среда, 19.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.03.2021. у 20:00 Марина Вулићевић
ИНТЕРВЈУ: БРАНКО КУКИЋ, писац и издавач

Живот свакога од нас је извртање истог

Мислим да у човековој природи није успостављен „трећи пут“. Идеја о њему је вечито тражење. Да тај пут постоји, онда бисмо морали да заобилазимо ова два
(Фото: Тања Драшкић)

Није лако добити књигу за рођендан, и то ону која говори о слављенику лично, о његовим достигнућима и заслугама, о значају који он има у животу других писаца и културе уопште. То се догодило Бранку Кукићу, изненађен је поводом седамдесетог рођендана књигом „Бранко К.”, у издању београдског „Златног руна”, као и текстовима у њој, чији су аутори Басара, Јовица Аћин, Милан Влајчић, Слободан Шијан, Миљенко Јерговић, Милојко Кнежевић, Снежана Ранковић, Миле Грозданић, Марјан Чакаревић, Влахо Богишић, Саво Стијеповић. „Кукић, то је одмереност, благовременост, поступност, промишљеност, спорост која свугде стиже пре времена”, написао је Светислав Басара. Као издавач, који кроз кућу и часопис „Градац” има посебну мисију, Кукић испуњава још једну, и као члан Ниновог жирија.

Десило се и то, поводом седамдесетог рођендана пријатељи и сарадници посветили су вам књигу. Многи тако нешто добију тек након смрти. Осећате ли сада још већу одговорност према сопственој културној мисији?

Моји пријатељи су тако инвентивни и загонетни били да су тајно, без мога знања, објавили ту књигу. Сада имам дуплу одговорност, и према ономе што радим и према својим пријатељима. Али осећам и страх да не постанем жртва њихове одговорности, коју су исказали према мени. Они су, у ствари, храбрији од мене. У времену у коме је одговорност пала на нулу, та стрепња је још већа.

„Све док не приђе на пушкомет од делиријума, човек није у стању да види колико је овај свет бедно место – тако сам једном рекао Кукићу, а Кукић је рекао да и он тако мисли”, написао је Басара. Сигурно је да у овом ставу имате много истомишљеника, посебно данас, али шта је то што вас ипак тера напред, јер ви и поричете наведено сопственим искуством?

Искуство које ми приписујете из Басариног романа (у коме се помиње и моје име) говори о томе да писац једну особу гледа с једне, а та особа писца с друге стране. То онда постаје интересантна игра – игра имагинације и реалности. То увек доноси изненађења, заплете, сумње и усхићења. Што би се рекло, као у роману. Живот свакога од нас је извртање истог, с том разликом, јер је роману реални живот реалнији од своје реалности, јер је то игра скривања, преображаја, истина и лажи, успињања и падања. Велика је авантура помешати реалност са измишљањем, па живот понекад постане уметничка имагинација. Моје искуство је случај онога хришћанског Јована без Земље: путује и путује, а не зна да је већ давно залутао. Не зна да ли је сада овде где је застао или је тамо где нико не зна да ли ће стићи.

Због чега волите живот?

Сви облици промена, светлог и тамног, осећања пролазности, разлози су за радост. А лутање је можда највећи добитак.

Теза и антитеза могу да се изједначе у књижевности, у филозофском мишљењу, па и у животу. Због чега онда има толико једностраних, међу собом завађених струја у идеологији, у политици, у схватању уметности?

Постављате ми све тежа и тежа питања, као да сам пророк. А ја сам савршено противречна личност. Погледајте свет око себе: идеологије су одраз несигурности у себе, политика је злоупотреба идеологије, истина је изврнута, лаж је савршенство истине, уметност је представа сједињења истине и лажи у недостатку нечега трећег, што ће тек бити измишљено. Тако да је све око нас и у нама тужна радост сазнања.

Зашто није популарно рећи: да, јесам за средњи пут, разумем и лево и десно, волим своју земљу и њену културу, али критички се односим према шовинизму и разумем другачије? Зашто је све затегнуто до пуцања, а многи мисле овако „по средини”?

Мислим да у човековој природи није успостављен „трећи пут”. Идеја о њему је вечито тражење. Да тај пут постоји, онда бисмо морали да заобилазимо ова два. Може ли неко да замисли, а камоли да оствари ту визију? Човек је у суштини ограничено неограничено биће. Зар није све парадокс?

Стално се говори о ауторима које сте овековечили часописом „Градац”, и немогуће је не споменути га и сада, а то јесу мислиоци који нису били у главној струји. У чему је њихова привлачна снага?

Њихова снага је управо у томе што нису „у главној струји”. Да су били у тој струји, они би били сервис за осветљавање свакодневног живота. Будући да су они „електране” посебног извора енергије, они су истовремено муње у олујној ноћи човечанства, које истовремено и осветљавају и убијају. Они су истовремено и громовници и громобрани. Све наше поноре, нагоне, пориве, муке, силе, пошасти, зле духе и пороке држе у малом прсту.

Зашто је тако мало либерала старога кова какав је био на пример Исаија Берлин, коме је посвећен један од бројева „Градца”?

 Либерале данас мешају са либерализмом, а либерализам је облик модерног робовласништва. Бити либералан данас значи бити морална и финансијска протува. Либерали свету нуде погодбу са девизом „дођи да се договоримо, биће како ја кажем”. Ако израз „либерал” има неке везе са речју „слобода”, онда би најбоље било да размишљамо о некој масовно-солидарној лудници. Тамо ћеш бити слободан да изразиш своје мисли, убеђења и илузије, али си обавезан да попијеш пуну шаку пилула. Па ко кога савлада.

Као члан Ниновог жирија, гласали сте за то да Басара поново добије ову награду и испоставило се да је настао проблем због начина на који он и у том роману гледа на неке традиционалне вредности и личности српске културе. Како видите ову ситуацију, као и то да наша јавност функционише по принципу афера које кратко трају?

Да неко од тих заступника „традиционалних вредности” зна било шта о нашим традиционалним вредностима, ми бисмо данас, захваљујући нашим истинским традиционалним вредностима (са великим Т и В), били руку под руку са народима који су успоставили своје и планетарне вредности. Нажалост, данас су све наше „трад. вред.” нашле заштиту и уточиште у назови интелектуалном дивљаштву. Због тога су овде све разлике у мишљењу – афере. Ова држава се у ствари и излегла из афере која се завршила одсеченом главом. Овде непрекидно лете главе, али никако да одлете празне главе. Никако да се успостави замисао Виктора Игоа из његовог текста „За Србију” (за који ови чувари „трад. вред.” сумњам да су читали): „Будућност је Бог кога вуку тигрови”, а не ови наши самопроглашени „свеци”. Да су барем свици. Свет ће можда бити вечан, али нажалост увек непогрешиво исти.

Коментари3
4f2ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bilja
Dzaba sve gospodine Kukicu kad ste glasali za Basarin roman i pristali da budete clan NIN-ovog zirija.
Borislav
Razumem da mu je Basara prijatelj, ali njegov roman je loša, plitka književnost. Nažalost, dovesti u pitanje Basarinu književnost (ili ovaj nagradjeni roman) po automatizmu (onih koji ga brane ili nagradjuju) se okarakteriše kao prozivod "zaostalih, zatucanih, aferaša, ili, kako Kukić kaže, "čuvara trad. vred." Osim toga, neobično mi je da Kukić, čovek takve literarne (u svakom smislu) biografije, uopšte pristane da bude deo ovakvog Nin-a, odnosno, deo žirija ovakve Nin-ove nagrade.
Cicero
Basarini romani su sve samo ne plitki i divno je kad uzbude lažne proroke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља