Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Избори у САНУ трају 365 дана

Све започиње званичном објавом академије, односно позивом заинтересованима да предложе кандидате, уз детаљно наведене критеријуме – између осталог и објавом у листу „Политика”
(Фото Анђелко Васиљевић)

Сваки, па и актуелни изборни циклус за чланство у Српској академији наука и уметности – а редовни, дописни и инострани чланови бирају се сваке треће године и последњи пут то се десило 2018 – траје готово 365 дана. Одвија се према статутарно стриктно дефинисаној процедури која није једноставна и која подразумева неколико етапа и кругова изјашњавања на различитим академијским нивоима. Односно, на њеним одељењима, у огранцима, Председништву и на крају на Скупштини САНУ.

Комисија за праћење изборног процеса, коју чини по један представник сваког одељења, све то прати, почев од формалног прегледања исправности самих кандидатура па до разматрања евентуалних приговора јавности на предлоге, уз вођење рачуна и о свим другим елементима изборног поступка, при чему је битно нагласити да она не процењује квалификованост кандидата (што је надлежност одељења), нити утиче на гласање.

Све започиње званичном објавом академије, односно позивом заинтересованима да предложе кандидате, уз детаљно наведене критеријуме – између осталог и објавом у листу „Политика”, овога пута то је био 31. октобар 2020 – а завршава се изборном скупштином на којој се академици финално изјашњавају о кандидатима – што је 4. новембар ове године.

За редовног члана може бити изабран дописни члан на основу изузетног доприноса науци односно уметности оствареног у целокупном стваралаштву, а посебно од избора за дописног члана, док за дописног члана може бити изабран држављанин Републике Србије који се истакао изузетним научним односно уметничким радом. За иностраног члана (они не чине радни састав академије и бирају се на иницијативу одељења, огранака или председништва) може бити изабран страни држављанин изузетно заслужан за општи напредак науке или уметности и за развој научних или уметничких веза између земље у којој делује и Републике Србије.

Крај јануара године у којој се избори одржавају термин је до којег у САНУ пристижу предлози за редовне и дописне чланове чији су предлагачи по три члана САНУ или академијски одбори, као и они ван академије, а то могу бити предлагачи из најшире научне и уметничке заједнице, као што су универзитети, факултети, институти, научна и уметничка друштва...

Након што ту групу предлога погледа комисија за праћење избора, они који су валидни до краја фебруара бивају достављени одељењима. Током марта, априла и маја одељења и огранци тајним изјашњавањем и најмање половином броја гласова присутних чланова формирају и своје предлоге за кандидате и именују се комисије за писање реферата о свим кандидатима, a потом сви предлози и реферати излазе на гласање у одељењима, који у изборном процесу имају веома важну улогу.

Гласање које је тајно завршава се до краја маја, а у јуну се предлози кандидата који су добили натполовичну или двотрећинску већину на гласању у одељењима прослеђују председништву. За оне кандидате који имају двотрећинску већину каже се да имају подршку матичног одељења.

Најкасније почетком септембра са одлукама одељења о кандидатима, рефератима и мишљењима о њима бива упозната и јавност – што траје 20 дана (у дневној штампи се оглашава где је и када изборна грађа изложена на увид). Након тога могу да се се достављају и примедбе – писмене приговоре председништву могу да упуте установе, удружења и грађани, а председништво потом о њима обавештава изборну скупштину и даје мишљење о њима на основу предлога комисије.

Током октобра, на конференцији чланова САНУ, на којој се подносе извештаји и доносе закључци, сви академици благовремено пре заказаног главног гласања упознају се са предлозима који су прошли целу процедуру и налазе се на коначној листи, а доноси се и одлука о изгледу и елементима гласачког листића.

Предлози за избор нових чланова појединачно (редовних, дописних и иностраних) достављају се сваком члану САНУ најмање 21 дан пре изборне скупштине, на којој се одлучује уколико је присутна већина од укупног броја чланова у радном саставу, при чему је статутарно предвиђено да се тај број умањи за број оних који дуже од годину дана нису учествовали у раду САНУ или су стално настањени у иностранству. Имајући у виду ту одредбу, редовни чланови бирају се већином гласова од укупног броја редовних чланова, а дописни и инострани већином од укупног броја свих редовних и дописних чланова.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар
Ако је википедија страница о члановима Академије скоро ажурирана, треба истаћи да је проценат жена међу члановима једноцифрен! То није зато што у Србији нема жена које заслужују да буду чланице, већ зато што постојећи чланови предлажу и бирају. Класичан колективни сексизам!
zoran stokic
Dzon Grant trgovac galanterije iz Londona, voleo matematiku - pomogao da prežive epidemiju kuge – začetnik „demografije“ i „epidemiologije“. Nuačnik – amater napisao knjigu 1662. „Prirodna posmatranja“ prikupio je statističke podatke o zdravlju stanovništva u poslednjih 50 godina (navodi uzroke smrti) i prikazao ih u tabelama (!) Graunova statistika o zdravlju stanovništva bila je ogroman korak napred u medicini. Amater je primljen u Royal Society jer „znanje je moć – od koga zavisi opstanak“.
zoran stokic
@Siziff Promašio sam temu? Naveo sam primer kako su u najpoznatijoj akademiji nauka birali članove. U njoj je baš u ta vreme primljen i Isak Njutn (vrhunski svojeručno izrađen teleskop velikog dometa) - koji je u "ratu" sa Roertom Hukom (kustos akademnije nauka za eksperimente) – stvorio naučnu paradigmu tj. NAUKU. Huk je, uzgred budi rečen, preteča teorije teorije evolucije u biologiji.
Siziff
promaschili ste temu
marko
Ionako nista ne rade, sada ce imati vremena godinu dana da se bave sopstvenim izborima i tako opravdaju mukotrpno zaradjene (visoke) plate i buduce (aktuelne?) penzije. Mozda je tako najbolje, jer i kad se jave da nesto kazu samo stetu prave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.