среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.03.2021. у 07:50 Тома Тодоровић

У Србији се највише умире од кардиоваскуларних болести

Директор УКЦ Ниш каже да корона није најсмртоноснија и да је више од половине смртних случајева у нашој земљи због тешких кардиоваскуларних обољења, а тек потом од онколошких болести и других болести
Др Зоран Перишић (Фото Т. Тодоровић)

НИШ – У време даноноћне борбе да се победи и заустави ширење вируса корона, а ситуација се погоршава и према општој оцени све је неповољнија, у Универзитетском клиничком центру у Нишу сви расположиви просторни и савремени и модерни болнички капацитети, али и кадровски ресурси посвећени су збрињавању оболелих. УКЦ Ниш, који координира системом ковид болница од Крушевца до крајњег југа и југоистока Србије, истовремено пружа максималну здравствену заштиту нековид пацијентима.

И, каже за „Политику” генерални директор УКЦ Ниш проф. др Зоран Перишић, ниједног тренутка се не одустаје од максималног пружања услуга – прегледа, лечења и најсавременије терапије свима који су угрожени и због других болести које нису ковид 19. Разлога за то има и у основном ставу да су сви пацијенти једнаки и да сви имају право на пуну и здравствену заштиту сваке врсте, али и због неповољне статистике, каже проф. Перишић.

– Према званичним статистичким показатељима, највећа смртност у нашој земљи је од кардиоваскуларних болести – од болести срца и крвних судова смртност је чак 53 одсто. После тога следе, са око 20 одсто, онколошка и потом с мањим процентом пулмолошка и обољења ендокриног система. Јасно је да предњаче, али и да највише доводе до смртности болести срца и крвних судова, посебно оних у глави, обољења артерија у организму, односно артиосклерозе и друге. Фактори ризика за те болести могу се поделити у две групе, непромењиви по полу, старости и наследни, то јест генетски, и промењиви попут пушења цигарета, хроничног дијабетеса, хипертензије или поремећаја липидног статуса због холестерола, триглицерида и другог – објашњава проф. Перишић.

Истиче први човек УКЦ Ниш да се последњих година драстично променила и смањила граница старости угрожених од кардиоваскуларних болести.

– Доскора је важило неписано правило да су, на пример, од инфаркта миокарда срца највише угрожени мушкарци старији од 70 година. Да више није тако говори пример да је наш најмлађи пацијент с инфарктом недавно био младић, или боље речено још увек дечак с непуних 18 година. Због таквих промена, пре свега у погледу старости пацијената, много тога смо у Србији предузели последњих година да унапредимо савремено лечења и негу оболелих и осавремењивању система за кардиоваскуларно збрињавање пацијената. Познато је да је до пре само десетак година било могуће да се пацијенти с проблемима на срцу из наше земље ефикасно лече само у Београду и Новом Саду, данас се сви протоколи успешно примењују и у Нишу и још двадесетак градова у Србији – подсећа проф. др Зоран Перишић.

– У нашој земљи многе здравствене центре држава је опремила ангио-салама и другом најсавременијом опремом, и што је од посебне важности, у кадровском смислу изузетно се напредовало. Данас у свим крајевима Србије на уградњи, на пример, стентова и сличним подухватима на срцу успешно раде образовани и већ искусни стручњаци и више се пацијенти не транспортују стотинама километара од места живљења до установа где се могу збринути. Зато и верујемо да ће нашим ангажовањем у најскорије време ова лоша, негативна статистика смртности од болести срца и крвних судова бити промењена – рекао је за „Политику” проф. др Зоран Перишић.

Коментари14
2900d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jakša Kostić
Zaboravio je doktor da napiše da su za bolesti srca i krvnih sudova odgovorne i sitne PM2.5 čestice uzrokovane zagađenjem, koje kroz pluća prolaze do krvnih sudova i srca, gde se talože i izazivaju njihove bolesti. A Srbija je u prva 3 u Evropi, i u prvih 15 u svetu po zagađenju vazduha. Ali vlasti ne odgovara da se o tome priča.
Sasa Trajkovic
Коначно мало разума у свеопштој хистерирји око Ковид а. Људи умиру од болести а болест је одраз наших навика, нездравог живота, загађења за који смо сами криви никакве еколошке и здравствене културе то је истина о којој се порно ћути. Доктора се сетимо само када нем требају крајње је време да схватимо да је одговорност и кривица на нама самима. та је корона инфекција-вирусна , ништа ново а шта је ново то да смо урбанизацијом мигрирали из села у градове пренасељене и не урбанизоване, глобализациј
Александар Поповић
И поред таквог стања, скоро годину ипо дана ми “срчаници” не можемо до кардиолога. Дан-данас нема наговештаја да се такво стање промени.
Mileta
Korona botovi stražare danonoćno.
Muradin Rebronja
... a kardiovaskularne bolesti su prouzrokovane nezdravom ishranom i nezdravim životnim stilom, bez fizičke aktivnosti. Dokaz je gojaznost koja je bolest sama za sebe i majka mnogih znanih i neznanih bolesti. Umesto u bolnicama, gde treba da se leče od korone, gojazne osobebi mogle da se leče u hotelima, u banjama i na planinama. Potrebno je "samo" da se hrane hranom biljnog porekla bez holesterola, ne manje od 1200 kalorija dnevno i što više brzog hodanja, plivanja, bicikla..da sagore kalorije.
Горан
@ Значи проблем није у болести него у недовољним капацитетима здравственог система? Ако је тако, а тако је зашто напори нису усмерени на јачање капацитета здравственог система и зашто се шири невероватна параноична пропаганда и сеје страх од болеси, а не од недовољних капацитета здравственог система? Затим ако знамо да су КВ болести 40 пута смртоносније од короне, зашто се у борби против короне уводе мере које погодују ширењу КВ болести? Зар то није злочин?
Драган П.
Горан: Корона није значајан здравствени проблем док је под контролом. Ако јој се дозволи да се размаше, долази до колапса целог здравственог система, чиме настаје значајан проблем.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља