четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.03.2021. у 10:06 Милица Димитријевић

Просечна старост чланова САНУ је 73 године

У овом тренутку САНУ има 96 редовних, 31 дописног и 11 чланова ван радног састава, од чега међу редовним има 10 припадница лепшег пола, међу дописним четири, а међу онима ван радног састава два
(Фото А. Васиљевић)

Историја САНУ почиње 7. новембра 1841, када је основано Друштво српске словесности (ДСС). Друштво је суспендовано јануара 1864, а његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД). Чланови се нису слагали са његовим основним задатком – либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад. Будући да су разлике биле непомирљиве, основана је 1886.

Српска краљевска академија (СКА), а СУД је постојао све до 1892, када се спојило са академијом. СКА се састојала од четири стручне академије – академије уметности, академије природних наука, академије друштвених наука и академије филозофских наука. После Другог светског рата званичан назив академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960. године у Српска академија наука и уметности (САНУ).

Поделу на стручне академије заменила је подела на одељења, којих данас има осам: Одељење за математику, физику и геонауке, Одељење хемијских и биолошких наука, Одељење техничких наука, Одељење медицинских наука, Одељење језика и књижевности, Одељење друштвених наука, Одељење историјских наука и Одељење уметности.

Делатност САНУ обавља се у њеном седишту у Београду, у огранцима САНУ у Новом Саду и Нишу, у јединицама САНУ ван њеног седишта (у Сремским Карловцима) и у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу. Органи управљања академије су Скупштина, Председништво, Извршни одбор и председник.

У историји дугој 180 година укупан број чланова академије (редовних, дописних, почасних, иностраних и чланова ван радног састава) износи 1.481, а од тог броја чланица је било 47.

У овом тренутку САНУ има 96 редовних, 31 дописног и 11 чланова ван радног састава, од чега међу редовним има 10 припадница лепшег пола, међу дописним четири, а међу онима ван радног састава два.

Када је реч о појединачним одељењима ситуација је следећа: Одељење за математику, физику и геонауке – 17 редовних, пет дописних, један ван радног састава; Одељење хемијских и биолошких наука – 14 редовних, четири дописна, пет ван радног састава; Одељење техничких наука – девет редовних, три дописна; Одељење медицинских наука – 20 редовних, четири дописна, три ван радног састава; Одељење језика и књижевности – 14 редовних, четири дописна, један ван радног састава; Одељење друштвених наука – пет редовних, два дописна; Одељење историјских наука – девет редовних, пет дописних, један ван радног састава; Одељење уметности – осам редовних, четири дописна.

Најмлађи академик има 49 година, а најстарији 96.

Просечна старост свих чланова академије је 73 године, а једна четвртина чланова је млађа од 65 година.

Од 2000. до 2018. организовано је седам изборних турнуса, просечно је по циклусу примано 17 нових академика (односно дописних чланова). Тачније, 2000, 2006. и 2012. по 13, 2015. и 2018. изабрано их је по 14, 2009. тај број је износио 20, а највише је примљено 2003 – 29.

Коментари23
557a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Алексић
На једном месту вам се поткрала грешка. Наиме, Одељење друштвених наука има и члана ван радног састава - швајцарског професора Томаса Флајнера. Из текста међутим, проистиче како то одељење нема чланове ван радног састава.
Radonjić
To su sede glave od 73 godine koje treba nešto da misle i smisle da bi budućnost bila bolja ovima od 3,13,23,33 itd godine. Ali nešto ne vidim tu aktivnost. Niti ih ko šta pita , niti oni šta preduzimaju. I kao takvi treba da se rasformiraju. Nažalost.
Popovic
Ne mislim da su godine problem nego eventualna povezanost tih vremesnih akadamika sa strukturama iz udbaskog perioda jer su ih tada cesto tako postavljali. Sto se mene tice, pre bih poverovao misliocu od 70 nego od 30 godina.
SANU treba ukinuti
SANU treba ukinuti. Obrazovati međunarodnu komisiju (po jedan član iz SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije i drugih ozbiljnih naučnih zemalja za svako odeljenje) koja bi dobila spisak svih istraživača na određenom nivou u Srbiji i procenila njihove radove, citiranost, impact factor i druge objektivne parametre. Komisija bi predložila sastav nove ANS (Akademije Nauka Srbije) gde bi prosek starosti verovatno bio znatno niži. Takođe formirati zasebnu Akademiju Umetnosti Srbije (AUS). I to je to.
@Саша Микић
Stranci nam trebaju jednokratno (samo jednom) da bi izašli iz začaranog kruga. Koliko je neko dobar fizičar ne može da odredi politika. To moraju odrediti kvalifikovani fizičari. Ali ako su (što ja ne tvrdim da obavezno jesu, ali rizik postoji) domaći fizičari postavljeni po "partijskoj liniji" onda oni biraju nove "partijaše". I tako ukrug, nikada se nećemo izvući. Tu nam trebaju stranci da bi dobili domaće fizičare koji mogu preuzeti funkciju izbora po isključivo naučnim kriterijumima.
Саша Микић
У реду да прихватимо и да укинемо САНУ, али побогу шта ће нам било ко из иностранства? Зашто се увек хватамо за то иностранство да нам кроји капу у било којем сукобу, несагласју, неразумевању? Да ли смо баш толико незрели да нам треба тутор? Људи моји они то и једва чекају зато и потурају клипове у наше точкове и роваре преко својих плаћеника. Узмите се у памет! Зар стварно мислите да су ти иностранци баш толико идеални?
Др Миодраг Кулић
Коментар се не односи на САНУ, већ на нешто много радосније. Данас је додељена најпрестижнија(!) српска награда за 2020., награда из физике "Марко Јарић", која се од 1998 додељује српским физичарима у земљи и иностранству за њихова дела и открића. Због високог квалитета добитника награда се још назива "Српски Нобел". Добитник за 2020. је Др Ђорђе Минић са Унивезитета Висконсин, УСА. Нажалост, ниједан медиј није саопштио о том значајном догађају! Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља