недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Босна од постања и језик у Босни

(Новица Коцић)

Према подацима са „Википедије”, из записа Византијског цара Порфирогенита (905–959), област Босна, као жупа, потом као кнежевина, насељена је Србима и обједињена у састав Кнежевине Србије. Како се од седмог века историја Србије мењала, та промена се одражавала на све Србе, укључујући и Србе из области Босне, ускоро и Херцеговине, која се припојила Босни, а заједно Кнежевини Србији.

Језик у Кнежевини Србији, за сав њен народ, био је исти – српски језик.

Произлази да су Срби некад у Босни и Херцеговини говорили српским језиком.

Данас је српски језик у Босни и Херцеговини угрожен, што се може одразити и нa опстанак српског народа.

После ратова деведесетих година 20. века Босна и Херцеговина је осамостаљена држава, створенa је босанска нација, коју чине сви народи који живе у тој држави и проглашено је постојање босанског државног језика, под називом – босански језик.

Идеја о увођењу босанског језика потиче од Мађара Бењамина Калаја (1839–1903), бившег аустроугарског политичара, који се залагао за увођење тог језика, као земаљског, за све становнике Босне и Херцеговине, што је пут и начин стварања једнонационалне Босне и претварања Срба у Босанце, а српског језика у босански. Калај је желео да укине и Србе и српски језик. То би важило и за друге народе Босне, који би сви били Босанци.

Увођењем босанског језика у новој држави Босни и Херцеговини угрожени су српска нација и српски језик, а тиме и српска културна баштина.

По томе произлази да српски језик данас у Босни и Херцеговини не постоји.

Ради очувања и заштите српског језика и ћириличног писма, на састанку у главном граду Републике Српске, Бањалуци, 23. јула 2020. године закључено је да се у парламентима Републике Србије и Републике Српске донесу два истоветна закона о српском језику и ћирилици. Учесници су били, поред председника Републике Србије Александра Вучића, члан Председништва БиХ Милорад Додик и председница Републике Српске Жељка Цвијановић. Биће предвиђене субвенције и подршке издавачким кућама које употребљавају ћирилицу.

Наглашено је да је слободна употреба другог писма латинице – „јер је латиница наша”.

Љубомир Ив. Јовић,
пензионер, Прогар.

Коментари7
c00bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mića Smederevac
Један од начина да се заштити ћирилица је иУКИДАНЈЕ ПЛАЋАНЈА ФИРМАРИНЕ НА ФИРМЕ КОЈЕ СУ ИСПИСАНАЕ ЋИРИЛИЦОМ.Сведоци смо да по градовима,редко која фирма је исписана ћирилицом.Ако би се укинуло плаћанје фирмарине за она предузећа која то учине на ћирилици,велика већина би престала да плаћа фирмарину,јер тај трошак није тако мали.
milenko popić- etnoseljak
Moguće je da su i bogumili u Bosni govorili srpskim jezikom. Sve dok, mnogima od njih, kako u knjizi "Sveti Sava", koristeći istorijske izvore, piše Miloš Crnjanski, Stefan Nemanja nije oduzeo tu mogućnost. Naređujući i nemilosrdno provodeći, radi zastrašivanja i obračuna sa "jeresi" tzv. "usekovanije jazikov" propovjednicima te nove, po vlast opasne, vjerske prakse.
Драгољуб Збиљић
Ако је "латиница наша" (а наравно да та латиница гајица није наша, него је хрватска и реегистроавна је у свету уз хрватски језик), чему онда било каква брига за српску ћирилицу? Људи, држимо се истине и једино могућег начина спасавањаа само српског писма ћирилице, јер је она регистроавна у свету уз српски језик. И држомо се после 15 годиан једном свога Члана 10. Устава у коме је исказана воља народа да је уз службену употребу српског језика уставна само српска азбука. Не својатајмо туђе.
Pojma ti nemaš
Latinica je srpsko pismo kao i ćirilica.
Рајна Богдановић
О овоме се премало пише. У Србији треба донети закон којим се утврђује да се не признају језици који су у основи српски језик. Нека себи праве други језик ако им је потребан у политичке сврхе. И на основу стручних аргументација утврдити да се босански, бошњачки и црногорски не признају.
dusan1
Uglavnom ste u pravu ! Mada ostaje pitanje dali su Hrvatski , Makedonski i Bugarski u stvari Srpaski kao što ste naveli primere za Bosanski , Bošnjački i Crnogorski jezik ? I dali kao takvi treba da se smatraju dijalektima kao desetine dijalekata Italijanskog od kojih se neki mnogo više razlikuju od standardnog Italijanskog nego Hrvatski od Srpskog ?
Djuro Aleksic
Ne bih da pametujem I otkrivam toplu vodu, ali mislim da je Bosnu najbolje poznavao I opisao veliki Ivo Andric, koga treba citati bar jednom u pet godina nanovo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља