среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: ​Синдром Петра Пана

Иако је овај појам у стручну литературу уведен давне 1983. године за мушкарце који никада нису заиста одрасли, већ су остали вечити дечаци, чини се да је данас још актуелнији
(Срђан Печеничић)

Као што је познато, Петар Пан је дечак који никада није одрастао. Живео је у земљи Недођији где је то било могуће, а где је водио дружину „изгубљених дечака”. Због тих његових особина настао је „синдром Петра Пана” којим се описују мушкарци који никада нису заиста одрасли, који су остали вечити дечаци. Иако је овај синдром уведен у литературу 1983. године, чини се да је данас све више оних мушкараца чије понашање заслужује да се сврстају у овај синдром.

Зашто је све више мушкараца који не желе да одрасту? Из истог разлога из којег ни жене не желе да одрасту, а то је због тога што имају негативну представу о одраслости. Када уђу у оне године у којима би требало и да емотивно одрасту и да, на пример, уђу у озбиљне везе и прихвате одговорност за стварање породице, они устукну, повуку се и наставе да се понашају на „млађем” емотивном и социјалном нивоу.

Представа о одраслости

Деца и млади стичу представу о одраслости посматрајући родитеље и старију генерацију. Гледано очима детета одраслост нимало није привлачна. Родитељи много раде, стално су у обавезама, дужностима, мало или нимало се забављају, поготово ако се много одричу или жртвују како би деци било што удобније и како би била што срећнија. Ако се родитељи труде да дете има што срећније детињство, бајковито и магично, онда је та разлика између детињства и одраслости веома велика и младој особи застрашујућа. Зато она жели да што дуже продужи своје „детињство” и да што касније, по могућности никад, постане одрасла особа.

Када млада особа не жели да јој родитељ истог пола буде узор, она узоре тражи на другом месту. Највећи избор нових узора нуде разноразни медији: филмови, телевизија, литература. Управо су медији пуни разноразних „нових мушких стереотипова” који упркос свом узрасту нуде младалачки стил живота какав обилује забавом, хедонизмом, индивидуализмом и неконвенционалним начином живота. Као идеали нуде се богатство, слава и моћ. Узори су најчешће индивидуалци без породице и деце, без особа за које су емотивно везани, с којима су у односу љубави. Чак и када су ови узори представљени као хероји који улазе у ризичне ситуације да би спасли друге, ти други су често нека апстрактна заједница, а никако, на пример, породица.

Када је у генерацији све више и више стварних људи који живе по принципу Петра Пана, тада такво понашање постаје генерацијска норма, дакле нормално понашање „јер и други тако живе” и „шта им фали”. Тада узори више нису само ликови с екрана, већ конкретни људи који су „оживели” животне сценарије које су видели у медијима.

Свака особа носи у себи онај део личности који зовемо „унутрашње дете”, то јест онакву себе каква је била у детињству. Из овог унутрашњег „слободног детета” извиру жеље, игра, духовитост, забава и креативност – једном речју: животна енергија. Кажемо да особа није стара све док у себи гаји ово дете. Али све је ствар пропорције и баланса. Када ово дете постаје доминантан део личности, тада то није одрасла особа која зна да се забавља, већ је детињаста, инфантилна „одрасла” особа. То је одрасла особа с менталитетом детета: неодговорна до себе и других; у позицији зависности од родитеља или „родитеља”; преокупирана забавом и ужицима; егоцентрична и без развијене емпатије за друге; без радних и других навика.

Негативан лик

Иако је лик Петра Пана већини познат из Дизнијевог цртаног филма, у питању је само измењена верзија оригиналног лика којег је на почетку 20. века створио шкотски писац Џ. М. Бари. Интересантно је да је у првим верзијама Петар Пан био приказан као негативан лик, а да је у Дизнијевој верзији из 1953. он представљен као позитиван лик. Та промена вероватно је одразила „дух времена” и нови однос према детињству и одраслости. Дизнијева верзија је понудила лик с којим су деца могла боље да се поистовете и да пожеле да никада не одрасту и никада не напусте своје удобно детињство. Синдром Петра Пана је 1983. године дефинисао Ден Кајли у истоименој књизи, с поднасловом: О мушкарцима који никада не одрасту. Чини се да је ова књига данас актуелнија него пре четрдесетак година када је написана.

Због свега описаног важно је препознати мушкарце који имају овај синдром, и то не само оне очигледне, већ и оне скривено инфантилне који се крију иза маске одраслости.

Коментари36
2dece
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivica
Meni je Petar Pan ok. Rastao sam u vremenu kada su tate i mame bile kao pod indigom. Svi isti. Posao od 7 do 3, malo vremena za neko zezanje, sve uglavnom strogo, pod kalup, bez da i ne, šta više samo ne i videćemo. Ako se pobuniš, bam. Onda smo ostali sa njima do 30+ i kad smo dotakli samostalnost, eto ga i Petar Pan, u inat svima, da pokažemo da ne mora tako. Ne sistemu koji nam je ustrojio roditelje tako da nemaju vremena za nas, ne roditeljima koji i dalje veruju u taj sistem. Ostalo je bsht
Грмилко
Из мог рукописа за децу:: Е, па нећу, свете бели! Одрасти сам хтео, али кол’ко сте ме салетели, бићу вечно дечак мали. Истом причом давите ме: странке, банке, плате, рате, досадне су ово теме, играти се ви не знате. Имам свега, изобиље, ал’ ми нешто мир отима што превише има збиље у тим вашим животима. Озбиљни сте све до бола, ваљда видим, нисам глупан, ово нису права кола – пластиканер, мало слупан. Али у мом свету малом та су кола правцијата, ја у њима правим слалом свет обиђем за по сата
Грмилко
Не знам да ли сам незрео, али још увек имам обичај да се зими, када падне снег, лагано прућим лицем по снегу. Тако смо се као мали "сликали" јер је остајао отисак нашег лица и предње стране тела, Наравно, ово само ус еу, где је чист снег. Такође, није ми проблем да се са својих 60 и кусур лета, мало поиграм ликера са децом. Зашто би нам Дизни био узор, сетимо се ГОРКЕ ПЕСМЕ Мике Антића
DizEu
U jednom od svojih tekstova Đorđe Balašević je opisao jedan lik (oca ili deda) koji se bavio i pod stare dane svojim dečačkim hobijem i koji nikada nije potpuno odrastao. Tekst je odisao ljubavlju prema tom čoveku i njegovom svetu. Zaključio je da dokle god postoje takvi ljudi svet neće propasti.
Rade
Svaka cast! Svaka recenica na mestu. Slazem su u potpunosti. Postoji ljudi koji gledaju iz drugih uglova , a postoje ljudi koji ne kapiraju sustinu, Ja sam sam petar pan ali edukujuci se, pocinjem da ulazim u "strasan drugi deo zivota" Pozdrav jakim zenama, ali nemorate biti isto tako ni agresivne.
Ivče
Dragi Rade, žene su agresivne jer ih muškarci ne poštuju na svim mogućim aspektima i doživljavaju ih krajnje površno. Ako niste sposobni da se nosite sa jakim ženama, vi birajte ove druge, koje su pasivne. Sami ste odgovorni za svoje izbore, jakoj ženi treba muškarac koji je dovoljno jak da se nosi sa njom i ne takmiči. I dokle god ste u modu Petra Pana, ne očekujte mnogo od suprotnog pola, jer se niko ne može osloniti na nezrelu ličnost. Srdačan pozdrav i želim Vam da što pre odrastete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.