недеља, 09.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.03.2021. у 21:44 Вишња Аранђеловић
ЕТИКА И НОВИНАРСТВО

Част судског вештака за ауторска права

Н. Коцић

Спор између „Политике” и новинара Златка Чобовића, настао после објављивања текста „Медијски вештак подржава ’копи-пејст’ новинарство”, (аутор В. Аранђеловић) објављен 2016. године, добио је епилог на суду.

Виши суд у Београду одбио је као неосновану тужбу београдског новинара Златка Чобовића, који је тражио да му „Политика” исплати 300.000 динара како би залечио душевне ране. Оне су му, тврди, нанете 2016. године текстом „Медијски вештак подржава ’копи-пејст’ новинарство”, у којем је наш лист обавестио јавност да Комисија за жалбе Савета за штампу и Чобовић, као њен члан и судски вештак за ауторска права, нису осудили случај плагијата у медијима. Пресуду Вишег суда потврдио је и Апелациони крајем прошле године.

Шта је засметало Златку Чобовићу?

„Политика” је проблем ауторских права у медијима илустровала случајем у којем је Савет за штампу пресудио да се редакција „Курира” није огрешила о Кодекс новинара када је присвојила истраживачки текст портала „Пиштаљка”. Новинари „Пиштаљке” месецима су истраживали нагло богаћење тадашњег председника општине Земун Дејана Матића. Девет месеци касније, када је то погодовало тадашњем власнику „Курира”, овај таблоид је „Пиштаљкино” истраживање представио као своје. „Пиштаљка” се жалила Савету за штампу, еснафском телу које указује на кршење Кодекса новинара Србије, у којем пише да је „новинар дужан да наведе извор информације коју преноси” и да „новинар неће као своје потписивати текстове, цртеже, илустрације, фотографије, видео и звучне записе других аутора”.

Међутим, Комисија за жалбе Савета за штампу већином гласова пресудила је да „Курир” није прекршио етичка правила професије, а за одлуку да нема присвајања туђег интелектуалног рада гласао је и Златко Чобовић, иначе судски вештак за ауторска права. Чобовић је недуго затим наш лист тужио и суду, тврдећи да он не подржава плагијат и крађу ауторског дела. „Политику” је оптужио да му је „без икаквог повода повредила част и углед, нарушила интегритет и професионални кредибилитет”, а наслов текста „Медијски вештак подржава ’копи-пејст’ новинарство” оценио је као „неистинит, нетачан и увредљив”.

– Спорни текст је у јавности, а нарочито у професионалној – правосудним и новинарским круговима – изазвао негативан став према тужиоцу и његовим личним и професионалним квалитетима, а што је утицало на његов статус као уредника, новинара и судског вештака. Тужилац као судски вештак за ауторско право има предмете пред Вишим судом у Београду, Трећим основним судом у Београду, Вишим јавним тужилаштвом у Пироту и слично, те је након спорног текста добијао позиве од странака и људи из правосуђа који су желели да знају зашто подржава плагирање, питали су га да ли је компетентан да вештачи и да ли га треба ангажовати за вештачење у ауторским предметима – наводи се у тужби коју је против „Политике” поднео Златко Чобовић, тражећи наплату нематеријалне штете.

Пре него што се обратио суду, овај члан Комисије Савета за штампу задовољење је потражио и у овом телу и – добио га. „Политика” је осуђена за прекршај Кодекса новинара, односно „истинитости извештавања” и „новинарску пажњу”.

– Ово је напад на Комисију, али на страну то, Кодекс је прекршен пре свега насловом, који представља груб напад и дискредитацију човека – рекла је тим поводом Чобовићева колегиница у Савету за штампу Тамара Скроза.

Но, за разлику од Савета за штампу, суд је „Политикин” текст видео другачије. Судија Александра Лековић закључила је да у овом случају право јавности да зна изнад права Златка Чобовића да заштити свој углед. Такође, није прихватила Чобовићев исказ да његови ставови изнесени на спорној седници не могу да се доведу у везу с насловом текста и закључком који је у њему изведен јер је „поступком утврђено да је тужилац стао на становиште да повреде кодекса нема у случају спорног преузимања”. У пресуди се наводи и да се критика изнета на његов рачун „не може сматрати претераном, нити се оваква објава може сматрати неистинитом информацијом”, већ дозвољеном и адекватном будући да као члан Комисије за жалбу мора да трпи повишен ниво критике.

Суд сматра да се треба заштити слобода штампе, чак и под претпоставком да је дошло до преувеличавања и претеране квалификације ставова тужиоца од стране новинара у приказивању предметног догађаја. Оваквој критици допринео је и став тужиоца, изнет на седници од 31. марта 2016. године, који је неспорно утицао на оштрицу новинарске критике дате у наслову „Медијски вештак подржава ’копи-пејст’ новинарство”, при чему је тужилац судски вештак у области ауторског права и као такав позван да цени постојање повреде ауторских права у случајевима у којима је ангажован. Циљ текста је отварање шире дискусије о значајној теми каква је заштита интелектуалне својине и истраживачког новинарства, а став који је тужилац изнео подложан је критици, која је изражена кроз наведени наслов, управо с тога што је тужилац као новинар и судски вештак најпозванији да цени постојање повреда ауторског права на делима литералног карактера, какви су новински чланци, пише у пресуди у којој се, такође, подсећа да су одлуке Савета за штампу подложне контроли јавности.

Штавише, суд сматра да би кажњавањем оваквог критичког изражавања „медији били онемогућени да критици изложе ставове с којима се не слажу и које сматрају штетним по друштво, а у конкретном случају по медије који свој посао обављају професионално и квалитетно”.

Коментари0
99246
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља