Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прича о младобосанцу Димитрију Митриновићу

Гвидо ван Хенгел (Принтскрин Јутјуб)

Коларчева задужбина и Издавачко предузеће „Клио” уприличили су онлајн представљање књиге холандског аутора Гвида ван Хенгела „Видовњаци – Сновиђена Европа” на јутјуб каналу „Клија”. Прича говори о некадашњем младобосанцу Димитрију Митриновићу, који је „напустио током јулске кризе 1914. родно тле и свој живот промотора југословенског јединства заменио за живот духовног вође у Лондону”.

О књизи, Димитрију Митриновићу и његовом наслеђу говорили су аутор, др Слободан Марковић, Горан Марковић, др Немања Радуловић, преводиоци…

Први се публици обратио Ван Хенгел рекавши да „људи, на пример, у Србији или у Хрватској или у Босни и Херцеговини или Црној Гори знају много боље него људи у Холандији како ништа није сигурно и како свет може да се мења веома брзо”.

– Књига се чита као неки мозаик. Има разних видовњака у књизи, али најважнији ликови су двојица Европљана. Прво, бирао сам Фредерика ван Едена, који је власник психијатрије, писац, утописта, социјални активиста који је путовао по целом свету, баш као неки грађанин света. Други лик у књизи који је јако важан је Ерих Гуткинд, немачки Јеврејин из Берлина који је био филозоф, мислилац... Он је заједно са Ван Еденом основао неку групу генија који су тражили неко решење за културни сукоб у Првом светском рату – рекао је писац, откривајући у даљем излагању да је инспирацију за наслов књиге добио од руског сликара Василија Кандинског.

Гвидо ван Хенгел је холандски писац и историчар. Студирао је у Гронингену, Јени и Београду. Организација „Млада Босна” била је тема његове докторске тезе. Године 2014. објавио је дело „Дани Гаврила Принципа”, културну историју о генерацији младих револуционара уочи Првог светског рата.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanimir
Млада Босна је била авангардна у сваком погледу, много испред свог времена. Најбоље осликана у Дедијеревој књизи из шестедесетих ”Сарајево 1914”..
Никола Лакета
У мостарској гимназији дружио се са Богданом Жерајићем, Драгом Перовићем,Пером Слијепчевићем,Ђоком Слијепчевићем, Васиљем Поповиће и Јованом Старовићем. Ту је створио једно тајно друштво. Након матуре 1907 креће на студије филозофије у Загреб. Био је нередовни студент редовних стидија. Боравио је у Минхену, Риму,Паризу и Лондону. Писао је 1933 Хитлеру, као Србин из Херцеговине и упозоравао га је на посљедице његове политике неприхватљиве људском схватању и окренуте против хришћанства.
Никола Лакета
Димитрије Митриновић био је визионар планетарних утопија. Он није гледао неколико вијекова унапријед,већ неколико миленијума који су у његовој апокалиптичкој свијести били толико близу као сјутрашњи дан. Овај човјек сањао је да преобрази и преуреди свијет, јер овакав какав је није по мјери човјека.Одмах по рођењу 1887 у столачком селу Поплат, са родитељима учитељима преселио се у Зови До у Невесињу са којим се поносио,јер се у Невесињу опио фантазијама о слободи невесињских устаника из 1875 год.
Иван Грозни
Такав узалудни утопизам карактеристичан је за православне Словене. Како пише Светлана Алексијевич, у књизи "Чернобиљска молитва" - "Код нас се често могу видети старци који филозофирају на праговима кућа које само што се нису срушиле. У кантини сваке фабрике налази се по један Аристотел". Цитат није преписан од речи до речи, али то је то отприлике.
Владија Шарац
Занимљиво!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.