четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опрезно код избора дадиље

Бебиситерка мора бити здрава и способна за рад са децом, мора да има санитарну књижицу и не сме бити осуђивана. – Родитељи би што дуже требало да интервјуишу гувернанте и да их што боље упознају пре него што им повере децу
Кад се мора на посао, није лако децу поверити на чување (Фото: Небојша Марјановић)

Кад закаже „бака сервис”, тетка има своје обавезе, а ни комшиница прекопута нема кад да припомогне у чувању детета, једино решење за маме и тате који морају на посао јесу дадиље. А пошто чувену Мери Попинс ветар тешко да ће нанети у наше крајеве, а луцкасту дадиљу Френ не можемо сад наћи ни на те-ве екранима, родитељима преостаје да се на интернету, у огласима или уз помоћ пријатеља упусте у потрагу за бебиситеркама. Колико је то тешка па чак и опасна работа, и како, и не знајући, децу можемо дати у руке особама које их могу угрозити, сазнали смо пре неколико дана, када се прочуло да је бебиситерка С. Ц. осумњичена да је беби од четири и по месеца, чувајући је, давала велике количине бенседина. Танјуг преноси да је „дадиљи из пакла”, како су ову жену назвали београдски медији, одређен притвор од 30 дана, а један од разлога за то је и бојазан да ће кривично дело поновити јер је већ раније била условно осуђивана. Упркос таквим „препорукама”, С. Ц. је успела да уђе у породицу ове бебе која ју је, како се сазнаје, ангажовала преко сајта „Бебиситерка.рс” који је одмах након што се прочуло за ову аферу и угашен.

Како дакле у мору особа сумњивих биографија пронаћи ону праву којој смемо да поверимо дете?

Главна препорука је „отворити четворе очи”, а један од проверених и најсигурнијих начина је Друштво за чување и негу деце „Беби сервис”, који опслужује 130 градских породица, а њихове услуге субвенционише и град Београд.

– Дадиље ангажујемо искључиво посредством Националне службе за запошљавање. Заинтересовани полажу тестове опште информисаности и културе, као и тест личности, а на основу добијених резултата ми их позивамо на разговор. Са сваком потенцијалном дадиљом причају психолог, педагог, руководилац и ја као директор и тако се врши други круг селекције – објашњава Јелена Дубљевић, директорка „Беби сервиса”.

Најуспешније бебиситерке потом пролазе теоријску наставу код доктора, нутриционисте, педагога и психолога, а затим имају и практичну обуку у дневном вртићу, односно јаслицама ПУ „Дечји дани”. Свака од кандидаткиња има свог ментора, који након обуке даје своје мишљење и када се сви сагласе да она задовољава критеријуме на реду је прикупљање документације. Потребно је да донесу потврду да су здраве и способне за рад са децом, санитарну књижицу, али и потврду Полицијске управе да нису кривично гоњене и осуђиване.
Очигледно да неке од ових корака остали сервиси просто прескачу, па се тако и десило да С. Ц., упркос досијеу, добије дете на чување.

– Идеална дадиља је за сваког родитеља другачија. Неки родитељи воле да је то млада особа, неки да је старија, односно модел баке... различити су захтеви... Они при пријављивању попуњавају упитник у коме кажу шта очекују од дадиље, какав треба да је њен профил, године, да ли желе мекшу и нежнију или строжу бебиситерку... На основу тога процењујемо која је дадиља одговарајућа за њих и шаљемо је код маме и тате на разговор – илуструје Дубљевићева и додаје да они нису агенција за посредовање, већ да све бебиситерке код њих имају уговор о раду, док се са породицама потписује уговор о пружању услуге.

Просечна старост жена у „Беби сервиса” је око 55 година и у највећем броју случајева реч је о женама са личним искуством, односно онима са сопственом децом и унучићима. Најстарија њихова сарадница има 30 година стажа у чувању малишана. Важно је, каже Дубљевићева, да се гувернанта уклопи и са децом, али да и са родитељима има добру комуникацију, па се тако увек препоручује да маме одвоје неких десетак дана које ће провести са новом чланицом своје породице како би се упознале и навикле на сарадњу.
Пошто „Беби сервис” има доста посла, а недовољно дадиља, на њиховој листи чекања тренутно је 50 породица. Тако да ће бројне маме и тате морати да потраже бебиситерке на некој другој страни. Дубљевићева зато саветује родитеље да што више обрате пажњу на кандидаткиње за више него одговорну функцију чувања деце.

– Важно је што дуже интервјуисати особе које се ангажују преко сајтова или огласа, више пута се видети са њима, али и тражити сву ту папирологију коју и ми тражимо. Родитељи што боље треба да упознају личност особе, да питају која је њихова мотивација за рад. Јер овај посао не може да ради жена која само хоће да заради. Неопходна је љубав према деци. Дадиља би требало да почне да долази пре него што мама крене да ради, а добро је позвати и баку, тетку... да поразговарају са бебиситерком јер више очију боље види. Често нека питања делују бескорисно, али нису. Не оклевајте, имате право да их питате шта желите јер те жене ће ипак бити у вашој кући са вашим дететом – поручује Јелена Дубљевић, додајући и да се родитељима саветује да траже агенције са највише дадиља, али и оне код којих њихови пријатељи имају позитивна искуства. Јер, препорука је, каже, најбоља реклама.

Коментари2
49715
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Odlican tekst i zanimljiva tema. Danas kad je tesko ostvariti se kao roditelj nametnuo se i ovaj dodatni problem, jer nemoguce je pregurati mesec ako nisu oba roditelja zaposlena... Bravo za dobro obradjenu temu
ВлаДо
Колико се ја сећам ранији случајеви умиривања чуване деце бенседином и другим седативима откривени су од стране родитеља који су у станове инсталирали видео надзор и тачно знали у детаље шта раде дадиље.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.