За објаву приватних слика прети три године затвора

Дан после Међународног дана жена, јавност у Србији запањила је информација да су на друштвеној мрежи за дописивање „Телеграм”, која има више од 36.000 чланова из наше земље и окружења, мушкарци последњих дана поделили на стотине експлицитних приватних снимака и фотографија својих бивших девојака. Уз видео-записе и фотографије, чланови групе „екс Ју балканска соба” у којој су дељени видео-записи и фотографије, објављене су и адресе и бројеви телефона девојака. Оно што посебно забрињава јесте то што су дељене и фотографије на којима су малолетнице.

По налогу Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал Вишег тужилаштва у Београду, инспектори СБПОК-а предузимају све мере и радње у циљу откривања кривичног дела и расветљавања и околности у вези са случајем. На томе раде инспектори Управе криминалистичке полиције (УКП) . Министар полиције Александар Вулин казао је да ће полиција наћи оне који су постављали експлицитан садржај и да ће они бити кажњени. Према његовим речима, они који су те снимке и фотографије без сагласности поставили, који могу тако да погазе нечију интиму и злоупотребе нечије поверење не могу се назвати људима.

– Они ће бити предмет наше обраде, наћи ћемо их и казнити. Не може нико нечију фотографију, како год и када год да је настала, без сагласности онога ко је на фотографији, објавити и да се нада да ће му то проћи некажњено. Ти који мисле да су већи мушкарци зато што се иживљавају на некоме и зато што су злоупотребили нечије поверење треба да знају да ће се упознати са МУП-ом и да ће сигурно бити кажњени, као што заслужују. Даћемо све од себе да се то скине са мреже – нагласио је министар Вулин.

Експлицитан садржај на „Телеграму” открила је Сташа Ивковић (21) из Вршца. У изјави коју је дала медијима, она је казала да су се у групи „екс Ју балканска соба” делили различити профили девојака са друштвене мреже „Инстаграм”.

– Мушкарци су се распитивали како могу да дођу до њих, да ли могу да плате секс са њима, какве су у кревету... Размењивали су искуства, оцењивали какве су у кревету. Видела сам и снимак где тројица мушкараца у базену муче једну девојку, док четврти снима. Било је и фотографија малолетних девојака, као и момака који су тражили да им се пошаље дечја порнографија – тврди Ивковићева за медије и додаје да су „Телеграм” групе посебно опасне јер су заштићене, па корисници могу да сакрију свој број, да ставе лажну слику и лажно име – да нико не зна ко су и одакле су.

Ивковићева је за групу сазнала тако што је добила информацију да се и њен профил са „Инстаграма” налазио тамо. Појединци су се распитивали да ли се продаје за новац и да ли неко има неке њене голишаве слике. У групу се може ући само на препоруку. Направила је принтскринове преписке и објавила их на „Твитеру”.

У конкретном случају, према речима Горана Илића, заменика републичког јавног тужиоца, вероватно је реч о кривичном делу неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимака.

– Код кривичног дела се захтева да наведене активности осетно задру у приватни живот лица које је приказано на фотографији, портрету или филму. Дакле, да објављивање и приказивање списа, фотографије и слично произведе грубу или интензивну повреду приватности неке особе. За разлику од кривичног дела неовлашћено фотографисање, код овог кривичног дела је неопходно  да спис, портрет или снимак буду приказани већем броју људи без пристанка. Ако је реч о малолетним особама пристанак за објављивање или приказивање фотографије или снимка морали би да дају родитељи или старатељи – објашњава Илић.

За основни облик  кривичног дела предвиђена је казна до године дана затвора и гони се по приватној тужби, док је за тежи предвиђено гоњење по службеној дужности – за овај облик кривичног дела запрећена је казна до три године затвора.

– Уколико су уз фотографије на друштвеној мрежи објављивани и подаци о личности могло би да се ради и о кривичном делу неовлашћено прикупљање личних података – наводи заменик републичког јавног тужиоца.

Напредак технологије и нова средства комуникације, сматра Илић, захтевају да се изврши ревизија начина на који су нормирана кривична дела против слободе и права човека и грађана  нарочито кривична дела којима се угрожава приватност, која је постала рањивија управо због тог напретка.

– Са тим у вези морале би да се преиспитају и прописане кривичне санкције, јер су за та дела запрећене кривичне санкције које нису у функцији заштите угрожене приватности људи, одвраћања учинилаца од вршења кривичних дела или остваривања праведности и сразмерности између учињеног дела и кривичне санкције. Посебан проблем је и то што се гоњење за ово кривично дело предузима по приватној тужби – закључује Илић.