, попут Милошевића, нестали с политичке позорнице.

За још неостварене циљеве организатора деветомартовских демонстрација који се односе на улазак Србије у Европску унију и унутрашњу европеизацију Србије, СПО се данас бори заједно са својим коалиционим партнером, подржавајући у таквом опредељењу, пре свега, председника Србије.

Заменик председника СПО

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
1. ДОС се није окренуо Западу јер је тада ваш председник био министар спољних послова, и није га интересовала Европа. Милошевићев крај није почео тада већ или много раније или много касније. Историја ће рећи, мада је Вук запалио архиву полиције а можда и војске. 2. 9. марта је г. Драшковић "пуцао" себи у ногу. Митевић какав год да је био борио се за сателитски пренос. Они после њега изгубили су медијски рат. 3. Легални председник се руши на барикадама а не клатећи ногама на балкону позоришта.
Мали Ђокица
Сигурно да се лидери ДОС нису окренули Западу јер је министар спољних послова био Вук Драшковић. Зашто није треба да пит
Nemanja
Pokušaj puča protiv legalno izabrane vlasti i parlamenta,petokolonaški pir,pokušaj rehabilitacije četništva, pokazatelj neprijateljima srpstva srpskog nejedinstva...Čitaj kao što je napisano a ne kako ti zapadni gazda kaže..
Vladimir S
Vrlo dobro rečeno, i na žalost tačno!
ljuba
Deveti mart je bio velika prevara srpskog naroda, što se i pokazalo odmah posle.
Trifun
Velika obmana V.Draskovica je da se 9.marta borio protiv "petokrake".Vuk je pod "petokrakom"napravio lepu karijeru ,kao sekretar viskog komunist. funkcionera M.Spiljka/ Hrvata..Milosevic,u trenutku raspada SFRJ,na jedino legalan nacin pomaze Srbe preko Drine sa JNA,braneci Jugoslaviju.Za tu pomoc nisu ga mogli osuditi u Hagu,po tuzbama HRV i BiH..Draskovic je organizovao paravojnu "Srpsku gardu"(Giska,Beli..).Nagodbom sa Hagom,Vuk za to nije odgovarao,ali je vratio dug Hagu,menjajuci plocu..
Senior75
Pa politicari-profiteri I egzistiraju na obmanama, a glavni cilj im je prodavati maglu I bogatiti se.I pored svega toga to hladni I uvek gladni ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.