четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три пута џамија, али увек светосавски храм

Студија историчара Делфине Рајић и др Милоша Тимотијевића „Храм Светог Вазнесења господњег у Чачку” o судбини древне цркве у средишту града
Чачак пре 1903, Црква Св. Вазнесења и Улица краља Милана (Фото: Народни музеј Чачак)

Чачак – Богомоља у средишту Чачка, чији су темељи закопани још на почетку прошлог миленијума, за својих осам векова чак три пута је била претварана у џамију, али је сваког пута, кад околности дозволе, на њено кубе враћан православни крст. Чудновату повест древне цркве описали су историчари овдашњег Народног музеја, Делфина Рајић и др Милош Тимотијевић, у управо штампаној студији под називом „Храм Светог Вазнесења господњег у Чачку”.

– Најсевернија област у држави великог жупана Стефана Немање била је шира околина Чачка, којом је до 1189. године управљао његов брат кнез Страцимир, рођен пре 1110. а умро око 1190. Он је у тадашњем Грацу, претпоставља се да је то садашњи Чачак, у раздобљу од 1186. до 1190. изградио и довршио своју задужбину, Богородицу Градачку, што је утицало на подизање манастира на планинама Вујан и Јелица и у Овчарско-кабларској клисури. Данас је то православни храм Светог Вазнесења господњег – каже за „Политику” Делфина Рајић, директор Народног музеја у овом граду.

Чачак је, према османском попису из 1476, био село са свега десет домова и опустелим манастиром, под управом тврђаве Островица на Руднику. Успон овог насеља, као оријенталне османске касабе, био је постепен. Чачак је 1516. имао само три домаћинства, без муслимана, са затвореном богомољом али редовним пазарним даном, после чега је уследила већа исламизација места.

По попису из 1560, то је касаба са 118 муслиманских породица којом доминира камена џамија коју је Хајрудин – емин отворио на зидовима Богородице Градачке. Имала је звање царске фетхије (победничке, освајачке) џамије. Убрзо је, 1663, Чачак имао седам џамија, три медресе, три текије, четири основне школе, два хана, један амам и туце дућана.

Црква у Чачку, у данашње време (Фото: Миленко Савовић)

Напредак насеља прекинули су у следећих 15 деценија ратови, разарања и расељавање раје. Џамија је накратко (1718–1738) поново претворена у цркву, али је поново допала шака османској власти и још једном постала муслиманска богомоља.

У Првом српском устанку Чачак је заузет 1805. и џамија је још једном постала црква, али само до 1813. кад се Турци без борбе враћају у Чачак и у храм доводе хоџу. Коначно, турско становништво постепено се исељава 1825. и џамија се још једном, девет година касније, претвара у цркву. То је уједно био крај постојања оријенталне касабе, а храм је по жељи Милоша Обреновића посвећен Вазнесењу Христовом ‒ Спасовдану (спомен битке на Љубићу), који постаје градска слава (и данас је), а Чачак се проглашава седиштем Ужичке епископије.

„Током 19. века црква у Чачку је четири пута претрпела многе архитектонске измене, али је у својој основи и даље задржала и елементе џамије. То нису променили ни опсежна обнова 1926–1929. ни покушај да се храму врати средњовековни архитектонски лик”, наводи се у студији Делфине Рајић и др Милоша Тимотијевића.

Коментари3
f86a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгослав
Петстотина година је било мало да се промени српски православни дух. Али је нажалост било довољно да се промени име, Градац у Чачак. Но и то је добро, да се подсетимо на прошла и тешка времена. Какав диван венац данас представљају Овчарско-кабларски манастири, манастир Вујан и јелички Стјеник, са круном, чачанском Вазнесењсквом црквом. Све то улепшаном лепотицом Моравом и благородним падинама историјског брда Љубића.
Vladimir
Posle nasih gradjanskih ratova tesko je prihvatiti cinjenicu da Srbi vernici mogu biti i pravoslavni i muslimani i katolici
Talicni Opanak
izgleda da je to jedini pravi nacin da se zakoraci u progres. Zaista!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.