Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грејање на гас за 22.000 потрошача у Крагујевцу

Замена „Енергетикиних” котлова на угаљ требало би да буде завршена у новембру, али извођач радова у овом тренутку није познат
Крагујевачка топлана (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – С крајем ове грејне сезоне Крагујевац чека можда не најскупља, али свакако по здравље грађана најважнија инвестиција. Градска топлана „Енергетика” у потпуности треба да промени систем грејање, тако што ће дотрајале котлове на угаљ заменити котловима на гас, који је далеко еколошки чистије гориво. Држава је за овај обиман посао, из дела буџета који припада Министарству заштите животне средине, обезбедила 12,5 милиона евра, али извођач радова, иако су рокови кратки, још није познат.

Први котао на угаљ у „Енергетици” постављен је још почетком шездесетих година прошлог века, у време ширења „Заставе”, а преласком градске топлане на гас требало би да буде решен вишедеценијски проблем прекомерног загађења ваздуха у Крагујевцу. Према прорачунима стручњака, емисија штетних продуката у атмосферу биће смањена за око 70 процената.

‒ Здравље нам је најпрече, а читав посао би требало да буде завршен у новембру ове године. То је кратак рок с обзиром на процедуру и обим радова, али се надам да ће задатак бити остварен – рекао је градоначелник Крагујевца Никола Дашић, напомињући да још свега две топлане у Србији, у Бору и Крушевцу, користе угаљ као погонско гориво.

Иако својевремено модерни, котлови на угаљ крагујевачке „Енергетике” одавно су израубовани и више нису у потпуности ефикасни, уосталом као и читава топловодна мрежа која се често квари, што изискује додатне трошкове одржавања. У плану је решавање и овог проблема.

‒ Мислим да је последњи котао инсталиран 1981. године. Проблем је био и тај што је у неким моментима коришћен неадекватан угаљ. Због тога ћемо заменити свих шест котлова укупне снаге 120 мегавата. Послом ће управљати Влада Србије, конкретно Министарство заштите животне средине, али у овом тренутку није познато ко ће бити извођач радова. Чека нас и ревитализација читаве топловодне мреже, с тим да ће се то радити у неколико фаза – навео је директор „Енергетике” Андреја Илић.

Крагујевачка „Енергетика” топлотном енергијом снабдева око 22. 000 потрошача, углавном физичка лица, али и привредне субјекте који су прикључени на систем даљинског грејања.

‒ Осим чистијег ваздуха, сви потрошачи ће, када пређемо на гас, добити и квалитетније грејање – оценио је Илић.

Док Крагујевчани, корисници услуга „Енергетике”, увелико рачунају колико ће убудуће плаћати грејање, хоће ли им због гаса стизати већи или можда мањи рачуни, ову топлану, једину у Србији која је у власништву државе, чека дуго најављивана власничка трансформација. „Енергетику” би требало да преузме град Крагујевац, али тек пошто се у овој фирми среде запетљани финансијски биланси који би могли да оптерете локални буџет. Крагујевачка „Енергетика”, наиме, још вуче старе дугове од око 11 милијарди динара, углавном из времена „Заставе”, али ово предузеће има и ненаплећена потраживања од око 6 милијарди динара.

Кинези већ стигли у Крагујевац

Некадашњи министар енергетике Александар Антић и бивши председник Србије Томислав Николић помињали су 2019. године да је кинеска компанија ТБЕА заинтересована за послове у Србији, па и за изградњу модерне енергане у Крагујевцу која би истовремено производила струју и топлотну енергију. И док се чека на ову или неку другу фирму која ће мењати „Енергетикине” котлове, кинеска компанија ЦРБС је већ добила послове у централном граду Шумадије, где ће градити регионалну депонију, постројења за прераду отпадних вода и канализациону мрежу. Такође, председник Александар Вучић је најавио да би једна кинеска компанија у Крагујевцу могла градити и 22 километра дугачку северну обилазницу, која према речима градоначелника Николе Дашића, неће коштати мање од 100 милиона евра.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ing Zoran Vukov
Poređenje troškova grejanja daljinski ili sa gasom u ovoj sezoni 2020/21 možete saznati ako ukucate Grejanje Zoran Vukov u komentarima na You Tube gde je dato tačno poređenje na osnovu očitanih stanja isporučenih kwh od strane toplane i utrošenog gasa objekta i stana površine od 60 m2. lako je zaključiti da je za grejanje gasom u sopstvenoj režiji daleko isplativije za korisnika a da se sa daljinskom neosnovano korisnici zadužuju i za neisporučene kwh t.j. usluge.
Ing Zoran Vukov
Neosporna je činjenica da je grejanje gasom ne samo ekološki bolje od grejanja daljinskim upotrebom uglja, već je i mnogo isplativiji ako se korisnik greje u sopstvenij režiji. Ako uporedimo troškove grejanje stana od 60 m2 (za Beograd), daljinski PAUŠALNO je plaćeno za utrošenih 85,6238 kwh/m2 god (i sa 7%popusta)= 79.945,22 din,dok je STVARNA OBAVEZA =36,168 din. Korisnik u sopstvenoj režiji je grejanjem gasom platio je 27.083,4 din za utrošen gas od 622,1 m3, a sa 85% iskorištenja topl. moći

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.