понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: КАКО СМАЊИТИ БАЦАЊЕ ХРАНЕ

Купуј, купуј, бацај, бацај

Ова маркетиншка порука води нас све брже у пропаст: у Србији годишње настане око 900.000 тона кухињског отпада, а иза свакога од нас остаје један килограм комуналног отпада дневно
Pexels

Будите искрени, најпре према себи, а онда и планети, па признајте колико сте брашна, квасца, тегли, меса, конзерви бацили, махнито накупованих прошлог марта, када је проглашено ванредно стање због вируса корона.

Појединим намирницама истекао је рок трајања. Друге нисте знали како да користите. Од трећих је направљено јело, али нико од укућана није хтео да једе. Чак и у доба короне, у месецима бројних празника, дугих, зимских дана традиционално у српским кухињама спремају се „тоне” хране од којих значајан део остане непоједен. И бачен!

Неупотребљена храна из домаћинстава, трговинских ланаца, угоститељских објеката, великих система у којима се спремају оброци попут болница, вртића и која заврши на ђубришту, осим што је бачен новац уједно је велики загађивач планете.

Pixabay

Из тањира на ђубриште

Процене су да је тренутни глобални прехрамбени систем људи (читав ланац од њиве, фарме до полица у радњама) одговоран за 60 процената губитка биодиверзитета планете. Стручњаци с разлогом упозоравају да исцрпљеној Земљи од борбе против загађења пластиком предстоји нова битка – с отпадом од хране.

Око 30 процената емисије штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште настаје управо током производње хране. Нажалост, једна трећина произведене хране не стигне до тањира – заврши на ђубришту. С друге стране, сваки девети становник планете, око 815 милиона људи, гладује.

У Србији се проблем отпада од хране стидљиво последњих година помаља у друштву као тема. Гледамо у смернице које је поставила Европска унија. Наше државне институције спроводе малобројне пројекте у сарадњи с међународним организацијама како би се побољшао правни оквир и стање у пракси. Све чешће грађани, пробуђене савести, с пуно личног ентузијазма, почињу акције с циљем да научимо, а потом деламо да храна не заврши тамо где јој није место.

Миља Вуковић је пре три године, када се лично заинтересовала и, како каже, почела да живи с „мало, мање и нимало смећа”, покренула на „Фејсбуку” групу „За мање смећа и више среће”. – Одмах сам почела да своја открића, изазове, решења делим на приватном профилу, а потом на новооснованој групи. Осетила сам да је садржај користан и занимљив ширем кругу људи него што су моји пријатељи. И била сам у праву. Заједница се развила неслућено брзо –каже Миља Вуковић, из иницијатива „За мање смећа и више среће” и „Дивљи Београд”.

На налогу тренутно има више од 18.000 чланова који готово из сата у сат деле своја искуства, запажања, постављају питања како да смање отпад. Конкретно, тема неискоришћене хране је присутна, али не у довољној мери, оцена је наше саговорнице.

– Често се код нас каже ,,храна се не баца”. Међутим, проблем је што недовољно поштујемо ову поруку. Не знамо довољно колико је у ствари храна драгоцена. Колико нас и природу кошта њена производња, обрада, паковање, транспорт, чување, а онда и отпад. То су вртоглаве суме. Не само ако гледамо кроз новац, већ и кроз суму у угљеничном и другим еколошким отисцима. Изузетно је важно да храну поштујемо, да јој се радујемо. Може се наћи креативан начин како је не бисмо бацили – поручује Миља.

Компостирање је добар начин да се планети враћа узето (Фото Pixabay)

Малобројни су кувари, угоститељи, појединци који предузимају кораке у овом смеру, изостаје подршка надлежних, система.

– Важно је и потребно да се „прегледају” правилници и препозна када је нешто прописано да се обавезно баци, а у ствари може још да буде искоришћено. Многи од примера за које чујем, да би се реализовали, подразумевају да би неко због њих требало да крши закон, што је апсурдно –додаје Миља Вуковић.

У Србији, проблем биоразградивог отпада од хране (отпад у кухињи и отпадна јестива уља) спада под 13 легислативних оквира, од закона до правилника и директива. Од, на пример, Закона о заштити животне средине, Закона о комуналном отпаду, Закона о безбедности хране до других докумената и препорука. Њихово спровођење у надлежности је неколико министарстава, покрајинских тела до јединица локалне самоуправе, тј. инспекцијских служби свих нивоа власти.

Примера ради, Закон о управљању отпадом не предвиђа обавезу одвојеног сакупљања биоотпада, осим отпадних јестивих уља и масти и то за угоститељске и туристичке делатности, индустрију, трговину и друге сличне делатности. Наша земља још нема податке о највећим извориштима отпада од хране, тј. биоразградивог отпада.

Према подацима Европске агенције за заштиту животне средине, ова врста отпада највише настаје у појединачним домаћинства – 42 процената, 39 процената остаје после циклуса прераде и производње хране, затим 14 процената из угоститељских објеката, а само пет процената отпада од хране стварају продавнице, супермаркети и мегамаркети. Према подацима наше Агенције за заштиту животне средине, издато је само шест дозвола за одлагање биоразградивог кухињског отпада и отпада из ресторана. Што значи да највећи део заврши на депонијама. Зато су за похвалу пионирски, индивидуални примери смањења отпада од хране, рециклаже у српским домовима.

Миља Вуковић наводи да се од остатака воћа, на пример љуске јабука може правити сирће које је мултифункционални производ, што и сама ради. Од агрума се прави биоензим, од искоришћеног уља – рибаћи сапун. Свако домаћинство може да има компостну канту и ту прави добру земљу и враћа је назад у екосистем.

Доминика Зака из Мађарске за себе и пријатеље хлеб прави сама од органског брашна (Фото EPA /Sandor Ujvari)

Добар домаћин

– Управо је кружење нешто што је велики, органски, природни закон, а што смо ми, људи, заборавили. Бескрајно узимамо, а ништа лепо не дајемо планети заузврат. Међутим, ништа не може опстати, бити одрживо ако подразумева распојасани, захуктали конзумеризам што маркетиншке поруке немилице понављају: – Купуј, купуј, бацај, бацај! То води брзо у пропаст. Свакога дана требало би да се сетимо шта значи бити добар домаћин, домаћица. Да се понашамо тако да поштујемо то што је произведено, a не да арчимо – порука је наше саговорнице.

У Србији не постоје појединачни подаци о количини отпада од хране, већ имамо збирне бројеве о годишњој и дневној производњи комуналног отпада, из којих се израчунава део настао у ланцу исхране, тј. кухиња. У Стратегији управљања отпадом за период од 2010. до 2019. године наводи се да у Србији годишње настане око 900.000 тона кухињског отпада. На основу мерења отпада у локалним самоуправама, становници градова просечно, током дана, оставе иза себе килограм комуналног отпада, док житељи села направе 0,7 килограма комуналног отпада. У Београду је то нешто више: сваки житељ направи 1,2 килограма комуналног отпада дневно.

​Боље досути него бацити

– Планирајте куповину намирница. Пре одласка на пијацу, у продавницу, проверите шта имате у резерви да не би дошло до „дуплирања”. Направите списак. Купите количину коју ћете потрошити.

– Проверавајте рокове трајања. Ако је назначени кратак рок, а не намеравате да производ одмах употребите – не купујте! Уколико купите намирницу с дужим роком, искористите је на време, немојте да је заборавите у неком ћошку оставе, фрижидера.

– Водите рачуна о фрижидерима и замрзивачима. Да би храна остала свежа, подесите препоручене температуре и одржавајте хигијену. Правилно распоредите намирнице тако што ћете оне с ближим истеком рока трајања пребацити напред.

– Сипајте мање количине у тањир, боље је досути него бацити.

– Остатак јела замрзните. Ово је добар начин спречавања бацања хране, али и избегавања кувања у дану када нисте расположени да стојите крај шпорета.

– Искористите намирнице које нису лепе „на око”: од омекшалог воћа направите сок, компот, исецкајте у воћну салату.

Контејнери за компост органског отпада у граду Рошаљ, у московском округу (Фото EPA/ Sergei Chirkov)

Компост на тераси

Остатке од воћа и поврћа користите за прављење компоста. На тераси, у углу заједничког дворишта одвојите мали простор за кофу или кутију, у којој ће ферментисани биљни остаци постати добра земља за саксијско цвеће, врт у селу, башту испред зграде.

Свечана вечера од остатака

На састанку Светског економског форума Латинске Америке, 2018. године, свечани оброци направљени су од остатака хране. Неколико најбољих кувара Бразила спремало је укусне залогаје за 750 политичких лидера, економски најмоћнијих људи, доносиоца одлука из овог дела света. Иницијатива је потекла од Николе Гриске, извршне директорке организације „Гастромотива” која делујући у четири државе: Бразилу, Салвадору, Мексику и Јужноафричкој Републици указује на могућа решења проблема отпада од хране, глади, одрживог развоја.

С њиве и трпезе

Биоразградиви, тј. биоотпад подразумева сав отпад из башти, паркова, с њива, и онај који настане у кухињама било у домаћинствима или у великим угоститељским, болничким системима, школама. То је и отпад који настане током производње прехрамбених производа. Тачније – све што настане током примарне производње, прераде прехрамбених сировина, промета, припреме и потрошње хране за исхрану људи.

Коментари6
180ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veritas
A šta je sa milionima vakcina od narodnih para?!
Srbin(61%)......
Izvanredna izraelska izreka glasi-''Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari''.Sto se tice kupovine hrane ovih sto zive u gradu(ovi na aselu ne prave takve greske) savetujem ih da nikada ne idu u super market praznog stomaka....!
Nemanja
Na selu se hrana ne baca, sto ne pojedu ljudi pojede stoka i kucni ljubimci. Takodje jako malo hrane kupujemo, vecinu proizvodimo sami. Jadi su oni koji se hrane u marketu. Rade da bi otplatili stan, auto i kupovali hranu.
Данило
Krivi se narod za kupovanje i bacanje, a to što nam se smeće proizvodi i prodaje, to nikom ništa. Kapitalizam živi od tog smeća i bilo je vreme kad je Regan govorio narodu da kupuju što više. Da nema kapitalizma i vijanja profita, ne bi bilo ni proizvođenja toliko toga nepotrebnog.
Zoran
Ja nista skoro nista nebacam.zaborabili smo krizne godine...nismo dovoljno naucili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља