четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.03.2021. у 22:00 Јована Рабреновић
ИНТЕРВЈУ: Одил Рено Басо, председница Европске банке за обнову и развој

Снажним мерама Србија је ублажила утицај кризе на економију

Пакет помоћи приватном сектору био је обиман и правовремен. Ова подршка допринела је да у 2020. години смањење економске активности буде благо
Одил Рено Басо (Фото:: Европска банка за обнову и развој)

Подржаћемо Србију у опоравку од ковид кризе. Обезбедићемо средства како би се наставило кредитирање малих и средњих предузећа у еврима, а све више и у динарима. Такође, финансираћемо инвестиције домаћих и страних компанија из приватног сектора које доприносе стварању нових радних места, доносе у Србију нову, зелену технологију и подстичу коришћење домаћих истраживачких и инжењерских талената. То ће бити пројекти попут улагања у обновљиве изворе енергије, увођење градског превоза на електрични погон, обнављање јавних и стамбених зграда како би се побољшала енергетска ефикасност, увођење паметних струјомера, даља модернизација инфраструктуре и функционисања железничког и путног саобраћаја, каже у интервјуу за наш лист Одил Рено Басо, нова председница Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) која у четвртак почиње дводневне онлајн разговоре са српским званичницима, као и представницима предузећа.

Она је прва жена на челу ове финансијске институције, а између осталог била је министарка финансија Француске.

Какав је ваш утисак о томе како је Србија одговорила на изазов короне у економском смислу?

Пакет помоћи приватном сектору био је правовремен, снажан и обиман. Мере су обезбедиле ликвидност, помогле су у одржавању личне потрошње и ублажавању утицаја кризе. Пакет подршке је дао ефекте и, заједно са јавним капиталним улагањима која су настављена, допринео је да смањење економске активности у 2020. години буде благо. С обзиром на то да би најновије мере могле довести до тога да јавни дуг премаши 60 процената бруто друштвеног производа (БДП), било би важно да нове мере које се евентуално разматрају буду усмерене на секторе и грађане највише погођени кризом.

Како видите свет након ковида?

Верујемо да је снажан опоравак могућ. Пандемија вируса корона оставиће дугорочне последице на начин на који организујемо и водимо економије. Међутим, ово није криза изазвана проблемима у функционисању економије, попут финансијске кризе из 2008. године, већ криза јавног здравља са тешким економским последицама. Стога смо уверени да ће бити могућ снажан и здрав опоравак када здравствена криза буде под контролом и економије буду могле да се поново отворе. Даћу вам неколико примера трајних промена. Прво, већ смо сведоци преиспитивања улоге државе у економији. Друго, ланци снабдевања се такође преиспитују и посебан акценат ће бити на сигурности снабдевања кључним производима. Земље попут Србије које се налазе близу великог јединственог тржишта Европске уније могу очекивати да ће од тога имати користи. Треће, дигитализација је променила начин нашег рада, у значајној мери подстакла продуктивност, са великим утицајем на развој градских центара, саобраћајну инфраструктуру, тржиште некретнина и малопродају. Видећемо и појаву истински глобалног тржишта рада са више могућности, али и још оштријом конкуренцијом у борби за радну снагу. И на крају, али не најмање важно, криза је снажно променила нашу перцепцију и свест о опасности изазваној поремећајима и глобалним изазовима попут тренутне пандемије. То је дало нови замах и подстицај борби против климатских промена и транзицији ка зеленој економији.

Каква ће бити стратегија ЕБРД-а за Србију у наредних пет година, посебно кад је реч о приватном сектору? Колико планирате да инвестирате и у које делатности?

Недавно је усвојена петогодишња стратегија ЕБРД-а коју ћемо доследно спроводити и у Србији. Главни приоритети у области финансирања и реформи биће транзиција ка зеленој економији, одржив раст и дигитална трансформација. Настављамо да подржавамо улагања у регионалну повезаност. Наше годишње финансирање у Србији порасло је у последње време и сада износи близу 700 милиона евра. Удео финансирања приватног сектора, преко партнерских финансијских институција и директно за корпоративне инвестиције, износи више од 70 одсто. Очекујем да ће се овај тренд наставити и у наредним годинама. Подручја у јавном сектору на која ћемо се фокусирати су еколошка инфраструктура, инвестиције у оквиру Акционог плана за зелени град Београд и Нови Сад, инвестиције у даљинско грејање, енергетске и дигиталне мреже, као и саобраћајну инфраструктуру и енергетску ефикасност у зградама. Желела бих да додам да сам посебно подстакла наше тимове да представе пројекте који могу имати велики утицај на борбу против загађења ваздуха у Србији, пошто сам и те како свесна тог акутног проблема у вашој земљи.

ЕБРД подстиче Србију на енергетску транзицију, прелазак са угља ка чистијим изворима енергије. Шта је у том смислу урађено и шта предстоји?

Последњих година у Србији смо сведоци опште промене свести, става и спремности за решавање овог огромног изазова. То је довело до новог приступа, који је подржан новим законима, прописима и финансијским подстицајима за улагања у обновљиве изворе енергије. У међувремену, огроман напредак у технологији допринео је томе да обновљиви извори буду конкурентни на тржишту. ЕБРД подржава овај развој на свим нивоима: водећи смо финансијер за два највећа ветро-парка, спроводимо наменске програме за инвестиције у енергетску ефикасност стамбених зграда и мала и средња предузећа (МСП), а властима пружамо саветодавне услуге за креирање политика које ће омогућити да се повећа удео одрживе енергије.

Такође, припремамо инвестиције у модернизацију даљинског грејања, укључујући прелазак са угља на гас, соларну и геотермалну енергију. Желим да искористим ову прилику да најавим да ћемо подржати Србију у обнови стамбених блокова, заједно са ЕУ и Енергетском заједницом. Већ радимо са неколико градова на развоју иновативних модела финансирања преко топлана како бисмо подстакли реновирање стамбених зграда, који су највећи потрошачи енергије. На крају, дозволите ми да кажем да је прелазак са угља неизбежан, али изводљив. Поред тога, то је и економски императив, јер угаљ није јефтин, а с обзиром на све већи тренд усвајања нето нултих циљева међу предузећима и могућег увођења пореза на угљен-диоксид за увозне производе, српски извозници ће морати да се прилагоде на енергију из обновљивих извора.

Прошле године у фебруару у Лондону је одржан Самит о западном Балкану под покровитељством ЕБРД.а коме је присуствовала и премијерка Србије Ана Брнабић, као и премијери шест економија земаља западног Балкана. Тада је речено да ће ЕБРД највероватније финансирати изградњу ауто-пута Ниш–Приштина –Тирана. Докле се са тим стигло?

Овај ауто-пут, познат и као „Ауто-пут мира”, веома је важан за регионалну повезаност и економску интеграцију и водећи је пројекат у оквиру Економског и инвестиционог плана ЕУ за западни Балкан. У новембру 2020. године, кроз Инвестициони оквир за западни Балкан, ЕБРД је, заједно са Европском инвестиционом банком и ЕУ, одобрила зајам до 85 милиона евра за суфинансирање изградње прве деонице од 39 километара ауто-пута од Ниша до Плочника на југу Србије и очекује се да реализација почне ове године. ЕБРД тренутно ради на припреми финансирања деонице између Приштине и Мердара на Косову, што намеравамо да одобримо до краја ове године.

ЕБРД се бави и тржиштем рада у Србији, односно последицама које је пандемија изазвала. Које препоруке сте дали властима и да ли неким програмима можете да  помогнете?

Септембра прошле године објавили смо заједнички извештај са Међународном организацијом рада који анализира утицај пандемије на тржиште рада у  Србији. Извештај наводи да је велики број послова угрожен, што посебно погађа жене, омладину и нискоквалификоване раднике. Нерегистровани радници су посебно угрожени, јер немају право на било који облик накнаде за незапосленост. Чињеница је да криза представља огроман изазов за доносиоце одлука. Верујемо да је веома важно не погоршати динамику „победника и губитника” и супротставити се тој тенденцији циљаним мерама прилагођеним онима који су у највећем друштвеном ризику. ЕБРД подржава угрожене категорије становништва кроз приступ финансирању, вештинама и услугама. Наш програм „Жене у бизнису” предузећима која воде жене пружа приступ финансирању и саветодавним услугама, као и развоју вештина.

Шта конкретно радите у оквиру пројекта развоја дигитализације Србије?

Једна од трајних последица пандемије ковида 19 биће њен велики подстицај дигитализацији. У будућности ће једнак и универзални приступ широкопојасном интернету бити подједнако важан као и снабдевање електричном енергијом или водом. Ипак, овај тренд је започео пре кризе и ЕБРД је била у првим редовима подршке. Прошле године, ЕБРД је одобрила зајам од 18 милиона евра за пилот пројекат увођења брзе широкопојасне интернет инфраструктуре у руралним областима и дигитализацију 80.000 домаћинстава и 600 школа. Радимо на даљем ширењу те иницијативе. Око 50 одсто нашег портфеља за МСП има дигиталне елементе и тај проценат расте, уз подршку наших саветодавних служби. У оквиру пословања са приватним сектором, тражимо компаније у сектору дигитализације. У 2020. години подржали смо кредитом од 12 милиона евра водећег произвођача софтвера, групу ХТЕЦ. Половину износа је обезбедио Фонд за развој предузећа, који подржава ЕУ, а којим управља и којег саветује ЕБРД. Фонд је основан у циљу финансирања МСП с високим потенцијалом за раст, којих видимо пуно у земљи и ширем региону западног Балкана.

 

Србија 20 година члан ЕБРД-а

Србија је постала чланица Европске банке за обнову и развој 2001. године. До данас у Србију је уложено преко 6,6 милијарди евра у близу 300 пројеката. „Утицај наших инвестиција је свуда, од малог предузећа или жена предузетница у вашем комшилуку које смо подржали саветодавним услугама и кредитом преко партнерске банке, преко квалитетне воде за пиће у Суботици, где смо помогли граду да финансира ново постројење за прераду воде, до нових возова на линији Београд–Ужице. Подржавали смо развој домаћих предузећа како би постали регионални шампиони и брендови, попут МК групе или „Бамбија”, „Књаза Милоша” и „Нектара”. Утицај нашег рада можете да видите у новим ветро-парковима у Војводини, проширењу Аеродрома „Никола Тесла” у Београду или новој депонији и постројењу за енергију из отпада у Винчи који су тренутно у изградњи.

Такође смо дали свој допринос добро вођеном, модерном и отпорном банкарском сектору и деловању преко њега. Овај широки и децентрализовани приступ наше подршке је нешто до чега нам је веома стало. Поред обезбеђивања финансирања, наш рад обухвата и подршку влади у развоју нових политика у различитим секторима попут енергетике и у вези са актуелним питањима, као што је дугоочекивана и изузетно важна стратегија за државна предузећа да се побољша њихов надзор, управљање и ефикасност.

Коментари7
6f7f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

del toro
Занимљиво да је рекла како је ово економска криза која је настала као последица кризе јавног здравља,као и да је улога државе у економији "дискутабилна",самим тим,државе ће добити финансијску помоћ,али ће улагати тамо где они кажу да се улаже,а то се углавном односи на инфраструктуру за четврту индустријску револуцију.
aleksandar sarcevic 1945
Odlican intervju. Gospodja Odil Reno Baso ima izuzetan pregled ,sa strane,o nasim ekonmskim i drugim zivotnim potrebama .Dobra pitanja i dobri odgovori.Politika bi mogla cesce da razgovara sa Odil Reno Baso,samo kazem,jer u intervju su izlozene zaista dobre namere banke ,koje treba pametno iskoristiti.
Stojko
Mi smo ekonomski okupirani od njih, politički, kulturno kako god hoćeš, mentalno, zašto je trebao višekilometarski vijadukt na visini 20 sprata od Čortan. do S.Karlovaca za voz, šta je falilo staroj trasi voza,sada radimo za drugoga, za njegove proizvode i njegove banke, prodali sve što valja ,izbombardovani, sa pojedincima koji nas zavadiše sa braćom i sestrama iz bivše SFRJ, evo 35 godina,hoću da čuvam ovce i livade za početak, molim ne donosite zakon o čobanstvu.
Vojkan
Ko u obo poveruje stvarno je teletabis. Nama su prioriteti gondole,jarboli,nacionalni stadion,spomenici,fontane,metro...ništa praktično i korisno običnom gradjaninu.
Biće tu dok kažeš metro
@Muradin Rebronja Kada vi budete otvorili restoran na početnoj stanici metroa, to će biti praznik za Bgd, a i stranci će tu ostavljati brdo para, ko od njih ne bi voleo da vidi zagađeno vodoizvorište u Makišu? Ili Mirijevo sa žičarom do velike fabrike za reciklažu gradskog otpada u Vinči?
Muradin Rebronja
Stvarno ne razumem. Gondole razvijaju turizam i same sebe otplaćuju. Atrakcija sama za sebe ali dovoze i goste u hotele na vrhovima planina (Tornik na Zlatiboru i na vrh Kopaonika). Ona od Vrnjačke Banje do Goča će učiniti Vrnjačku banju, banju koja omogućuje da gosti istog dana borave na planini ili da se banjaju u bazenima. Stadioni donose prihod od ulaznica i posetilaca, stranih turista. Spomenici i fontane ulepšavaju gradove. A da je metro "praktično beskoristan", to je vrhunska glupost.
Саша
Да ли су људи у Србији свесни шта их чека? Да ли су свесни да ће ови планови "зелених" увалити људе у дугове какве до сада нису видели. Процена само за Холандију јесте да ће ове лудорије коштати око 1000 миијарди које ће неко морати да плати? Људи молим вас пробудите се!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља