Минималац није довољан за затворене фирме

Држава ће додатну финансијску инјекцију убризгати угоститељима, фризерима, музичарима, власницима биоскопа и свима онима који су због нових мера ставили кључ у браву, али у услужним делатностима нису задовољни само покрићем минималне зараде за запослене. Они траже да се директно помогне фирмама кроз отпис пореза и доприноса на плате и уопште обавеза према држави док су закључани. За сада се не зна како тачно и са колико новца ће бити помогнути угрожени сектори, али ће Министарство финансија ускоро изаћи са рачуницом.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, каже да за делатности које су најугроженије није довољна само помоћ у виду минималца за запослене. Неопходно је да им се отпише 61 одсто пореза и доприноса и свих трошкова према држави, као и кирије за закуп док су спречени да раде. Али такође скреће пажњу да се мора пронаћи могућност да се додатно помогне и онима који раде, а знатно су смањили активност за време пандемије.

Унија послодавца ће предложити Социјално-економском савету да за таква предузећа тражи одлагање измиривање обавеза које су већ настале.

– У ситуацији када некоме није дозвољено да ради, када је његов приход нула, а расходи остали несмањени то постаје толики проблем да ће многи уколико помоћ изостане морати да затворе фирме. Процењује се да око 100.000 запослених тренутно не може да послује због нових мера. Свакоме је јасно да су ресторани, кафићи, фризерски салони и други услужни објекти затворени да би се смањила циркулација људи. Али то нема ефекта док се истовремено не снизи циркулација у градском превозу у коме је немогуће спречити ширење вируса, док се сви они коју могу да раде од куће не изместе из канцеларија и док се у фабрикама не поштују мере. Сви би требало да имају интерес да им у колектив не уђе вирус да им не угрози посао. Док су и даље отворена места окупљања попут пошта, банака и скијалишта на Златибору и Копаонику, мора да се појача контрола спровођења мера на тим локацијама – каже Атанацковић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета слаже се да држава мора помоћи онима којима је забранила рад, али није јасно ко тражи отпис дугова да ли они који плаћају или они који не плаћају обавезе.

Он не сумња да ће држава и овог пута пружити подршку али наглашава да држава па и ми грађани имамо легитимно право да од њих тражимо да се придржавају мера које су прописане.

– Свако мисли да је његова мука највећа и да баш њему држава треба да помогне. Шта је проблем? То што ће пет дана бити затворени? Нико није размишљао то што власници кафана неће да се придржавају онога што је прописано. У локалима је као на свадби. Нема дистанце и обично нико не носи маске. За то су одговорни власници. Не придржавањем мера угрожавају своју делатност, али и остале људе који не иду у ресторане. Угрожавају цео здравствени систем. Две хиљаде евра кошта дан интензивне неге за сваког човека и то неко мора да плати – наводи Савић и додаје да угоститељи могу да функционишу и са држањем дистанце и са епидемијским мерама. Али неки су навикли да за ноћ зараде два или три милиона, међутим, то сада није могуће.

Економиста Саша Ђоговић сматра да су захтеви привредника потпуно оправдани и да је недовољан само један минималац. Неопходне су додатне пореске и парафискалне олакшице за оне којима је онемогућен рад. Он наглашава да би требало преиспитати меру да ли фризерски салони морају да буду затворени јер ту нема неког великог окупљања грађана и уз поштовање прописа они би могли да раде.

– У поштама и банкама су људи заштићени шалтерима и ту не би требало д има проблема. Све послови који могу да се обављају на даљину, треба да се раде онлајн од куће када говоримо о јавној управи. У производним фирма морају да се поштују стандарди да не би дошло до масовних заражавања. У компанијама тренутно немамо масовна оболевања, већ потврду да су она потекла са скијалишта. Грешка је направљена што се на Копаонику и Златибору нису увеле мере пре месец дана и онда би сви платили знатно мањи цех. Проблем је што нема адекватне реакције Кризног штаба у смислу предвиђања догађаја и жаришта која се могу десити И онда долазимо у овакву ситуацију – објашњава Ђоговић.

Према његовим речима мере затварања на пет дана су недовољне и биће неопходно даље их продужавати. Јавности мора да буде јасно да без вакцинације нећемо изаћи на зелену грану. Са економског аспекта мере су оправдане, али су закаснеле бар месец дана и онда се сви грађани налазе у истом кошу и трпе исте последице до којих можда није морало ни да дође да се благовремено реаговало, напомиње Ђоговић.

Он додаје да су раније мере морале да буду селективније да би пореске олакшице добили они који су сада затворени.

– Уопште не трба да буде избор економија или здравље. Да бисте имали економију прво морате да имате здраву нацију и способан здравствени систем. Уколико имате здравствени систем који је пред пуцањем и не може да обезбеди адекватну заштиту поставља се питање какво смо ми друштво, да ли имамо емпатију. Не можемо жртвовати своје медицинаре зарад економских резултата које је немогуће остварити у условима наглашене неповољне епидемиолошке ситуације и у коју смо доведени због неадекватног и неблаговременог реаговања – наглашава Ђоговић.