Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ИГОР СИ­МИЋ, пот­пред­сед­ник Срп­ске ли­сте

Са­мо ја­ка Ср­би­ја мо­же да спре­чи но­ве по­гро­ме

Не­ко је 2004. же­лео и, на­жа­лост, ус­пео да Ср­бе ста­ви у ге­та, да про­сто не­ста­ну кроз ми­гра­ци­је, и то су до да­на да­на­шњег ра­не на те­лу на­шег на­ро­да и мр­ља на обра­зу ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це
Игор Симић (Видео исечак ЈТ)

На ју­че­ра­шњи дан пре 17 го­ди­на, ка­да је „го­ре­ла срп­ска зе­мља”, осим вер­бал­них осу­да ни­је би­ло оштре ре­ак­ци­је За­па­да. На­ша је оба­ве­за да ни­ка­да не за­бо­ра­ви­мо зло ко­је смо до­жи­ве­ли и ко­је смо пре­жи­ве­ли. Мир на овим про­сто­ри­ма се ни уз Кфор, Еулекс, Ун­мик и ОЕБС ни­је у пот­пу­но­сти ус­по­ста­вио, а Ср­би, на­жа­лост, од­вај­ка­да ов­де спа­ва­ју с јед­ним отво­ре­ним оком, ка­же пот­пред­сед­ник Срп­ске ли­сте Игор Си­мић у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку”, го­во­ре­ћи о по­гро­му и ег­зо­ду­су Ср­ба 17. мар­та 2004. у ју­жној по­кра­ји­ни. 

– Бол и стра­да­ње срп­ског на­ро­да на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, и на Бал­ка­ну уоп­ште, про­сто су не­ви­дљи­ви за ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу. Чак и та­да ка­да су го­ре­ле срп­ске све­ти­ње и срп­ски до­мо­ви, пред очи­ма ви­ше де­се­ти­на хи­ља­да вој­ни­ка и по­ли­ца­ја­ца ме­ђу­на­род­них сна­га, осим вер­бал­них осу­да ни­је би­ло оштре ре­ак­ци­је За­па­да ка­квих је би­ло у не­ким дру­гим слу­ча­је­ви­ма. Из­гле­да да срп­ска су­за не­ма ро­ди­те­ља, да пат­ње и бол срп­ских мај­ки и оче­ва, вред­них и по­ште­них до­ма­ћи­на ко­ји су пред на­ле­том екс­тре­ми­ста оста­ја­ли без имо­ви­не ко­ју су сти­ца­ли де­це­ни­ја­ма одва­ја­ју­ћи од сво­јих и уста сво­је де­це, не вре­де у очи­ма оних ко­ји же­ле уло­гу де­ли­о­ца прав­де. За­то је на­ша оба­ве­за да ни­ка­да не за­бо­ра­ви­мо зло ко­је смо до­жи­ве­ли и ко­је смо пре­жи­ве­ли. Да пра­шта­мо, али да не за­бо­ра­вља­мо – по­ру­чу­је Игор Си­мић.

По зва­нич­ном из­ве­шта­ју ОЕБС-а, „ма­сов­ни про­гон Ср­ба” де­сио се пред 38.000 вој­ни­ка Кфо­ра, 8.000 по­ли­ца­ја­ца Ун­ми­ка, ви­ше хи­ља­да при­пад­ни­ка ко­сов­ске по­ли­ци­је. Да ли са­да, ка­да је број вој­ни­ка Кфо­ра тек не­што ви­ше од 3.000, по­ли­ци­ја у ру­ка­ма При­шти­не, а Еулекс вр­ши са­мо мо­ни­то­ринг у по­је­ди­ним сег­мен­ти­ма, Ср­би оправ­да­но стра­ху­ју и пла­ше се? 

Од­вај­ка­да Ср­би на овим про­сто­ри­ма спа­ва­ју с јед­ним отво­ре­ним оком. Мир се, на­жа­лост, ни уз то­ли­ку вој­ну си­лу ни­је у пот­пу­но­сти ус­по­ста­вио на овим про­сто­ри­ма. Де­се­ти­не ин­ци­де­на­та у ко­ји­ма по пра­ви­лу стра­да­ју Ср­би или њи­хо­ва имо­ви­на по­твр­ђу­ју мој став. Кфор и Еулекс су ме­ђу­на­род­не ми­си­је ко­је има­ју оба­ве­зу ко­ја про­ис­ти­че из ман­да­та ко­ји им је по­ве­рен да га­ран­ту­ју мир и без­бед­ност сви­ма, па и Ср­би­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Ка­да се се­ти­мо свих зло­чи­на по­чи­ње­них над на­шим на­ро­дом пред очи­ма по­ме­ну­тих, до­ла­зи­мо до за­кључ­ка да је је­ди­ни истин­ски га­рант си­гур­но­сти, без­бед­но­сти и оп­стан­ка срп­ског на­ро­да на Ко­со­ву и Ме­то­хи­је – сна­жна Ср­би­ја, по­себ­но ка­да го­во­ри­мо о евен­ту­ал­ним ма­сов­ним на­па­ди­ма. Од еко­ном­ске, ди­пло­мат­ске, по­ли­тич­ке, али и од­брам­бе­не сна­ге на­ше др­жа­ве, али и од по­ли­тич­ког и на­род­ног је­дин­ства на­шег на­ро­да за­ви­си­ће мо­гућ­ност оп­стан­ка срп­ског на­ро­да и у то не тре­ба има­ти има­ло сум­ње.

Ка­ко вам све из­гле­да 17 го­ди­на на­кон што је „го­ре­ла срп­ска зе­мља”? 

И та­да, пре 17 го­ди­на, ор­ке­стри­ра­ни на­па­ди су за­по­че­ли на осно­ву ла­жи, а и да­нас се не­рет­ко ла­жи из При­шти­ни ко­ри­сте ка­ко би скре­ну­ли па­жњу гра­ђа­на ал­бан­ске на­ци­о­нал­но­сти с ре­ал­них жи­вот­них про­бле­ма. У При­шти­ни се све сво­ди на на­па­де на Ср­бе, Ср­би­ју, а по­нај­ви­ше на пред­сед­ни­ка Алек­сан­дра Ву­чи­ћа. У не­до­стат­ку про­гра­ма и ви­зи­је за бо­ље су­тра по­се­жу за на­ци­о­на­ли­змом и јеф­ти­ном де­ма­го­ги­јом, а све то пред­ста­вља по­год­но тло за екс­тре­ми­зам.

 

Са­мо пет од­сто Ср­ба се вра­ти­ло на сво­ја ог­њи­шта, а на­па­ди, про­во­ка­ци­је, узур­па­ци­ја срп­ске имо­ви­не, скр­на­вље­ње цр­ка­ва и гро­ба­ља и да­ље тра­ју? 

Има­мо си­ја­сет на­па­да на објек­те Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, у Кло­ко­ту, Пар­те­шу, Драј­ков­цу, До­њој Би­ти­њи... Те­ри­то­ри­ја Ко­со­ва и Ме­то­хи­је је цр­ни ре­кор­дер по ма­лом бро­ју по­врат­ни­ка. Не­до­ста­так без­бед­но­сти, прав­не си­гур­но­сти, еко­ном­ске пер­спек­ти­ве три су основ­на раз­ло­га због ко­јих су сто­ти­не хи­ља­да Ср­ба и да­ље ра­се­ље­не. Ако го­во­ри­мо о од­го­вор­но­сти, она ле­жи на ли­де­ри­ма ко­сов­ских Ал­ба­на­ца, али и на пред­став­ни­ци­ма ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, оне ко­ја је 1999. го­во­ри­ла ка­ко ће на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји за­вла­да­ти мир, си­гур­ност, де­мо­кра­ти­ја и вла­да­ви­на пра­ва. Про­сто је не­ве­ро­ват­но ли­це­мер­је не­ких ам­ба­са­да у При­шти­ни ко­је на све ово што смо по­бро­ја­ли оста­ју не­ме, док су у мно­го бе­за­зле­ни­јим си­ту­а­ци­ја­ма, чак и он­да ка­да се ни­шта ни­је до­го­ди­ло, би­ли вр­ло хи­три да упу­те тви­то­ве осу­де и зах­те­ве за ре­ак­ци­ју над­ле­жних ор­га­на. У та­квој ат­мос­фе­ри они ко­ји чи­не зло­де­ла до­би­ју по­ру­ку да се на­си­ље над Ср­би­ма при­хва­та и то­ле­ри­ше, а он­да се на­си­ље по­на­вља. И Ср­би­ма и Ал­бан­ци­ма је пре­ко по­тре­бан мир, еко­ном­ски раз­вој и са­рад­ња. Да би до­шли до то­га, по­треб­но је да се кроз тра­га­ње за ком­про­ми­сним ре­ше­њем ство­ре усло­ви за из­град­њу по­ве­ре­ња и омо­гу­ћи да, ако већ не мо­же­мо да жи­ви­мо је­ди­ни с дру­гим, у ми­ру жи­ви­мо јед­ни по­ред дру­гих. 

Убр­зо по­што су раз­от­кри­ли ла­жни по­вод за 17. март, ка­да је на Ср­бе кре­ну­ло око 70.000 Ал­ба­на­ца из свих пра­ва­ца, мно­ги ме­ђу­на­род­ни пред­став­ни­ци су сме­ње­ни. Та­ко је Де­рек Ча­пел, порт­па­рол Ун­ми­ка, јед­но­став­но не­стао, о Џоу На­по­ли­та­ну се ви­ше ни­шта ни­је чу­ло, док је Гре­го­ри Џон­сон, ко­ман­дант НА­ТО-а за ју­жну Евро­пу, пен­зи­о­ни­сан. Сви су би­ли је­дин­стве­ни у ста­ву да је на­пад на Ср­бе ор­ке­стри­ран... 

Сви ко­ји су та­да по­ди­гли глас про­тив стра­да­ња Ср­ба или у не­ком об­ли­ку бра­не­ћи исти­ну и би­ли ван уста­ље­ног сте­ре­о­ти­па о Ср­би­ма ко­ји су ло­ши мом­ци, вол­шеб­но су сме­ње­ни, пен­зи­о­ни­са­ни или вра­ће­ни у ма­тич­не зе­мље. Кре­и­ра­на исти­на не­ких цен­та­ра мо­ћи ни­јед­ним слу­ча­јем ни­је сме­ла до­ћи под знак пи­та­ња.

Да ли су за­ле­че­не ра­не из 2004. го­ди­не? 

Ако по­гле­да­те кар­ту Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, при­ме­ти­ће­те да су нај­ви­ше стра­да­ла срп­ска ме­ста ко­ја су би­ла уз глав­не пут­не и же­ле­знич­ке прав­це. Не­ко је же­лео и, на­жа­лост, ус­пео у то­ме да Ср­бе одво­ји од пу­та, ста­ви у не­ка­ква ге­та, од­но­сно у та­кве не­ху­ма­не усло­ве да Ср­би про­сто не­ста­ну кроз ми­гра­ци­је. Сва та по­стра­да­ла се­ла, цр­кве и ма­на­сти­ри до да­на да­на­шњег ра­не су на те­лу на­шег на­ро­да и мр­ља на обра­зу ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це. 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran S. Jovanović
GJkom20210319.g.2301 –Iz geneze i eksplozije KiM problema sledi da izvor snage, prosperiteta i dugovečnosti društvene zajednice direktno zavisi od sistemski definisanih prava i mogućnosti pojedinaca i društvenih grupa da pozitivno utiču na kristalizaciju najboljih rešenja u rešavanju različitih društvenih problema na liniji najboljeg zajedničkog interes. A iskristalisana najbolja rešenja su i najbolja, uvek za sve dobitna, kompromisna rešenja!Tu se krije pravo rešenje kosmetskog problema.
nikola andric
Razloge treba razlikovati od uzroka. Razlozi su proizvod naseg misljenja uzroci su prirodne pojave. Pitanje iz kog razloga je zemljotres unistio Skoplje nema smisla . Politicari pak imaju neodoljivu potrebu da svoje iskaze formulisu u ''uzrucno-posledicnu formu''. Racuna se da ''gradjani nece primetiti razliku''.
mrki
Prvo nam definisite granice Srbije,pa onda definisite pojam "jaka Srbija" jer sve je nekako neodredjeno i nemamo isti vizir.
Драган П.
Границе Србије су јасно дефинисане у њеном Уставу, као и у многим другим домаћим и међународним документима. Сад, што се то вама може бити не свиђа. друга је ствар.
xyz
Dok je srpska lista u vladi Republike Kosovo, ne brinemo mi za Vas.
Вања
Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака. (Његош, наравно.)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.