четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.03.2021. у 20:03 Драгана Јокић-Стаменковић

„Српски Нобел за физику” додељен професору Ђорђу Минићу

Двадесети добитник награде Фондације „Проф. др Марко В. Јарић” за остављен значајан траг у светској физици бави се теоријом струна и квантном гравитацијом и предаје на Универзитету Вирџинија тек
Ђорђе Минић (Фо­то Ин­сти­тут за фи­зи­ку)

За изузетна научна достигнућа у физици за 2020. годину Фондација „Проф. др Марко В. Јарић” доделила је истоимену награду нашем познатом научнику др Ђорђу Минићу, професору Универзитета Вирџинија Тек. Признање, популарно названо „српски Нобел за физику”, додељено је на онлајн догађају одржаном на рођендан истакнутог научника, покојног Марка Јарића. Жири у саставу проф. др Воја Радовановић са Физичког факултета Универзитета у Београду, др Бранислав Цветковић и др Бранислав Саздовић, научни саветници Института за физику у Београду, овај други у пензији, предложио је за награду др Минића јер је у питању један од водећих светских стручњака из области теорије струна и квантне гравитације. Посебан нагласак у тим областима професор ставља на проблеме у просторима с позитивном вредношћу космолошке константе.

На почетку доделе учеснике је поздравио проф. др Петар Аџић, управитељ фондације и истакнути српски научник који је представник Србије у Савету Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН). Навео је да је фондација настала пре 23 године како би се очувала успомена на „бриљантна истраживања и личност физичара чији је рад, нажалост, и данас познатији у иностранству него у Србији”. Подсетио је да је Марко Јарић највећи допринос дао теорији физике кондензованог стања, имао несвакидашњи таленат и велико математичко знање, кратку, али бриљантну научну каријеру. Додао је да је ове године проглашен двадесети добитник награде који је испунио услов да је оставио траг у светској физици.

Доктор Бранислав Саздовић је образложио да је др Минић један од водећих стручњака који 25 година ради на свим главним правцима развоја теорије струна и један је од утемељивача њеног новог правца, теорије метаструна.

– Доктор Минић има успешну сарадњу с више од 80 научника из области теоријске физике, а активно сарађује и с експерименталним физичарима. Објавио 109 радова у међународним часописима и одржава редовне контакте с истраживачима из Србије – навео је др Саздовић.

Институт за физику у Београду, као покровитељ награде у додели учествује логистички и финансијски, а др Александар Богојевић, директор установе, честитао је добитнику признање за које каже да је најпрестижније у науци код нас и то не само у физици.

– Идеја очувања успомене на др Јарића је лепа, али ова награда то чак и надилази својим значајем. Институт за физику је први национални институт у Србији, па се као такав прихватио улоге везане за социјалну важност наше науке – рекао је др Богојевић.

Учесницима се обратио и др Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, који је у име те институције честитао др Минићу.

На крају се обратио и захвалио и професор Ђорђе Минић, који је истакао да му је „ова награда велика част”. Одржао је презентацију о свом раду, наводећи да је квантна гравитација, као једна од кључних области модерне науке, заправо „гравитизована квантна физика” и да нас, захваљујући новим увидима које она пружа у разумевању универзума, чека узбудљива деценија у физици.

Доктор Минић је две деценије ангажован на Универзитету Вирџинија Тек, где је редовни професор од 2014. године. Рођен је 1964. године у Смедеревској Паланци. Студирао је на одсеку за Техничку физику на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а докторске студије уписао је 1988. године на Универзитету Тексас у Остину, у групи нобеловца Стивена Вајнберга. Докторирао је 1993. године под менторством професора Јозефа Полчинског, једног од водећих научника у области теорије струна и квантне теорије поља у последњих тридесетак година. Сем што је, с двојицом колега, предложио нову теорију метаструна, проф. Минић се бавио и заснивањем кванте физике, аналитичком квантном хромодинамиком, физиком неутрина, црним рупама и црвоточинама. Значајан допринос, између осталог, остварио је у области космологије формулисањем теорија модификоване тамне материје и нове фундаменталне теорије тамне енергије.

Коментари3
711f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Кочапар
Једина Политика известила.
Дрић
Svaka cast. Moramo biti ponosni na ovog Americkog naucenjaka Serbskog porekla. Za svaku pohvalu i ponos.
Crna Rupa
1993 - 1964 = ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља