Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Кнежев арсенал” ближи европским фондовима

Индустријски комплекс Војнотехничког завода је благо од националног и међународног значаја, поручује Борис Ковачевић, помоћник градоначелника Крагујевца за међународне односе
Музеј ВТЗ чува примерке оружја из 19. века (Фото Б.К.)

Крагујевац – Град ће још једном покушати да уреди „Кнежев арсенал”, место настанка српске индустрије на коме је у 19. веку почела са радом крагујевачка ливница топова, прва фабрика оружја на Балкану. Овога пута има намеру да се приближи европским предприступним фондовима који располажу средствима за очување и обнову културно-историјске баштине.

Борис Ковачевић, помоћник градоначелника Крагујевца за међународне односе, недавно је о могућностима сарадње разговарао са Магленом Куневом, амбасадорком Европске уније при Савету Европе. Сусрет је великим делом био посвећен потенцијалима „Кнежевог арсенала”, што је колоквијални назив за комплекс Војнотехничког завода на десној обали Лепеници.

‒ Желимо да се приближимо предприступним фондовима за чија средства могу да конкуришу локалне самоуправе. Много је градова са скромнијим потенцијалима од Крагујевца, а успели су да направе аранжмане на европском нивоу. Комплекс Војнотехничког завода је благо Крагујевца од међународног значаја, али је, нажалост, запуштен. Зато је велики део разговора са амбасадорком Куневом посвећен могућностима да се обезбеде средства за ревитализацију простора који представља и националну културно-историјску баштину – наводи Ковачевић.

Простор старе Тополивнице био је деценијама затворен за јавност због тога што се на том месту налазе важна индустријска постројења, као што је фабрика „Застава оружје”. У ствари, био је доступан само радницима, па је „Кнежев арсенал” у новинским написима помињан и као „Забрањени град”. Рампа је подигнута пре петнаестак година, када је град откупио део земљишта Војнотехничког завода, са намером да уреди руиниране објекте. До реализације овог плана није дошло, пре свега због недостатка новца, а и неких проблема с правно-својинским односима који, изгледа, ни до данас нису у потпуности рашчишћени.

Са идејом да се уреди запуштени простор, на коме је настала и национална индустрија и модерна српска држава, град Крагујевац је у више наврата усвајао потребне закључке и доносио мериторне одлуке. Тако је 2010. године потписан меморандум о разумевању са немачком организацијом ГИЗ, а 2012. је усвојена стратегија интегралног урбаног развоја централне градске зоне, са назнаком да овај документ треба реализовати до 2030. године. Оба ова акта постали су саставни део плана детаљне регулације комплекса Војнотехничког завода који је усвојен 2017. године.

‒ Већ радим на формирњу комисије, односно радне групе која треба да се позабави проблемом Војнотехничког завода у свим аспектима, административном, културно-историјском, урбанистичком. Водио сам и званичне и неформалне разговоре са представницима релевантних установа и институција, а јавности планирам да се обратим за неколико дана. Овај важан посао поверио ми је градоначелник Крагујевца Никола Дашић – открива Ковачевић.

Одлуком Владе Републике Србије, „Кнежев арсенал” је 25. марта 2014. године проглашен за просторну културно-историјску целину од националног значаја и стављен под заштиту државе. Овај акт је усвојен на иницијативу крагујевачког Завода за заштиту споменика културе, који је монографијом о Војнотехничком заводу научно утемељио своја запажања о индустријском комплексу без премца у југоисточној Европи. Поменутом одлуком владе, под заштиту је стављена површина од 52, 8 хектара, као и 151 објекат. Крагујевачки заштитари су имали подршку колега из Републичког завода за заштиту споменика културе, као и Министарства културе. О изузетном значају крагујевачког комплекса говори и податак да је 2015. године, под покровитељством председника Томислава Николића, формиран данас помало заборављени Државни савет за ревитализацију Војнотехничког завода.

 

„Титаник” поринут у Крагујевцу

Крагујевачки „Кнежев арсенал”, кога су од 1836. године градили и Обреновићи и Карађорђевићи, био је последњих петнаестак година „поприште” разноразних интересовања, па и спектакуларних догађаја. Прво се редитељ Емир Кустурица појавио са идејом да се на том месту подигне филмски град, а касније је ту снимана серија о градњи „Титаника” која је приказана на италијанској телевизији РАИ. Дуго се „Кнежев арсенал” помињао као место на коме ће се скућити бар уметнички део крагујевачког Филолошко-уметничког факулета, али се то није десило. Од 2011. године на простору Војнотехничког завода одржава се познати музички фестивал „Арсеналфест”.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Објавите решење ГИЗ-а да видимо шта су немачи експерти планирали са нашом Војном фабриком, која се баш случајно налази у том делу града и није запуштена него још ради ?
Lazar
EU raspolaze fondovima za ocuvanje kulturno-istorijske bastine i vec odavno pomaze Srbiju. Iz Evropske Unije nam je za poslednjih deset godina stiglo 3,4 milijarde bezpovratne pomoci (na poklon). A stiglo bi i vise, kad nasa vlast ne bi sabotirala pristupna poglavlja. Za sada, od 18 otvorenih, nijedno poglavlje nije zatvoreno.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто тражите од одвратне Европске уније (ту је негде и НАТО)? Они су нас бомбардовали. Ено вам Руса и Кинеза, што их не питате?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.