понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смањење броја ђака у одељењу није приоритет за нову стратегију образовања

Одељења у Београду чини у просеку 27 ученика, а на нивоу републике 19 ђака, док је једносменским радом обухваћено 17 одсто школа. – Платни разреди у просвети за две до три године
(Фото А. Васиљевић)

Када је 2012. године усвојена прва Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, предвиђено је да у завршној години важења тог документа издвајање за образовање износи 5,6 одсто бруто националног дохотка. Тај проценат на почетку ове године није премашио 3,7 одсто, приметила је и нарочито нагласила Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије и чланица Националног просветног савета.

– Где је новац и када ће моћи да се очекује веће издвајање за образовање – питала је Јанковићева ресорног министра просвете и његове помоћнике, указујући да ће стратешки циљеви и акциони план њихове реализације остати на нивоу списка лепих жеља, уколико нема финансијског плана да осигура остварење стратешких идеја.

– Све што причамо о унапређењу квалитета образовања у вези је с новцем. Када ће смањење броја ученика у одељењу бити стратешки циљ? Кад више од 30 ученика у једном одељењу саберемо са четири ђака у одељењу неке сеоске школе, просек је око 18, али то није реално. Једносменски рад једини је начин да се реализују и сви ваннаставни програми за које већина школа нема услове јер раде у две смене. Стратешки није предвиђено у колико ће школа до 2030. бити једносменски рад. Платни разреди су поменути, а то је основни начин да се наставници мотивишу да улазе у одељења... – негодовала је Јанковићева на јединој расправи о нацрту стратегије уприличеној уживо од 19. фебруара до 10. марта, колико је предлог тог документа био пред судом јавности.

Како јој је Бранко Ружић, министар просвете, одговорио „из перспективе представника синдиката, свакако, не може да покаже много виши степен задовољства”, али из „перспективе реалности и буџета којим се домаћински располаже у образовање је у последњих осам година уложено више него за три деценије раније”.

– Знате да је 2020. у Србији БДП био минус један, што је међу најбољима у Европи, и да је предикција Светске банке да ће ове године бити у плусу 3,1 посто. Само за ову годину из републичког буџета за просвету опредељено је 235 милијарди динара, што је повећање за око 12 милијарди или 5,5 посто. Треба сагледати ширу слику улагања у образовање, које су све активности предузете за повећање стандарда, опремање установа и квалитета – прецизирао је Милан Пашић, помоћник министра за основно образовање.

Платне групе и разреди „пожељан су реформски потез, координатни систем, у коме ће се заиста вредновати и компетенције и рад” сматрају најодговорнији за образовање.

– Без репрезентативних просветних синдиката то није могуће урадити, а и све остале јавне службе су веома заинтересоване за платне групе и разреде. Надам се да ћемо доћи до одрживог решења које ни на који начин неће некога угрозити. Колико је времена потребно да се тај систем уради, нисам сигуран, али анализе говоре да ће бити потребно од две до три године, и да ће тај систем бити транспарентнији, правичнији, компетитиван, да ће раздвојити жито од кукоља, раднике од нерадника, у свакој јавној служби па и у просвети – објаснио је Ружић.

После увођења платних разреда следи вредновање рада по новим критеријумима, што једва чекају и просветни радници и креатори образовних политика, како уверава Милош Благојевић, помоћник министра за средње образовање.

Он је подсетио да увођење једносменског рада већ траје кроз пилот-пројекат и да је у том режиму тренутно 17 одсто школа, односно 404 установе.

– Свесни смо да је због малог броја ученика у неким срединама то лакше спровести. Акционим планом за спровођење нове стратегије предвиђено је да до 2023. године 30 одсто школа ради у једној смени. Након тога треба урадити ревизију поступка, сагледати могућности и кроз нову мрежу школа предвидети како да се тај број повећа. У прошлој стратегији једносменски рад био је формулисан као ултимативна категорија без сагледавања свих околности које томе треба да допринесу. Чињеница је да су за то потребна велика средства. Чини ми се да је сада постављени циљ реалан и достижан у наредне три године – разјаснио је Благојевић.

По мишљењу представника просветног врха, питање колико ће ученика бити у одељењу јесте једно од најважнијих, али није од најприоритетнијих за будућност образовања. Милан Пашић је указао да је просечан број ђака у једном одељењу осмолетки у Београду 26,5, а на нивоу Србије 18,65.

– Ту је кључна мрежа школа. Она из 2018. године није завршена, тада је било 45 одсто локалних самоуправа које је нису урадиле, а сада је остало још око 24 посто локалних самоуправа да ураде мрежу школа. Када се то реализује, отвара се ново питање, да се прегрупишу простор и ресурси, а знамо да је проблем гашење школа у сеоским местима – казао је Пашић.

Закон каже да када просветна власт утврди да локалне самоуправе нису донеле акт о мрежи школа министарство им даје рок да то ураде за 30 дана, а уколико и тада посао не буде завршен, министарство има рок од 30 дана да уради мрежу школа, и то се односи на предшколске установе и осмолетке, док је мрежа средњих школа, свакако, обавеза ресорног министарства – још недовршена обавеза иако су сви законом предвиђени рокови истекли.  

Коментари6
ed2c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радослав Рацић
Резултати рада (нерада) Министарства просвете су поражавајући. Све једно ко буде доведен у министарску фотељу, увек исти систем овешталих бирократских односа. Присутно је и и непоштовање закона од стране министарства (прошлог министра), о чему ће задњу рећи надлежни суд. А требало би да нам ово миинистарство буде приоритетно, јер зна се шта и ко чини будућност једног народа.
Miki
Strategija obrazovanja ce biti kao nekoliko decenija unazad,tresla se gora rodio se mis.
Milutin
У многим школама има 32 ученика, плус по који понављач. Смањите одељења на максимално 25 ученика. И не машите сеоским одељењима од 4 ученика. У таквим ситуацијама у учионици су ђаци из 4 разреда ( од првог до четвртог), па их је бар 16!
Освета пра-ронду
"Кад више од 30 ученика у једном одељењу саберемо са четири ђака у одељењу неке сеоске школе, просек је око 18, али то није реално." Није реално, јер је просек преко 17. За просек од 18, потребно је 32+4. Ипак, похвално је то што је до сада уведено - да пилоти раде само у једној смени, под условом да задрже довољан број сати.
miloš
Da bi se izracunao prosek ucenika kao aritmeticka sredina (sabrano,pa podeljeno sa 2) potrebno je da bude jednak broj odeljenja u gradskim i seoskim skolama.Inace, prosek treba da se racuna- ukupan broj svih ucenika podeljeno sa brojem svih odeljenja.
ja
30 na papiru (zvanicno) + 2 koje direktor upise preko veze (prebaci iz jedne skole u drugu)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља