петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.03.2021. у 13:07

Нисам се двоумила да ли да пустим демонстранте у Народно позориште

(Фото Р. Крстинић)

У центру Београда се 9. марта 1991. године догодио спонтани израз против народне невоље и медијске блокаде, присећа се књижевница и редитељка Вида Огњеновић, која је тада била на челу Народног позоришта и истиче за Танјуг да се ниједног момента није двоумила да ли ће отворити врата тог здања, како би се говорници обратили са балкона националног театра.

Огњеновић демонстрације памти пре свега, како каже, по одлучности окупљених да не окрећу главу од крупних промена које су им се спремале, а о чему их медији нису ваљано извештавали.

„Распад Југославије је био на помолу и свима је било јасно да је то незаустављив процес. Нешто се крупно надвијало над грађанством и једноставно људи нису желели да им се историја поиграва са животима. Зато је тај 9. март остао упамћен по одлучности људи да се пробију из те медијске и политичке блокаде која их је гушила”, казала је Огњеновић.

Како каже, био је то први и последњи спонтан скуп од када постоји парламентаризам у Србији.

„Демонстранти су својом вољом стигли у центар Београда без икакве страначке организације са намером да се супроставе режиму Слободана Милошевића. Било је ту оних који су желели да зауставе пропадање Југославије, али и оних чији је циљ био ослобађање медија и протест против локалних власти”, казала је Огњеновић, јавља Танјуг.

Она је тада била управница Народног позоришта и сећа се да је тог јутра разговарала са техичким директором и казала му да отвори балкон.

„Ниједног момента се нисам двоумила да ли ћу отворити врата Народног позоришта, како би се говорници обратили са балкона нашег театра” казала је Огњеновић и навела је да је њен једини захтев демонстрантима био да се један по један пењу до балкона, како се не би правила гужва у позоришту.

„Уплашила сам да ће маса ући у салу и у бесу оштетити седишта и сцену. Пао је договор и глумац Петар Лазовић је из реквизите једне представе донео мегафон који је послужио говорницима за обраћње демонстрантима. Наш тонац није дошао у позориште тог дана па нисмо били у прилици да активирамо озвучење” казала је Огњеновић и додала да је била огорчена што људи на власти не признају постојање и захтеве демонстраната.

Како каже, било је 50.000 људи на улицама Београда.

„Одлучила сам да пустимо све људе који желе нешто да кажу демонстрантима у позориште. Те слике мокрих протестаната који стамено пркосе воденим топовима су ми се заувек урезале у памћење и у сузама сам увече једва отишла до Новог Београда где сам тада становала”, казала је Огњеновић.

Сећа се да је следеће јутро прешла пешке Бранков мост на којем су већ били распоређени тенкови и да је пет минута отварала службени улаз у Народно позориште.

„Код спменика Васи Чарапићу у непосредној близини Народног позоришта био је паркиран тенк поред којег је стајао војник. Потпуни мук... Позвала сам тог војника на кафу у позориште, али он није трепнуо. Врата која сам рутински отварала за секунд, сада сам покушавала да отворим пет минута. Отишла сам у своју канцеларију и отказала вечерњу представу”, рекла је Огњеновић.

Коментари4
e3f25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Анђелковић
Новинари главних београдских медија који су учествовали у деветомартовским демонстрацијама врло брзо после тога добили су најбоља места у својим редакцијама (уредничка, дописничка из иностранства) и задржали су их до краја каријере. Сви су били чланови такозваних независних новинарских синдиката које је почетком деведесетих година формирао Слободан Милошевић у договору са Џорџом Сорошем. Увођење Сороша у Србију била је једна од највећих Слобиних грешака која је скупо коштала и њега и Србију.
miroslav
Hvale šta su mislili napraviti i kako su napravili, ako su napravili? Bio sam učesnik protesta ja i prijatelj, pobegli smo od policije u hotel "Moskvu" i prošli bez posledica. Sada pričaju o 9. martu oni što su sedeli u foteljama i kroz prozor gledali pokušaj rušenja Miloševića. Organizovano, avtobusima su dovođeni i članovi nekih stranaka iz Beograda i unutrašnosti, to smo videli,što to skriva Vido? Svi mi nezavisni demostranti smo prevareni od Vuka, Vid i njima sličnih "demokrata" i foteljaša.
Radmila Mišić
Rezultat 9.marta? Dva čoveka mrtva, ogromna materijalna šteta, nekoliko ostavki. A demonstracije je najavljivala i organizovala opozicija, nisu to bila spontana okupljanja. Bila sam na Terazijama i gledala kako demonstranti idu prema Trgu Republike a milicija pojedine, najslikovitije odevene demonstrante legitimiše. Sve je delovalo vrlo pristojno, na Terazijama sam bila sa 11godišnjom ćerkom. Nekome je odgovaralo da se izazovu žestoki nemiri svi kasniji događaji to potvrđuju.
Родион
Све вам верујем, само не верујем да је било спонтано. То, уз поштовање, мачку о реп.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља