Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку
Представници удружења предали су на писарници скупштине предлог резолуције којом се осуђују злочини над Србима, Јеврејима и Ромима (Фото: МСП

Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку.

У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида, који је започет 28. априла 1941. масовним масакром у Гудовцу код Бјеловара, скупштини упућена молба да усвоји резолуцију и исправи неправду према жртвама.

„Данас је више него икада раније у интересу српског народа да се усвоји овакав акт, најпре због одавања дужне почасти жртвама, нажалост са закашњењем од 80 година, али и ради одупирања ревизионистичким оптужбама да су Срби „злочиначки и геноцидан” народ, што је у потпуној супротности с историјским чињеницама”, наводи се у писму које су потписали Славко Милановић, председник Удружења логораша Јасеновац, генерал-мајор Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а, и Снежана Драгосављевић, председница Заједнице удружења жртава Другог светског рата.

У предлогу текста резолуције наводи се да је њен циљ да трајно сачува сећање на усташки геноцид у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, као и да суочавање с прошлошћу и ограђивање од злочина доприноси добросуседским односима и мирном суживоту будућих генерација. У резолуцији се подсећа да је геноцид над децом у НДХ био најдрастичнији израз планираног „усташког коначног решења”, да су једино у НДХ постојали специјализовани логори за децу, а само је у Јасеновцу „на мучки начин одузет живот 19.432 деце од укупно 71.560 убијене деце у НДХ”.

Живи бедем сећања на те страхоте јесу преживела деца логораши, данас у деветој деценији живота, од којих су неки и подносиоци предлога резолуције. Наводи се и да је „усташки геноцид резултирао бруталним убиством на стотине хиљада људи, пре свега Срба, и на десетине хиљада Јевреја и Рома и других мањина, с 84 масовна масакра, 2.643 локална злочина, 47 усташких логора, 84 крашке јаме у које су бацани живи људи”. Геноцид је вршен варварски и брутално, пише у предлогу резолуције, а примери бестијалности су касапљење и страдање рабина Исака Данијела Данона и Вукашина Мандрапе из Клепаца. Такође, систематски прогон и убијање Срба, Јевреја и Рома имали су и своју законску подлогу у „законским одредбама за заштиту народа и државе”, истиче се у тексту резолуције у којем се усташка НДХ назива „краљевством безумља и мрака”.

Осуђујући сваку врсту верске и националне нетолеранције и насиља, обавезујући се да усташка идеологија и Холокауст у НДХ уђу у колективну меморију човечанства као опомена да се такви злочини не понове и отпор покушајима ревитализације усташтва, у резолуцији се најоштрије осуђују усташки злочини и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а посебно у логору смрти Јасеновац. „Осуђује се свако порицање усташког геноцида у НДХ и употреба усташких симбола и усташког поздрава ’за дом спремни’ и подржава се иницијатива

Координације јеврејских општина Хрватске упућена Влади Републике Хрватске да се законски санкционише коришћење усташке иконографије у циљу спречавања свих видова рехабилитације и промоције неоусташтва”, наводи се у предлогу текста резолуције. Такође, изражава се емпатија за преживелу децу логораше, као и за њихове породице и охрабрује едукација и даље унапређење разумевања историјских чињеница које су довеле до усташког геноцида на територији НДХ. Резолуцијом се 28. април, када је 1941. почео усташки геноцид, проглашава за дан сећања на српске жртве у 20. веку.

„Народна скупштина Републике Србије позива све релевантне међународне институције и земље чланице УН, као и организације које се баве проучавањем, меморијализацијом и едукацијом о Холокаусту и геноциду, да прихвате ову резолуцију и да Холокауст и геноцид извршен од стране усташке Независне државе Хрватске у Другом светском рату укључе у своје програме, као пример једне од најсмртоноснијих идеологија 20. века”, закључује се у предлогу текста резолуције.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bg i Niš . Dve nijanse istog ?!
Još uvek nema ni naznaka početnih radova za logor "Staro sajmište "u Bgd?!.Nije jasno šta se to još u Bgd i zašto čeka ? Grad Niš ima izuzetan muzej- nacistički logor "Crveni krst" uređen još u SFRJ ali i dva skromna ali veoma reprezentativna različita obeležja vezana za događaje iz 1999, g,Bgd ima izrazito neugledan" Spomenuik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990 do 1999, g." međuvremeno sklonjen sa Savskog trga a uopšte mu ne gori ni "Večna vatra na Ušću"?!
Немања Митровић
Људи овај текст има теоретске мањкавости. Зашто геноциде сводити само на усташе? Извршилац је НДХ као држава и широки слојеви њеног друштва. Такође у НДХ није извршен један него ТРИ геноцида од којих је Геноцид над Србима био примарни процес. Ако се обиљежава почетак онда је он почео већ првог дана НДХ, а не 28. априла. Најбољи датум је 22. април јер је везан за страдање али и за пробој у Јасеновцу. Не треба обиљежавати само жртве него и хероје који су се успротивили геноциду.
dragutin g. ateist
Doci ce se i do Oluje, nadam se ne za 80 godina.
Anabela
Skupstina da usvoji Rezoluciju. Zatim istu ponuditi na usvajanje parlamentima Francuske, Italije, Rusije, Austrije....
Kubura
Sramota je da Srbija kasni 80 godina i da do danas nije osudila ustaski zlocin genocida. Zato nam Kroasani svaka tri dana salju protestne note, iako su zlocin iz Jasenovca ponovili kroz Oluju.
ljiljana ljiljana
Decenijama se nije smelo podsecati na te zlocine jer bi nam se "braca" lose osecala i naljutila. Da nije filma "Dara iz Jasenovca" ne bi se ni sada niko setio da podseti "humanu" svetsku javnost o zlocinima njihovog omiljenog clana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.