четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.03.2021. у 19:22 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Кинески изазов Европи

Пословна четврт у Пекингу (Фото EPA-EFE/Roman Pilipey)

Кинеско Министарство спољних послова поздравило је предстојећи сусрет дипломата из Вашингтона и Пекинга (заказан за 18. и 19. март), али је истовремено позвало САД да се у тим разговорима понашају „рационално и објективно”, као и да одбаце манире из доба хладног рата и поштују кинески суверенитет, безбедност и развојне интересе, пренели су медији.

Мада изречена Американцима, кинеска опомена недвосмислена је порука и – Европи. Након недавне „лекције” коју је руски министар спољних послова Сергеј Лавров очитао свом госту и европском колеги Ђузепу Борељу, порука са Далеког истока још једном је подсетила да се свет увелико променио и да и неки други народи сем америчког и европских имају своју визију будућности и изласка из међународног поретка ствараног вековима

Објективно, западни лидер и источни џин и економски и војно су на таквом нивоу да би било какав сукоб међу њима био погубан за велики део света. То не претпоставља укидање здраве конкуренције или технолошког надигравања. Једноставно, претњама данас више нема места. Не само у међусобним односима, већ и на теренима које би и једна и друга страна волеле да имају уз себе. Као једно од таквих поља све више се јавља – Стари континент.

А Европа у 21. веку никако да пронађе себе. Сумрак глобалног утицаја САД, све видније усмеравање пажње света на другу страну планете, додатно иницирано пандемијом вируса корона, као да је Европљане, годинама уљуљкиване у сопствену посебност, затекло неспремне. Док су се други пуне две протекле деценије сналазили како су знали и могли, чупајући се из хаоса и беде у које су их бацили трагични догађаји претходних 100 година, они који су те догађаје најдиректније изазвали сами су себе уверавали да су постигли шта су хтели и да још дуго могу да се одмарају на ловорикама.

Историјски неспоразуми с Русијом и Турском као да су се претворили у дневну непријатност на коју се ваља привикнути, али која не нарушава благодети тзв. западне цивилизације. Други, међутим, сматрају да још није све окончано. Нове технологије пружају свима могућност да то и потврде, и то у много краћем временском року но што је то доскора могло да се замисли. Довољна је била појава заједничке болести па да очи почну полако да се отварају.

Појавио се и фактор Кина, и Европљани су се нашли у проблему. За новог играча требало је створити и нову тактику. Нажалост, идеје су увелико исцрпљене. Све оно што је Русија у односима с азијским суседом одрадила у протекле две деценије, сада је натоварено западњацима на леђа. С тим што околности више нису оне у којима је Москва тражила пут ка Пекингу. Та стаза је у међувремену добро утабана, али не и она која ка кинеској престоници води – из Брисела. Такође, руски пример више није могуће копирати, карте су другачије подељене. Муке које је већ поменути Ђузеп Борељ искусио у Москви, у Пекингу би, ако крене и на ту страну, могле бити далеко горе.

Европа више не може да игнорише Кину или да је ставља у други план својих приоритета. Не само због многољудности и величине источне земље, већ и због чињенице да финансијски капитал и инвестиције одавно не признају државне границе. На Старом континенту све је видљивији недостатак јефтине радне снаге, а оно што масовно пристиже из исламских земаља као да се тешко прилагођава начину овдашњег живота. С мигрантима с Далеког истока проблема, за сада, нема. Они као да се лакше уклапају у нову средину

У Пекингу су, једнако као и у Москви, одавно схватили да им је Америка кључни противник. И то онај који ће, на овај или онај начин, сигурно бити побеђен. Било какво мешање у тај сукоб никако није нешто што Европљанима може да донесе корист. Јер његов резултат може бити или пораз САД, или уништавање целе планете вештачки створеним болестима, смртоносним загађењем животне средине, нуклеарним бомбама... сасвим свеједно

Управо стога се намеће питање коме је данас важнија сарадња: Европи са Кином и Русијом, или обратно? Бекством из ЕУ Велика Британија је дала свој одговор. Чекају се остали. Али друге европске земље нису спремне на тако драстичне кораке. Притиснуте чланством у НАТО-у и вековном традицијом, на сваки начин покушавају да одложе неминовно.

Актуелни скандали с Алексејем Наваљним, Сергејем Скрипаљем, агенцијом Ројтерс, немачким „Билдом”, „Твитером” и сличним друштвеним мрежама, уперени против Русије, требало би мало да успоре процес одлучивања У то се уклапа и кинески изазов. По свој прилици, 2021. ће за Европљане бити једна од пресудних година.

Коментари4
359cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stari realista
Amerima i EU nece biti lako. Moraju biti spremni na eventualni gubitak uticaja koji su ranije imali.
Стефан Рајић
@Nebojsa Знам да ће код људи који су некритички опчињени западом мој коментар звучати смешно и да ће се поспрдно односити према њему, али чињенице и бројке не лажу и неумољиве су. У годинама највећег развоја СССРа, економије САД и СССРа су водиле тесну трку. И наравно да је било тешко западу, јер је СССР нудио социјалне односе који су плашили западне капиталисте па су морали и они добрано да воде рачуна о својим радницима. Како је пропао СССР, тако су права радника на западу тотално деградирана.
Иларион Михајловић
@Nebojsa То о чему Ви говорите је илузија прошлих времена. Запад већ тешко може да конкурише и у науци и технологији, а култури, филозофији,... а тек у религији ту је у озбиљном проблему. Културом је завладала декадентност која не ствара велика дела нити имена. У класичној уметности центар света је Русија. У теорији друштвених односа запад је заглавио у крај 19. века и ни макац. А тек у религији... Храмове претвара у стриптиз барове, трамбулине и простор за рошулање. Запад је изгубио себе.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља