Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: САНУ У ИЗБОРНОМ И КОСОВСКОМ ЦИКЛУСУ

Судар сујета у тврђави мудраца

Имамо све елементе за још једну српску интригу: Косово и решавање националног питања, избори ван и унутар академије, судар сујета врхунских интелектуалаца и уметника, уз једног од највећих, који је одбио да им се придружи, али ће учинити све да буде што присутнији међу њима
(Фото Анђелко Васиљевић)

Разговарајући последњих неколико дана са два најмоћнија академика који се, свако на свој начин, баве централним нервним системом у Срба, закључио сам да између обичних смртника који ходају Кнез Михаиловом и оних бесмртних који седе у храму труста мозгова, нема нарочите разлике. Осим титуле, плус неограничена сујета. Како се са том констатацијом слажу обојица, један лечи Србе на научној, а други на поетској бази – верујте ми на реч, нису се консултовали – тврђава мудраца није могла да остане изолована од утицаја такозваних друштвених и политичких гибања.

Изабрани да сеју разум, као неку врсту заразног здравља, не само у доба пандемије, чланови САНУ налазе се у изборном и косовском циклусу! Ни ван САНУ ни у САНУ, дакле, ништа ново, јер се у том вртлогу, као константи нашег живота налазимо и ми напољу, па је погрешна често злонамерна теза да се најмудрији не усаглашавају са временом у којем живе, већ ламентирају над прошлошћу, од Кулина Бана, бежећи од одговора на изазове 21. века. О вештачкој интелигенцији, рецимо. Тако да се намеће још једна малициозна слика, да се понашају као не нарочито живахни роботи који спољашност не могу ни да виде, јер су прозори насликани живописним витражима.

Када је председник САНУ Владимир Костић још 2015. године изјавио за Радио Београд да је у овом тренутку једина политичка мудрост како са елементима достојанства напустити Косово, јер оно де факто и де јуре више није у рукама Србије и да то неко мора да каже народу, започело је тихо незадовољство оних чланова академије који сматрају да је први човек мудраца нарушио традицију да такав мора бити највећи чувар идентитетског питања, са јасном националном опредељеношћу. Патриотизам Стојана Новаковића, Јована Цвијића и Слободана Јовановића се подразумева.

Иако је Костић нагласио да је то искључиво његово мишљење, а никако став САНУ, почело је тихо комешање. Али, његови опоненти који су пре неколико дана демонстрирали пред зградом САНУ, што су ваљда прве јавне демонстрације против академије током њених 180 година постојања, како је навео један од организатора Миша Ђурковић, а имају подршку међу групом академика, нису успели да их убеде да зауставе реизбор Костића и онемогуће му други мандат.

Међутим, у тој Костићевој, како су је назвали, дефетистичкој изјави која се противи не само Уставу Србије, већ и преовлађујућим емоцијама народа, не помиње се други део изјаве првог човека САНУ, где је он рекао да Косово подразумева огроман број онога што представља нашу културну основу и око тога морамо да се боримо и зубима и ноктима. Јер, казао је пре шест година, то је покушај одузимања нечега што представља супстрат наше историје и дела психологије и чега год хоћете. Интересантно је да је Костић истакао још и да треба сачувати здрав корпус и да га у том смислу, много више занима судбина Републике Српске, јер тамо постоји озбиљан, активни, делујући културни и научни део народа од милион и по или два милиона људи.

Занимљиво је да би, да је жив, отац нације Добрица Ћосић поздравио овакав извештај са Костићеве магнетне резонанце о решавању националног питања, што наравно, не амнестира председника САНУ од извесне дозе неопрезности када се дају изјаве које по правилу доводе до скока крвног притиска у Срба. Тешко је, наиме, одвојити председника САНУ Владу Костића од појединца Владе Костића. Тадашњи председник Србије Томислав Николић оштро је осудио Костићеву де факто и де јуре изјаву, тражећи да се САНУ о томе експлицитно изјасни, за разлику од тадашњег премијера и садашњег председника Александра Вучића који је рекао да Костић има право на лични став и мишљење, али да се са њим не слаже.

Да је Косово најскупља српска реч, искусио је Костић и средином јануара ове године, изјавивши како би било сјајно, ето релаксације, да је Владимир Костић потписао и кумановски споразум и Дејтонски споразум и Бриселски споразум. Онда имамо кривца и немамо о чему да размишљамо, навео је Костић, а уз то и додао како статус кво не постоји и да ће га искористити они који желе да уобличе сопствену државност на начин на који то чине већ 20 година.

Право на Костићево лично мишљење, овога пута је знатно снажније бранио Вучић него што је то чинио пре шест година, рекавши да је Костић показао храброст, изневши став који није већински. Вучић се свакако присетио своје идеје о разграничењу која такође није наишла на изузетно одушевљење.

У игру је, међутим, ускочио Матија Бећковић, сива еминенција САНУ, тражећи од чланова академије да се изјасне о Костићевим ставовима о Косову, не инсистирајући при том да САНУ зауме јединствени став о светој српској земљи. Не без ликовања, тако карактеристичног за Матију, песник је казао да ће лакше да се Срби повуку са Косова, него да Влада Костић повуче своју изјаву. За Матију је довољно да се Костић одрекне једне просте реченице, чиме би се нашао частан излаз и за Костића и за САНУ, јер ако Костић има право на своје мишљење, зашто се спочитава право на мишљење Матијино.

Утисак је да ту долази до судара таштина, па се испоставља да ће САНУ да призна Косово пре Грчке и Шпаније, барем по песниковом виђењу, јер Матија не признаје разлику између лекара Владимира Костића и председника академије Владимира Костића, те од првог човека академије тражи да коначно обједини обе функције. Реч је, наиме о истој особи.

Како је уз то Владимир Костић изабран на чело САНУ за један глас више, не треба размишљати превише да је то управо Бећковићев глас. Песник не тражи да неуролог оде са чела академије, већ да повуче своју реченицу. Костић, несумњиво врхунски интелектуалац, не дозвољава да се оповргне његово право на лично мишљење и од та два за сада непомирљива става, настављен је континуитет унутрашњих спорова, тако уобичајен за академике.

У вашару таштине ипак постоји такозвана институционална мудрост, тихи бонтон да се несугласице не износе на улицу, а нарочито да се улица не улије у САНУ и догоди се евентуално догађање народа.

Избори за нове чланове академије на јесен, додатно неуротизују академију и могуће је да су они били варница за изненадни патриотски активизам, како изван, тако и унутар Кнез Михаилове 35. Док се Костићу спочитава да покушава да угура другосрбијанце како би раширио глобалистички дух и сорошевску мисао, што није избегао да наведе и Емир Кустурица, Костић то одлучно демантује, тврдећи да идеолошки критеријуми нису улазница међу 127 бесмртника чија је просечна старост између 73 и 74 године, са свега 15 одсто жена.

Влада Костић је неколико пута, што званично, што незванично, говорио да Кустурица, као један од највећих српских уметника, апсолутно залужује да постане члан САНУ. Једном приликом, Костић ми је и лично рекао да је осим неспорног доприноса српској култури, величина Емира Кустурице та, што је уз Иву Андрића и Мешу Селимовића, за разлику од свих осталих, изабрао да буде Србин.

Куста је већ био виђен за будућег академика, али је дошло до процедуралних неспоразума које је поприлично тешко разумети, тако да је славни редитељ одбио кандидатуру, оптужујући управо председника САНУ за замешатељство. Ако млади писац, времешни музичар и један од највећих светских редитеља неће у академике, а како је већ члан америчке, могао би да ту титулу нострификује у Београду. Тако би постао нострификовани члан САНУ. Чуди ме да се тога није сетио.

Имамо, дакле, све елементе за још једну српску интригу: Косово и решавање националног питања, избори ван и унутар академије, судар сујета врхунских интелектуалаца и уметника, уз једног од највећих, који је одбио да им се придружи, али ће учинити све да буде што присутнији међу њима. Слутим, избори у академији, биће далеко узбудљивији од председничких и парламентарних. Ови играчи су несмењиви, они остали се мењају. Сувише познато за још један римејк!

Коментари58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragiša
Ništa neobično za Srbiju ili kako reče Radoje Domanović za "zemlju Stradiju". Nije prvi put, da nas najpametniji Srbi prodaju belosvetskim hohštaplerima, a da nacionalni identitet čuvaju nepismeni seljaci.
Киза
Очито се овде не прави разлика између "права на приватно мишљење" и "иступање у својству носиоца јавне функције"! Доктор Костић у кафани са својим пријатељима може да прича шта хоће и то му нико не сме оспорити, на част му! Међутим, академик Костић у јавности представља институцију САНУ, као њен председник и ту нема места одступању од националног интереса ма шта он лично мислио. Ако му то тешко пада увек може да поднесе оставку а не да под изговором личног гази опште добро! Само кажем.,.
Киза
Тја@О томе чији су Либијци (и да ли су уопште били Либијци) дохватили пуковника Гадафија би се могло дискутовати! О томе да ли данас Либијци боље живе него пре што су дохватили Гадафија, свака дискусија је сувишна! Јад и беда и оружани сукоби на све стране говоре сами за себе! Само кажем...
tja
Tako je govorio Gadafi Libijcima: "Kad si u svojoj kuci mozes da budes sto god hoces. Ali kad izadjes napolje, moras da budes Libijac." Da li znate kako je prosao kad su ga njegovi Libijci uhvatili?
Zoran Marinkovic
Sjajan tekst! Nadasve, iskren. Moj veliki kompliment gospodinu Apostolovskom,koji zajedno sa mnogim, izvrsnim citaocima Politike, mozda, najvise doprinosi podizanju njenog renomea, pogotovu, u sadasnjem vremenu jednog, bezlicnog,"melting pot" novinarstva. Zaista je vrlo pozeljno,da Politika ima vise takvih novinara.
Lujza
Nekima vise smeta PRIVATNO MISLJENJE g Kostica nego ZVANICNI POTPISI nasih politicara na sporazumima o povlacenju srpske vojske, policije, skupstine, pravosudja i ostalih institucija.
Растко Дијаспорац
@siziff, ne_tako, Под коровом сам мислио на неке елементе у политичком врху земље. А ако још увек имате илузију да је Југославија била успешна земља, то је зато што још нисте сагледали - нити зашто је, и како је грађена, нити зашто је, и како је пропала. Поздрав

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.