Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Антисемитизам или задовољење правде

Почетак истраге пред Међународним кривичним судом за наводне злочине Израела према Палестинцима премијер Бењамин Нетанијаху назвао је „врхунцем хипокризије”
Израелци уништавају палестинске куће у источном Јерусалиму (Фото EPA-EFE/ABED AL HASHLAMOUN)

Навикнут током више од пола века на недодирљивост у Савету безбедности и другим међународним организацијама које су намеравале да испитају однос према Палестинцима, Израел је први пут суочен с могућношћу да припадници његових оружаних снага одговарају за погибије и разарања супротна међународним конвенцијама.

Међународни кривични суд (МКС) покреће формалну истрагу у вези с могућим ратним злочинима почињеним од Израела и палестинског Хамаса током рата у појасу Газе лета 2014, операцијама израелске армије током масовних демонстрација дуж границе с појасом марта 2018. и могућим злочинима током година јеврејског насељавања Западне обале и источног Јерусалима

„Одлука да се отвори истрага донета је после болних прелиминарних испитивања мог уреда који су трајали близу пет година”, саопштила је главна тужитељка Фатоу Бенсуда из Гамбије.

Палестинци верују да ће 123 чланице суда основаног 2002. обезбедити да правда буде задовољена и надају се покретању истраге до краја марта. Палестинске групе за људска права прикупљају документацију за Хаг. „Ово је дуго чекани корак који служи неуморном палестинском трагању за правдом”, саопштено је седишту палестинске власти у Рамали.

Иако МКС не пресуђује државама, већ само појединцима, десничарске власти у Израелу кажу да је одлука „чин моралног и правног банкрота”. Премијер Бењамин Нетанијаху је најављени почетак истраге назвао „есенцијом антисемитизма и врхунцем хипокризије”.

„То је одлука која штети међународном праву и удаљава од могућег напредовања израелско-палестинских преговора”, изјавио је Габи Ашкенази, шеф дипломатије земље која се деценијама оптужује да окупацијом палестинске земље крши међународно право на које се сада позива

Одлука је ускомешала и свет израелске политике. Премијерови критичари постављају питање: колико је Израел допринео покретању процеса пред МКС тиме што је кочио могући напредак мировног дијалога и што је деценијама градњом илегалних насеља настављао јеврејску колонизацију окупиране палестинске земље?

Лидер левичарске странке Мерец, Ницан Хоровиц изјавио је да су „Нетанијаху, десница и насељеници одвукли Израел у Хаг” Либерални израелски „Хаарец” у редакцијском уводнику поручује: „Земља која сматра да није крива нема потребе да страхује од истраге”.

Градећи фронт против суда који „демонизује” Израел и „фабрикује случај”, израелске власти припремају предлог закона по којем ће свака сарадња с МКС бити кажњива с пет година затвора, а изручивање израелских држављана ће бити забрањено. Предлаже се да имовина коју МКС има у Израелу буде проглашена за „имовину у власништву терористичке организације”

Израелске левичарске организације које сматрају да је процес пред МКС оправдан већ су на мети напада и приписује им се да су профитирале од фондова страних, најчешће европских влада, али и од фондације Џорџа Сороса. Једна од њих је и Б’Тселем, група која је саопштила да је Израел крив за „апартхејд”, што је укључено као правни аргумент за покретање истраге против израелске армије

САД, које, као ни Израел, нису чланице Кривичног суда, настављају као и до сада да штите свог блискоисточног савезника, па је, упркос уверавањима да ће поштовати међународно право и дистанцирати се од политике Доналда Трампа, и администрација Џоа Бајдена поручила да је „одлучно против” истраге.

Нетанијаху је од Бајдена затражио да задржи санкције које је Трамп завео главној тужитељки Бенсуда и другим високим званичницима Тужилаштва када су најавили истрагу поступака америчких трупа у Авганистану.

„Наставићемо да подржавамо наше чврсто посвећење Израелу и његовој безбедности, укључујући противљење акцијама које неправично циљају Израел”, саопштио је Стејт департмент.

Сем Америке, Израел је, засад, добио подршку Аустралије, Аустрије, Бразила, Канаде, Мађарске, Немачке, Републике Чешке и Уганде, држава које тврде да МКС нема јурисдикцију над злочинима пошто Палестина није држава Европска унија подржала је отварање истраге и потврдила да суд има јурисдикције над окупираним палестинским територијама.

„МКС је независна и непристрасна судска институција која не следи политичке циљеве”, саопштио је представник за штампу ЕУ, јасно дистанцирајући унију од САД и Израела, али и појединих чланица уније.

Палестинци су први контакт с МКС учинили јануара 2009, одмах после снажног израелског удара на појас Газе, али тужитељи су после трогодишњег разматрања закључили да према Римском статуту (извору ауторитета МКС) судска јурисдикција важи само за државе.

Онда су УН 2012. територије које је Израел окупирао у рату 1967. признале под именом државе Палестине, којој је додељен статус посматрача без пуноправног чланства. Палестински председник Махмуд Абас је после две године потписао Римски статут – непосредно после новог рата који је изазвао брутална разарања Газе и однео стотине цивилних жртава.

Нетанијаху је годинама страховао да ће Палестинци покренути истрагу и упозоравао да се „нови-стари антисемитизам проширио по неким круговима на Западу, а такође је уобичајен у институцијама УН”. Кад је МКС 5. фебруара одлучио да има јурисдикције, а 3. марта отворио званичну истрагу, оствариле су се све његове најцрње слутње.

„Био сам уверен да ће (тужитељка) Бенсуда морати да се одупре снажним притисцима да одбаци наш захтев, и био сам у праву”, каже Шаван Џабарин, директор палестинске групе за људска права Ал Хак. „Уверен сам да ће на крају за Израелцима осумњиченим за ратне злочине бити издате потернице и позиви. Када? Не знам. Али то ће се догодити. Не тражимо освету, већ доказ да је правда остварљива.”

Тужитељки Бенсуда у јуну истиче мандат и замениће је британски адвокат људских права Карим Кан, од кога међународна заједница очекује да настави истрагу, а Израел га описује као свог „фаворита”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gricko
Traba nazivati stvari svoim imenami, unistavanje imovine i protjerivanje gradzana druge vjere nije nista drugo nego etnicko ciscenje , koje se skriva pod antisemitizmom.
Petrovic Dusan
Taj sud nema pravne osnove da sudi drzavi koja ni ne pripada pod nadleznost suda. Izrael je nuklearna sila sa veoma jakom vojskom, i ne moze im niko nista. A uz to imaju jedinu super-silu danasnjeg sveta na svojoj strani..
Milos
Ocigledno da nije sve tako kako pisete. Vec i poziv na sud je veliki udarac na imidz koji Izrael gradi, imidz nekog vrhovnog autoriteta koji je nepogresiv, nikad ne cini zlo nego je samo zrtva zla. Ali izgleda da nije uspelo. Mada s druge strane, cudi da se gresima Izraela bavi institucija koja je ponajvise pod uticajem izraelskih patrona... Cudne se neke igranke igraju. Ne znam sta je ovo ali ovaj udar na imidz Izraela je vec cinjenica

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.