недеља, 09.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.03.2021. у 12:00 Ивана Дукчевић
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: КАПАДОКИЈА

Лет изнад „вилинских димњака”

Једночасовно путовање балоном изнад нестварних пејзажа, у цик зоре, уз црвенкасто небо и без дашка ветра, једна је од ствари које не би требало пропустити
Кападокија (Фотографије: Ивана Дукчевић)

У самом средишту централне Анадолије, између града Кајсерија на истоку и градића Невшехира на западу, простире се централни део регије под називом Кападокија, настале као последица ерупција вулкана Ерџијес и вулкана Хасан које су се догодиле пре неколико милиона година. Временом, лава се хладила под утицајем ветра, кише и других временских прилика, и тако је настао један од најзанимљивијих и најромантичнијих пејзажа на планети Земљи.

Туристи најчешће одседају у местима: Гореме, Учхисар, Ургуп и Синасос или Мустафапаша, посећују градић Аванос и разнолике долине-кањоне, и лете балоном како би све ово могли да виде и из ваздуха, с висине до хиљаду метара.

Земља дивних коња

На хетитском језику реч Кападокија значи земља дивних коња. Име регије потиче из периода антике, када су дивљи коњи слободно живели на овим просторима, пре него што су стари народи почели да их лове и припитомљавају. Данас би се, међутим, ова област у самом центру Турске, на Анадолској висоравни, надморске висине од око 1.100 метара могла боље описати као „земља Каменка и Кременка”. У њеном најсевернијем делу налазе се најнеобичнији облици стена, које годишње посети изузетно велики број туриста из читавог света.

Чудесне облике стена који понекад личе на издужене кућице с крововима, крему за руке – или бели сос или животиње које седе, на турском називају „пери баџалари”, у преводу „вилински димњаци”. Настали су пре око тридесет милиона година, након ерупција некада активних вулкана, сада планина: Ерџијес (3.917 метара) и Хасан (3.268 м). У пећинама Кападокије пронађени су праисторијски цртежи с приказима ерупција, као и у чувеном неолитском археолошком налазишту Чаталхојук, у централној Анадолији.

Иако наизглед делује да су стене настале вештом руком неког уметника коме је великодушно дато да се поигра различитим облицима, у питању је један сасвим другачији процес. После ерупције вулкана, лава се хладила, обликовала и претварала у блато. Од блата је временом настао туф – згуснута лава помешана с вулканским пепелом, мекана и порозна, стена коју је лако обликовати. Чудесне формације простиру се дуж бескрајних кањона и долина, између брда. Свака долина специфична је по облицима другачијим од оних у суседној, а према оном на шта данашње људе подсећају добиле су и називе – Долина маште, Долина љубави, Црвена долина, Долина голубова, итд.

Вулканско земљиште од туфа показало се као изузетно плодно. На површинама између вилинских стена, у сивкастом песку стари народи засадили су житарице, воћњаке, али и винову лозу у облику жбуна не вишег од пола метра од чијег се грожђа и данас прави одлично вино. У истим стенама, почели су да дубе станишта за голубове, чији се измет користио као ђубриво.

Вероватно никада нећу заборавити прво јутро у Кападокији, када ме је нешто пре шест сати ујутро пробудио необичан хук. А затим их је уследило још неколико. Када сам устала и отворила дрвена врата собе, „пећине” у пансиону-хотелу једног од „вилинских димњака” смештеног на самом врху места Гореме, усхићено сам угледала један од најчаробнијих призора на свету. Мноштво шарених балона једрило је небом изнад стена чудесних облика и пресијавало се на јутарњем сунцу. Савремена технологија може да нас изненади свакаквим чудима, али тешко да ико осим мајке природе може да створи предео тако чаробан као што је Кападокија.

У авантуру лета балоном креће се у цик зоре. Сунце тек почиње да се промаља иза стена на истоку, а на ливади километар-два изван места Гореме, између чудесних стена туристи се указује призор за памћење. Сивкасте нијансе камених формација у праскозорје насупрот црвенкастом небу на истоку и на десетине шарених балона у прућаним корпама, које „балонари” скидају с приколица џипова и пуне топлим ваздухом.

Апсолутни мир нарушавају ужурбани покрети и гласови „балонара” и распоређивање по корпама – у сваку по 24 особе. Последњи поглед ка земљи ван корпе и кратак курс принудног слетања: „Кад кажем – сад, сви у чучећи положај!” И онда одједном, уз хуку врелог ваздуха који пуни балон, само се одлепите од земље – буквално. Нема потиска као у авиону, нити осећаја силе земљине теже – за неколико секунди већ сте на стотинак метара изнад прелепих пејзажа кападокијских кањона.

Једно време балон лебди на пристојној висини (балони с топлим ваздухом лете на висини до хиљаду метара), а онда креће да се постепено спушта улазећи у процепе, кањоне и долине с необичним стенама. Док једримо између њих, капетан намерно спушта наш брод све ниже, на само неколико метара од жбунастих винограда и песковитог, вулканског тла. У моменту када свима бива јасно да ћемо ударити у први „вилински димњак” испред нас, топли ваздух као од шале за неколико секунди пење наш балон и спектакуларно излазимо из кањона.

 

По слетању, на скоро у метар предвиђеном месту, тачно на приколицу џипа који вози балон и корпу назад, добија се „сертификат” о успешно обављеном лету изнад Кападокије.

Једночасовни лет балоном изнад нестварних пејзажа Кападокије, у цик зоре, уз црвенкасто небо и без дашка ветра, једна је од ствари које боравећи у централној Анадолији не би требало пропустити. Летови започињу пред сам излазак сунца, јер су у том периоду дана ваздушне струје и ветар најслабији, и трају 45–60 минута. Постоји неколико компанија које организују лет балонима у Кападокији. Цене лета се крећу између сто тридесет и сто осамдесет евра. Уколико знате где ћете бити смештени, пробајте да лет резервишете унапред, преко пансиона-хотела у којем одседате, јер уколико знају неког од „балонара”, постоји могућност да добијете лет по нижој цени (деца до дванаест година најчешће плаћају половину од пуне цене).

Путовање у централну Анадолију реализовано је у оквиру моје дугогодишње сарадње с Министарством културе и туризма Турске, у фебруарy 2021. године.  Циљ овог путовања био је између осталог и да се Турска прикаже као сигурна дестинација за туристе у време пандемије, јер је од самог почетка у читавој земљи обавезно ношење заштитне маске – и на улици, и унутар затвореног простора, о чему рачуна воде многобројни припадници комуналне полиције

Авионом или аутобусом

До Кападокије се најбрже стиже авионом из Истанбула, до града Кајсерија (до 3 лета дневно, а лет траје сат и 15 минута), а затим до места Гореме ауто-путем још око 60 километара. Друга опција је међуградски аутобус. Од Истанбула до Невшехира има 750 километара или око девет и по сати вожње аутобусом. Градић Гореме удаљен је десетак километара од Невшехира.

Многи „вилински димњаци” Кападокије данас су претворени у занимљиве хостеле, пансионе или веома луксузне хотеле с отвореним базенима и погледом на бајковити крајолик. Осим кула-кућица које је обликовала лава, смештај у Кападокији је и у старинским каменим кућама.

Грнчарски центар

У Аваносу, градићу на северном ободу Кападокије, којим протиче најдужа турска река Кизилирмак (у преводу Црвена река), налази се грнчарски центар. Приликом израде, речној глини овде се додаје загаситосиви вулкански песак налик прашини, који прекрива Кападокију, и који због високог нивоа силицијума приликом мешања с водом „цврчи” и пени се. Посуде од глине обликују се за грнчарским точком и када се испеку, ручно се боје. Најзанимљивији облик представља велики врч за воду и вино с дршком и „рупом” у средини, који потиче из времена древних Хетита.

Цркве раног хришћанства

На овом простору настала је и прва хришћанска, монашка заједница на свету. Данас се у Отвореном музеју у месту Гореме налазе остаци неколико цркава и манастира из периода раног хришћанства и из средњег века.

Umetnostputovanja.rs

Коментари0
9f139
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља