Петак, 15.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЉУБИЦА АРСИЋ, књижевница

Ужасава ме помисао на свет идентичних ствари

Уметност сузама не верује. Још је Аристотел приметио да призорима страдања, ма колико да су уверљиви у животу, ако нису уметничи јаки, нико не верује
Љубица Арсић (Фотографије: Лагуна)

Читати есеје Љубице Арсић у књизи „Прочитано са усана” (у издању „Лагуне”) значи препустити се једном интелектуалном ролеркостеру, са прегршт оригиналних увида у митове, легенде, књижевност, сликарску уметност, филм, музику и теорије модерне културе, са финим преливима, брзим преокретима од туге до смеха, као и задивљујућим поентама. Било да пише о сликама Егона Шилеа, Моцартовом „Дон Ђованију”, Шекспиру, вештини играња танга или тетовирања, воајеризму или донжуанизму – као страху од жене, историји осмеха или лицима писаца, Љубица Арсић прави невероватне распоне у мишљењу, повезује епохе, традицију и савременост, и критички указује на позицију данашње културе и човека у њој. Ови есеји могу да нас подсете на то због чега смо заљубљени у књижевност и богатство људског духа, да подстакну на брижљивост према сопственој души која заслужује да буде почашћена празником текстова из књиге „Прочитано са усана”.

Поред различитих феномена наше стварности, анализирали сте и моћ предвиђања великих писаца речима: „Велики догађаји, пре него што се десе, дуго на земљу бацају сенке које могу да артикулишу само изузетни ствараоци.” Шта су све предвидели Гете, Гогољ, Јаков Игњатовић, Х. Џ. Велс, па и наш савременик Мишел Уелбек?

Гете је у „Фаусту” дочарао наше време у којем ће брзина и промена постати важније од жеље да „срећан тренутак траје вечно”. Такође, он је, описавши моћ Мефиста да Фаусту пружа различите доживљаје, предвидео свет видео-игрица и могућност да кликом на иконицу улазимо у безбројне виртуелне светове. Гогољ је најавио опасност бујања испразности и вулгарности, обичности свакодневног у којој је „мирно благостање” циљ и срећа којима је подређена сва моралност. Писци имају чудесну способност да на креативан начин располажу вечношћу, као јединством прошлости и будућности, и да оданде изаберу оно што је за њих важно. Зар наш Игњатовић, преко вечитог младожење Шамике, није описао метросексуалца коме је важније да има ролекс него да се заљуби? Или Уелбек коме се већ, због прорицатељских способности, обраћају као некадашњој Баба Ванги?

Како је дошло до тога да интелектуалац постане занимање и какав тип интелектуалца је изнедрило наше време? Баве ли се овим занимањем и они који „нису стручни”?

Интелектуалац је онај који, пре свега, добро познаје друштвене науке и уметност, онај који чита бар три књиге недељно и који не сакупља испразне чињенице већ критички промишља свет. Могућност да се на друштвеним мрежама, као на тараби, објави „своје мишљење” ствара привид моћи и значења таквог мишљења, у којем се оглашава армија „ренесансних мудраца” спремних да површним сакупљањем сумњивих чињеница тумаче тајне човека и свемира. Добро знамо шта све пише на тараби, али има оних који не верују да је Ђока баш тако обдарен мужевним способностима као што на тараби пише. Електронска тараба постаје опасна, јер технологија код многих ствара осећај неприкосновености, без сумње у садржај написаног. Екран импонује више него сопствено искуство, а добра стара филозофска сумња, као основа мишљења, замењена је слепим веровањем, добрим начином да се на млакој ватрици стално подгрева страх.

„Књижевност је неописиво цинична јер покушава да превари стварност и представи се као да је муче њене бриге”, пишете. Ипак, која је сврха онога што литература предочава, чиме скида слојеве историје, стварности и вечности, као у поступку љуштења црног лука Гинтера Граса, нагонећи нам сузе на очи?

Савремена књижевност показује опсесивну потребу да описује и тумачи историју, што је последица губљења вере у снагу емотивног доживљаја и закључка да се човек, биће многих нијанси, може свести само на хомо политикуса. Засипање чињеницама и бесмисленим подацима смањује значај појединачног доживљаја, који је пресудан у књижевном читању историје. Историја је за писца велика заводница јер обилује трагичношћу која, ако није уметнички уобличена, није уверљива. Уметност сузама не верује. Још је Аристотел приметио да призорима страдања, ма колико да су уверљиви у животу, ако нису уметничи јаки, нико не верује. Како се постиже таква уверљивост? Пре свега, огромним талентом, који подразумева много тога: осећање за меру и нијансе, добар осећај равнотеже, и најважније, љубав према човеку. Зашто ме описујеш кад ме не разумеш и не волиш? Наш Црњански или Толстој су показали како се „на прави” љушти историјски црни лук.

Зашто се губи истинска страст у стваралаштву, она која је обележила претходне векове, зашто нестаје ерос и из живота?

Управо зато што се у име прецењеног колективног доживљаја губи значај индивидуалног. Колективни доживљај има заједничке карактеристике које се понављају, лично је препуно нијанси, које увек изненаде. Ерос није карактеристика групе, он је енергија појединца која води стварању и прихватању лепоте. У групи, ерос добија стихијни карактер, јер се тад губи самоконтрола. Занос подразумева живахност, живу твар без све присутнијих медијских помагала, које у бескрај наводно продужују мождане вијуге, а заправо, уместо усхићења, буде углавном завист и бес.

Иако уочавате супротности између мушког и женског принципа, мушкарца као воајера и жене као објекта, који се мења у складу са естетским критеријумима епохе, може ли феномен пољупца и сједињења да надмаши ове разлике?

Разлике никако не треба да нестану, јер су оне предуслов пољупца. Ако пољубац не схватимо само буквално већ и као пут према оном другом и другачијем, онда би он требало да превлада наш страх и непријатељство према оном ко је од нас различит. Сусрет са супротношћу је болан, збуњује и плаши, али је неопходан да бисмо били целовити. Ужасава ме помисао на свет идентичних, умножених ствари! Не желим да претпоставим могућност постојања света са људима исте боје коже, исте вере и нације која говори једним језиком, или не дај боже, истог пола (двопола)! Замислите пољупце у војсци уметрених клонова! То је као да, преко огледала, љубите себе.

Какав је пут мит о жени прошао кроз идеје светице и вештице, до Мона Лизе и певачице Мадоне?

Само је вишевековна реклама италијанских махера успела да од Мона Лизе, њених стиснутих усана на поднадулом лицу Горгоне без обрва сачини такозвани тајанствени осмех древне лепојке. Леонардо је, у ствари, приказао ону страну спокојне, нечитљиве женствености која плаши мушкарца, па не чуди што јој је Марсел Дишан насликао бркове. Певачица Мадона је симбол травестије модерне жене-мушкарца, која је, да би опстала, морала да се послужи различитим средствима манипулације. Различито време налаже мењање маски, али оно непролазно, оно што је у суштини оба пола, остаје увек исто.

Коју врсту злочина упражњавају Казанова и Дон Жуан, као јунаци и нашег доба?

Казанова је, заједно са Дон Жуаном, реликт прошлости. Обојица чаме у музеју воштаних фигура. Мит о заводнику и његовој снази симболично је уништен оног тренутка кад су срушене Куле близнакиње као фалусни симболи једне цивилизације са далеким претком, силоватељем Зевсом. Дегенерисани остаци те насилничке снаге виде се у забрињавајућем деловању педофила који, уместо Амазонки и Јудите, силују Палчице. Иако је некадашњи мачизам мртав, мушкарац, на срећу, није. Он, такође, доживљава промену, видећемо каква ће она бити. Ту судбину „смака света”, нестанка једног устројства и рађања другог, мушкарац мора да подели са женом. Силе супротности морају обе да снажно делују да би се очувала равнотежа као предуслов раста и развоја. Док се окреће, наша планета Земља се увек под истим степеном нагиње према Сунцу и од њега одмиче. Кад тог склада не би било, све на нашој планети би сагорело или би се претворило у лед.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Prelepo, originalno... malo prejake definicije. U slučaju Madone, recimo, da bi opstala? Pre je Madona kljucni zupčanik jednog zbunjujećeg antihrišćanskog, procesa, nego neko ko je manipulisao da bi opstao. Nema ona problem opstanka.
Milosav Popadic
Imponuju dimenzije vidokruga Ljubice Arsic. Rado bih procitao njenu knjigu, ali ne mogu. Poliitika ima aplikaciju za slabovidne, sto mi omogucuje da procitam ovaj razgovor, pa i to je za nevolju dosta.Pored brojnih mana, digitalizacija ima i nekih preimucstava

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.