уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.03.2021. у 18:36 Бранко Пејовић

У амбису „златиборског пута”

Секула Кнежевић Ћалдовић (1889–1970) најзаслужнији је за настанак и дуго трајање друма који је Ужице повезао са планинском лепотицом
(Фото С. Јовичић)

Ужице – Док се данас лако вози недавно обновљеном магистралом од Ужица до Златибора, чувеним „златиборским путем”, вео заборава све више прекрива доба од пре једног века, када је овај пут прављен. Велико знање и умеће уложено да се кроз стеновит предео пробије солидан друм.

О томе је писао хроничар ужичке прошлости Предраг В. Ковачевић у тексту „Како је Ћалдо отворио капију Златибора”. То је прича о животу и подухватима инжењера Секуле Кнежевића Ћалдовића (1889–1970), најзаслужнијег за настанак и дуго трајање „златиборског пута”. Прелаз код златиборског тунела и данас зову „Ћалдов вијадукт”.

Између два рата, па и у послератно доба, Ћалдовић је био цењени инжењер за саобраћајнице. Родом је из Сирогојна, подигли су га стриц и стрина, а да се школује у Ужицу и потом студира на Техничком факултету у Београду омогућио му је ужички трговац Остоја Кнежевић који га је усвојио Секула је у знак захвалности своме додао и Остојино презиме.

– По завршетку студија запошљава се у одељку за путеве Окружне техничке секције Ужице, ради на трасирању и пројектовању путева. Млади инжењер Секула учествује у Балканским и Првом светском рату, где је драгоцене услуге пружао српској војсци трасирајући путеве са солунског ратишта према Кајмакчалану и другим правцима пробоја. По завршетку рата ради у новоформираној Окружној грађевинској секцији у Ужицу, чији касније постаје начелник – бележи Предраг В. Ковачевић.

Своје умеће у изградњи друмова Ћалдо је исказао двадесетих година прошлог века, када су путеви Ужице–Вардиште (дуг 57 км, грађен од 1923. до 1929) и „златиборски пут” Ужице–Краљева Вода (дуг 27 км, грађен од 1923. до 1927) прављени према његовом пројекту.

– По тада важећим прописима пут нигде није смео имати успон већи од пет одсто, да не би била умањена носивост сточних запрега. Због тога се није могла избећи ни чувена „Галерија”, камена литица на „златиборском путу” која се са око 200 метара готово вертикално спуштала до корита Ђетиње. Овај друм представљао је у то време ремек-дело путарства. Том саобраћајницом, дугом 27,2 километра и широком пет метара, са пет мостова, каменим и бетонским браницима, широм је отворена капија Златибора – наглашава аутор текста и помиње Ћалдовићево сећање на захтевност градње у том стеновитом пределу: „Са највишег врха, увезаног у конопце, спуштали су ме у тај амбис да обележим трасу, јер је то био једини приступ”.

Овај инжењер направио је још неколико путева, уз остале и први ваљани који је његово родно Сирогојно повезао са Ужицем преко Равни 1932. године. Успешно је пројектовао и мостове: од мањих којима је ваљало савладати потоке и увале па до великог и елегантног моста краља Александра преко Ђетиње у Ужицу. Веома тешко је поднео када су Немци 1944. тај мост минирали и дигли у ваздух.

У послератно доба Ћалдо наставља своје градитељске подухвате, а уједно у златиборским селима помаже у оснивању школа, здравствених станица и постављању јавних чесми са пројектованим водоводима. Шездесетих је пензионисан, 1970. је умро у Ужицу. Овај крај га се каткад сети. Најчешће га помињу приликом обележавања јубилеја туризма Златибора, чијем је развоју знањем и залагањем значајно допринео.

Висови и беспућа

У 19. веку Златибор је био одсечен од главних друмова. Кириџијски каравани с муком су се пробијали кроз беспућа и преко висова. Кнез Милош је у своје доба наредио да се кулуком граде први путеви звани крченици (настали крчењем шума), који нису ваљани ни посипани. Касније су насути и постали тврђи друмови, крајем тог столећа законом сврстани у државне, окружне и сеоске.

Интензивнија градња путева кренула је тек у 20. веку, после Великог рата, када је Ужице, тада у оквиру Дринске бановине, постало седиште инспектората за путеве за седам срезова. Најпре су у то време друмове правили од туцаника, а потом користили мешавину ломљеног камена, туцаника и речног шљунка.

Коментари7
37fe2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јовиша Видић од Рудина
Секула Ћалдо је једно време радио у Сарајеву, где је верујући познаницима на реч потписивао менице, због чега је остао без куће и “го ко пиштољ” долази на Златибор те са мојим оцом Веселином Видић, отвара фарму за узгој говеди као и проузводњу: сира, кајмака и говеђе пршуте. Секула је уложио имање а Веселин новац. Имање на Палисаду као и Тић поље је Секулино наследство од Остоје Кнежевића чији је Секула био посинак. Секула је као пензионер живео на Краљевим водама, уживајући са својим пчелама.
Radiša Marjanović
Hvala Branko, na veoma korisnom tekstu i sećanju na ovoga graditelja, za koga nisam znao.
Orban
Odavno je taj put pogrešno ucrtan i vođen interesom isključivo Užica i lokal patriota. Interes Srbije se međutim ogleda u izbegavanju Užica na tri strategijska pravca i to: prema Zlatiboru, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Užice kao destinacija Srbiju i okolne države nimalo ne interesuje pa se pravo rešenje već nazire u gradnji autoputa koji će od Požege voditi do Mačkata i odatle prema svim pomenutim destinacijama. U Užice niko ići neće osim vozila sa lokalnim tablicama i njihovim raseljenima.
Ivan Đurić
Orbane malo preterujes. Kuda bi put vodio ako ne od UE do Zlatibora, pre toga je postojao Zlatiborski put koji se peo od Uzica na brda koja sada prolazi tunelom do Zlatibora, taj put jeste zamenjen Ćaldovim, ali nije samo za tu lokalnu namenu. Ćaldov put povezuje BiH i CG sa Centralnom Srbijom, Vojvodinom, i autoputem E75. Pravi se autoput za CG preko Pestera, ali tesko da ce se njime putovati preko zime . . . Takodje se pravi i autoput ka BiH preko Uzica, ali nece upotpunosti zameniti Ćaldov.
Biljana Melentijecic
Zadovoljstvo je citati o ovakvim ljudima i njihovim delima. Uz to lepo secanje, da ne padnu u zaborav.
hranislav
Lep tekst

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља