петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 11.03.2021. у 22:00 Маријана Авакумовић

Извоз робе у Кину расте, али њен превоз поскупљује

Због повећања трошкова транспорта и мањка контејнера цена кинеске робе већа за 25 одсто
(Фото EPA-EFE/Tibor Illyes)

Извоз наше робе у Кину повећан је 15 пута у последњих пет година. Тих 377 милиона долара, зарађених 2020. првенствено од продаје бакра (који у укупном извозу учествује више од 70 одсто) потом буковог дрвета, сребра, али и пољопривредних производа – јесу успех у односу на 2016. када смо у ову далеку источну земљу извозили робу у вредности од свега 25,3 милиона долара.

Да бисмо продавали више наше робе у Кини, требало би уклонити логистичке и царинске баријере. Улазак на то тржиште није лак и многе земље имају дефицит управо зато што Кина готово све сама производи.

Александар Вучић, председник Србије, недавно је казао да је размена у сфери пољопривреде скочила са 29 на 55 милиона евра, али ту је још огроман потенцијал. Нагласио је да Србија у Кину извози кукуруз, јабуке и месо, али да ће инсистирати да не извозимо само сировине већ да дођу кинеске компаније које би овде да производе.

Према његовим речима, једна од препрека за наше производе су високи логистички трошкови при извозу у Кину, а како је навео тражио је да српски производи на кинеском тржишту добију царинске стопе какве имају Нови Зеланд и Аргентина, како би били конкурентнији.

Миланка Стојаковић, руководилац центра за Азију у Привредној комори Србије, објашњава да Нови Зеланд има споразум о слободној трговини са Кином. Да бисмо имали такве царинске стопе потребан нам је споразум о слободној трговини са Кином, што је дуготрајан процес.

Она је нагласила да је наша робна размена са Кином за време пандемије повећана и износила је 3,6 милијарди долара. Поређења ради, 2019. је била 2,8 милијарди долара. Извезено је робе у вредности од 329,2 милиона долара, а увезено у износу од 2,5 милијарди долара.

– Извоз пољопривредних производа бележи раст из године у годину, те је 2020. на кинеском тржишту продато робе у вредности од 12,5 милиона долара, што је за 20 одсто више него претходне године. Пољопривреда представља перспективан сектор сарадње, где се може ући у партнерство са великим кинеским фирмама за производњу хране. Таквим улагањем отворио би се приступ великом кинеском, али и трећим тржиштима – казала је Стојаковићева.

И поред тога што се издвојио један број српских компанија које квалитетом и асортиманом прехрамбених производа задовољавају стандарде ЕУ, као и највише светске стандард, препрека за извоз ових производа у Кину била је, како је рекла, непостојање усаглашене сертификације са кинеском страном.

Интензивна сарадња и преговори који су трајали од 2014. резултирали су потписивањем протокола о здравственим захтевима за извоз смрзнутог јагњећег и говеђег меса из Србије у Кину.

Поред тога шест компанија из Србије добило је дозволу за извоз млека и млечних производа у ову земљу. Међутим, пандемија је наметнула један нови проблем у трговни са Далеким истоком. Трошкови контејнерског саобраћаја увећани су у просеку за око 200 одсто у односу на исти период прошле године. Скок цена транспорта много је израженији у увозу, док је у извозу знатно мањи, али ипак постоји, оцењују у Удружењу за транспорт Привредне коморе Србије.

Због овога је увозна кинеска роба поскупела за око 25 одсто.

– Укупне трошкове диктирају првенствено цене у поморском транспорту и услуге поморских лука, тако да на тренутне поремећаје немамо могућност знатнијег утицаја. Претпоставља се да узрок свему овоме треба тражити у поремећају на тржишту прекоокеанског транспорта терета, који је приморао бродаре да усидре бродове, што је последично довело до скока цена транспорта контејнера, првенствено из Кине и Америке ка Европи – наводе из ПКС-а.

Денис Мирковић, заменик директора продаје компаније „Протим” и члан одбора групације за шпедицију ПКС, објашњава да је до овога дошло зато што су најпре Кинези стали са производњом на почеку пандемије и фабрике два месеца нису радиле. Потом се Европа затворила, па Америка.

Под претпоставком да ће се ући у даљу рецесију и да ће бити мања потреба и за превозом, бродари су на глобалном нивоу почели да смањују број бродова који саобраћају. Када је дошло до попуштања поједине фабрике су хтеле пошто-пото да надокнаде губитке и почеле су да поручују веће количине репроматеријала из Кине.

– Самим тим они су букирали контејнере и повукли већу количину тако да је дошло до знатног поскупљења. Мали контејнер је са 1.700 евра отишао не 5.000 евра. Велики контејнер уместо 3.000 сада кошта више од 9.000 евра. Када ће амерички бродари, који су повукли бродове и кинески, који су повукли нешто мање бродова, вратити све њих на линије и убацити контејнере у саобраћај то овог монета нико не може да каже, али сигурно неће бити у наредних месец или два – рекао је Мирковић.

Коментари3
34e98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
Sta se ceka sa Moravskim kanalom do Soluna , to bi uveliko smanjilo trosak prevoza ?
Dusan T
Budimo ozbiljni. Izvozimo sirovine bez ikakvog dodavanja vrednosti, sto zauzima prostor, transportujemo na suprotnu stranu sveta, i kada se podvuce crta, zaradili smo 377 milioncina. Nije za hvaljenje. Zasto ne pisemo o izvozu u Crnu Goru? Zanima me gde bolje zaradjujemo.
Zbunjeni Paradoksije
Izvozimo bakar u Kinu iz njihovih rudnika u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља