Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

НЛБ објавила понуду за преузимање преосталих акција Комерцијалне банке

Нуде 3.315,47 динара по „папиру”, што је износ који су платили и држави, а мали акционари могу да их депонују до 9. априла
(Фото Р. Крстинић)

Нова Љубљанска банка (НЛБ) објавила је и званично понуду за преузимање преосталих обичних акција Комерцијалне банке и целокупне емисије приоритетних акција. Информацију су објавили и Централни регистар хартија од вредности и Београдска берза. Понуда важи од јуче 11. марта, траје тачно 30 дана и завршава се 9. априла ове године.

Да нови власник Комерцијалне банке намерава да предложи понуду за преузимање и акција од малих акционара овим власницима вредносних папира познато је још од средине фебруара када је словеначка банка обзнанила да намерава да упути понуду за преузимање и преосталих акција. Како је наведено сада, када је и званично објављена понуда за преузимање, НЛБ намерава да откупи 16,77 одсто акција што чини 2,82 милиона обичних акција банке. За њих нуди 3.315,47 динара по акцији што је идентичан износ по којој су купили пакет акција од државе.

Реч је о акцијама малих акционара којима се тргује на берзи и које нису биле предмет недавне трансакције којом је словеначка банка купила 83,23 одсто државног удела у овој највећој домаћој банци. НЛБ, која је у доминантном власништву инвестиционих фондова, државни пакет платила је пред крај прошле године 387 милиона евра.

НЛБ власницима приоритетних акција нуди да их откупи по 934,72 динара што представља просечну пондерисану цену акције у последњих шест месеци. Словеначка банка намерава да стекне 100 одсто ове емисије с обзиром на то да се све акције налазе у рукама мањинских акционара.

Колико ће се малих акционара одлучити на продају ове своје имовине новом власнику Комерцијалне банке знаће се после 9. априла када понуда буде затворена. Такође, из броја депонованих акција код брокерске куће која води овај посао видеће се шта мали акционари мисле о понуђеној цени и да ли се, можда, неко од њих нада и некој бољој у будућности мада је то тешко очекивати када постоји доминантни власник с великим уделом, а на другој страни је мали проценат акција којим се тргује на тржишту капитала.

Према подацима са берзе, историјски посматрано, највећа цена за акције некада највеће домаће државне банке била је 15.500 динара и постигнута је 18. априла 2007. године. Најнижа је била само 900 динара на дан трговања 28. септембра 2012. Из овога је јасно да се некој заради у овом послу могу надати само они акционари који су папире купили по знатно нижој цени него што им се сада нуди. Међу малим акционарима има и запослених у банци којима су акције подељене бесплатно тако да се може рећи да су они на неком добитку.

После 9. априла биће познато и да ли ће НЛБ бити у прилици да активира опцију принудног откупа акција од малих акционара. Јер, када неко предузеће које се котира на берзи дође до 90 одсто власништва оно по Закону о привредним друштвима има право да принудно откупи преосталих десет одсто акција. Значи, упркос евентуалном неслагању власника. То значи да је у овом случају НЛБ довољно да јој 6,77 одсто акционара прода акције и они долазе до 90 одсто удела када могу да принудно откупе акције и стекну стопостотно власништво над Комерцијалном банком.

Другим речима, слобода располагања власника акција није безгранична. Према подацима Централног регистра хартија од вредности Комерцијална банка има нешто више од хиљаду акционара што физичких што правних лица.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Slovenci cim su kupili " Komercijalnu banku " racunali su po obicaju na " Srpsku naivu i kratko secanje ". Opljackalu stedise Ljubljanske Banke iz bivse SFRj i evo ih opet u Beogradu . Stedite Srbi kod njih ponovo , uzimajte kredite , punite im kesu nasim parama. .
Radmila Mišić
Posle skupa podrške albanskim štrajkačima Trepče u Cankarjevom domu, prenela sam štednju iz Ljubljanske banke u srpsku banku. Ko je ostao veran Ljublj. banci do 1991. taj je imao više poverenja u slovenačku no u srpsku privredu pa mi ga nije žao. Očigledno da Ljublj. banka ima podršku evropskih sudova i drugih ustanova kad ne vraća deviznu štednju ali o tome treba da misle oni koji SADA ostavljaju štednju u NLB.
nikola andric
Opste pravilo imovinskog prava je pravo raspolaganja lica (fizickih i pravnih) sopstvenom imovinom. Za pravo upravljanja preduzecem je dovoljna vecina od 51% akcija. Kupovina svih (100%) akcija je smislena ako njihova prodaja nadmasuje sadasnju cenu. ''Prinudno pravo vlasnika sa 90% akcija '' je nespojivo sa gore navedenim opstim pravilom ''prava raspolaganja'' sopstvenom imovinom. ''Prinuda'' kod ugovora je isto tako zabranjena kao sto svedoci ''nistavost ili ponistljivost'' takvih ugovora.
miroslav sarcanski
Imate li mozda komentar kako je moguce da akcionari "Telekoma" ne mogu da raspolazu svojim akcijama? Jednostavno, ovlasceno lice nije potpisalo prospekt i time je bez posledica prekrsilo Zakon o hartijama od vrednosti. Komisija za hartije od vrednosti nista ne preduzima, a cak odobrava "Telekomu" emisiju obveznica.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Je li je to ista Slovenija koja je priznala Kosovo ?
Pera Kojot
Zašto forsiraju ime NLB? Nigde skoro ne može da se vidi da je to u biti Nova Ljubljanska Banka. Ona što je ojadila desetine hiljada deviznih štediša u bivšoj Jugi (većinom iz Hrvatske i BiH jer su tamo imali najviše filijala). Pokupili pare pre otcepljenja i sve preneli u Sloveniju. Štediše mogli da ih podižu na kašičicu, deceniju (i više) posle. A oni za to vreme odskočili na finansijskom tržištu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.