среда, 05.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.03.2021. у 17:24 Марија Бракочевић

Опада број запослених на неодређено

Две петине свих запослених раде на одређено, преко агенције, сезонски, по уговору о делу или повременим пословима, за сопствене потребе...
(Фото А. Васиљевић)

Готово сваки трећи радник у Србији је ангажован на пословима који су краткорочни, несигурни и не гарантују достојанствене услове рада, у смислу приступа радним, социјалним и економским правима.

Аутори публикације „Радници другог реда – нестандардни рад у Србији”

наводе да је удео радника на неодређено међу запосленима у паду са 88,5 одсто 2010. године, преко 81,4 одсто 2014. године, на око 77 одсто колико износи протекле три године. Удео рада на одређено у укупној запослености повећао се три пута у протеклих десет година, са 5,9 одсто 2010. на око 14,1 одсто 2019. године.

Истраживачи скрећу пажњу и на то да  се раст запослености, односно смањење незапослености које статистике бележе, готово у потпуности може приписати снажном тренду преласка са уговора на неодређено на уговоре са одређеним трајањем.

Тако, рецимо, док се 2010. године 11,4 одсто запослених радило на одређено, сезонски и привремено, њихов удео до 2019. попео се на 22,5 одсто. Најчешћи облици несигурног рада су онај најмање нестандардни, то јест рад по уговору на одређено, као и рад на „црно”.

– Удео нестандардног рада у укупној запослености већ нам доста говори о квалитету запослености у Србији. Иако се у последње три године може уочити благи пад, удео нестандардних радника у укупној запослености и даље је изузетно висок – две петине свих запослених раде на одређено, преко агенције, сезонски, по уговору о делу или привремено-повременим пословима, за сопствене потребе или помажући чланови домаћинства. Штавише, удео нестандардних међу запосленим радницима се удвостручио током последње деценије – напомиње се у истраживању.

Кад је реч о запосленим радницима, истраживање је предочило да су жене у нешто већем проценту од мушкараца запослене на неодређено (78,1 одсто наспрам 76,5 процената) и на одређено (19,7 одсто наспрам 19,3 процената), што је пре свега резултат већег учешћа запослености жена у секторима образовања и здравства који у највећој мери генеришу најсигурнију запосленост.

И неформални рад у Србији и даље је веома присутан, па тако готово петина свих запослених ради на црно. Још једна од бројчано најзначајнијих категорија су радници за сопствени рачун, односно самостални делатници без запослених, а има их око пола милиона, показује истраживање ове платформе. Одговорност за овакву ситуацију највећим делом сноси управо држава која је изменама и усвајањем нових прописа последњих деценија значајно допринела ерозији радничких права и радне сигурности. Напомиње се да закони који регулишу ову област у већој мери иду наруку послодавцима, а не радницима, и на овај начин легализују несигурне облике рада.

Коментари12
2ff12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dima
To je jedini nacin da zadrzite zaposlenog na tako maloj plati! Kapitalisti !
Siniša
Opada da više ne rade nikako!
Kriket
Kad država krene da zahvata "svoj" deo, sam vlasnik, odnosno poslodavac, ne može ni sebi da garantuje zaposlenje a kamo li radniku. Dok plati sve što država traži, odrana mu je koža.
Petar Rokočki
Da li je partijsko zapošljavanje na određeno ili neodređeno ?Van partifsko je veoma mučno, te prvi, drugi , te treći krug, zatim probni rad i na kraju ako kihneš dobiješ otkaz.Pravi fenomen je u opštinskim administracijama, gde kod ama baš svakih lokalnih izbora, imate uvek novo zapošljavanje u opštini.
ljiljana ljiljana
Konacno, stigla je "prava" demokratija i kod nas. Na zapadu je sasvim normalno da bude cak i vece ucesce onih koji rade na odredjeno u ukupnom broju zaposlenih. Nista nikom nije zagarantovano. Uvodjenje demokratije u bivsim socijalistickim zemljama je imala za cilj da kompanije i vlasnici mogu da odredjuju uslove a ne radnicka klasa. Narodi na Balkanu i drugim istocnim zemljma su mislili da je borba za domekratiju bila zbog obicnog coveka. Budjenje iz velikih zabluda je jako tesko i mucno.
Dragan P
Poštovana g. Ljiljana komentar Vam je odličan čak perfektan. Za neke ljude demokratija je kada mogu na ulici bez ometanja da viču "Živeo ovaj" ili "Dole onaj" (političar), a u firmi gde rade za mizernu platu drže "jezik za zubima". Za mene je demokratija je kada radim u firmi bez većih trzavica i kada u toj firmi mogu na primeren način nešto da kažem i predložim, a da ne budem stavljen na listu za "odstrel" i da me uopšte ne interesuje koji je političar na vlasti, a koji u opoziciji.
radnik
Da LJiljana u pravu ste.I nazalost narod je mislio dolaskom demokratije svi ce biti gazde.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља