недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.03.2021. у 22:00 Јелена Стевановић

Како побећи са „гробља империја”

Двадесет година откако је напала Авганистан, Америка планира да оконча најдужи рат у својој историји. Према договору који је постигла администрација бившег председника Доналда Трампа, Пентагон треба да повуче трупе до 1. маја. А да ли ће нови шеф Беле куће Џо Бајден и заиста наредити повлачење? Његов државни секретар Ентони Блинкен поручио је да би Вашингтон могао да врати војску кући чак и ако влада у Кабулу не договори мир са талибанима. Ипак, вашингтонска спољнополитичка елита позвала је Бајдена да остави војску тамо где је и зато су и даље сва решења још на столу.

Пентагону су 2001. била потребна само два месеца да талибане склони с власти и окупира Авганистан, али америчкој политичкој елити ни две деценије нису довољне да схвати како да се искобеља са тог „гробља империја”.

ЈОШ САМО 20 ГОДИНА: Бајден је четврти амерички лидер који води рат у Авганистану и трећи који најављује крај војевања. Пре њега су то планирали и Барак Обама и Трамп, али им то није пошло за руком, што због сложене ситуације у Кабулу, што због притиска спољнополитичког естаблишмента, који је захтевао да трупе не напуштају Авганистан. Тако је и с групом коју је Конгрес ангажовао да анализира ситуацију и која је прошлог месеца посаветовала Бајдена да не враћа војску кући. Према експертској оцени, Пентагон не сме да „дигне сидро” све док Авганистан не постане демократска земља у којој се поштују људска, женска и мањинска права, док не изгради институције и не почне да мирно решава унутрашње конфликте, и док не дође до тачке кад Ал Каида тамо више неће имати ни најмању подршку. Другим речима, Американци не треба да се покупе и врате кући све док Авганистан отприлике не постане Норвешка.

Вашингтонска спољнополитичка елита упућује на то да је авганистанском друштву потребно још мало времена да се промени, али не наводе колико је то времена. Ако 20 година није било довољно, колико ће бити? Ако Америка није успела да од Авганистана направи шта је хтела кад је тамо имала 50.000 војника, како ће то успети сад кад је тамо оставила само 2.500 војника?

СИЗИФОВ ПОСАО: Још само која година, још само која хиљада војника и још само која милијарда долара – то је решење које се преписује све ово време, а које није дало резултат. Авганистанци и даље гину у окршајима побуњеника и владе коју подржава Вашингтон и која је, и према америчком признању, крајње корумпирана. Након што су америчке и НАТО снаге 20 година ратовале против талибана, они су и даље политичка снага с којом мора да се рачуна кад се мисли било шта с Авганистаном. Циљ инвазије коју је покренуо тадашњи председник Џорџ Буш Млађи после терористичких напада 11. септембра било је брисање талибана с политичке мапе, што се испоставило као немогућа мисија. Талибани сад контролишу већу територију него што су је икад контролисали откако су свргнути с власти, а према неким проценама, можда чак и половину Авганистана. Трампова администрација је признала ту реалност и почела да с њима преговара, схватајући да без обзира на прокламоване циљеве и жеље, с талибанима мора да се седи за истим столом. То је наљутило власти у Кабулу, које су се опирале предлогу бивше вашингтонске администрације да талибани уђу у нову авганистанску владу.

ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ: Сад и нова екипа у Западном крилу захтева да се Авганистанци међусобно договоре о подели власти, па је и Блинкен у писму авганистанским партнерима, које је у тајности дотурено медијима пре неколико дана, упозорио Кабул да пронађе заједнички језик с побуњеницима или ће Америка свакако повући трупе до 1. маја.

Блинкенов план за Авганистан подразумева да талибани уђу у нову привремену владу док се не напише нови устав. Американци предвиђају да ће очигледно морати да удовоље и талибанском захтеву да се Авганистаном управља као пре свега исламском земљом, што је противно америчким циљевима да од Авганистана направе демократску државу, али што је још једна реалност која се прихвата. Зато заговорници што бржег америчког повлачења истичу да Пентагон тамо више нема шта да тражи, јер не може, као што никад и није могао, да направи нешто што Авганистан није. Кад је реч о талибанским везама с Ал Каидом, оне су сад далеко слабије него што су биле раније, кад су талибани штитили припаднике терористичке групе која је напала Њујорк и Вашингтон. Док интервенционисти тврде да је Авганистан и даље опасан по америчку безбедност, поборници повлачења истичу да чак и амерички званични извештаји потврђују да талибани не намеравају да нападају Америку. У том смислу, истичу критичари, Америка више треба да брине о радикалним исламским милитантима регрутованим по земљама с којима је Вашингтон у партнерским односима, попут Саудијске Арабије.

И док чак и Блинкен, који верује у амерички интервенционизам, поручује да Америка неће остати заглављена у вечитим ратовима, талибанима се не жури. Знају да ће Авганистан видети леђа Американцима, као што је и Британцима и Совјетима.

Коментари2
f247a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavko
Kada je jednom narodu rat način i smisao život onda možeš taj rat zaustaviti jedino nestankom tog naroda. Ili ga ostaviš na miru pa neka ratuje sam sa sobom do kraja...
Dule
Da je Afganistan okupiran tamo bi vec bio mir.Fokus je u startu bio na Al Kaidi i manje ka talibanima. Oni odavno ne postoje kao neko ko ima veliki uticaj, a problem jesu talibani i Pakistan koji je povezan sa njima sa svjim delom stanovnistva i delovanja.Glavni problem jeste da je to druga civilizacija, gde je korupcija sveprisutna i preskocena je glavna tema, a to je nukad vec prozivodnja narkotika koja nastvalja da finansira ceo haos na zalost novih generacija koji nemaju ucestvovanja u tome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља