Грађани извојевали победу над урбанистима

Суботица – Комисија за планове Скупштине града одбацила је План детаљне регулације за центар града, зону 2, односно за простор од око 18 хектара у строгом урбаном језгрзу. На овај план који је био на јавном увиду до 9. марта пристигло је неуобичајено много, чак 26 примедаба, те је и јавни део седнице Комисије за планове трајао пет часова.

Подносиоци примедаба имали су прилике и да их образложе, и да добију одговор од приређивача плана – ЈП за управљање путевима, убанистичко планирање и становање, односно од Драгане Мијатовић, одговорног урбанисте. Грађани су се жалили на решења по којима је у строгом језгру Суботице, а посебно у Улици Петра Драпшина, познатијој као Гомбошки сокак, требало бити срушено више десетина кућа које би уступиле место вишеспратницама са три до четири спрата.

Драгана Мијатовић је једну по једну одбацивала примедбе грађана, међу којима је било и архитеката и правника, тврдећи да пројекат по којем се предвиђа рушење више десетина зграда у центру у складу са потребама града, закона, и како је тврдила, Међуопштинског завода за заштиту споменика културе. Иако је Међуопштински завод за заштиту споменика културе (МЗЗСК) навео да не даје позитивно мишење на План детаљне регулације јер нису испоштовали услове које су они прописали, Мијатовићева је, као одговорни урбаниста ЈП за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање, рекла да не прихвата став МЗЗСК и дбила га.

Расправа о Плану детаљне регулације прувукла је пажњу и чланова Савеза војвођанских Мађара, као дела владајуће коалиције, али на јавној седници комисије било је ипак упадљиво одсуство чланова партнерског СНС-а. Тако је примедбе, али у својству грађана, поднео и др Балинт Пастор, председник Скупштине града који је навео да се овде не ради само у уском грађевинском или архитектонском питању већ о будућности града. Повукао је паралелу: уколико се у Скадарској улици у Београду или Улици Лазе Телечког у Новом Саду, не руше објекти и граде вишеспратнице, због чега се онда то ради у Гомбошком сокаку, једној од најстаријих градских улица. Сматра да сви објекти ове целине, без обзира на њихову појединачну вредност, утичу на карактер и дух читавог простора. Уосталом, у тој улици је и кућа Стипана Матијевића, првог градоначелника Суботице по уједињењу са Србијом. Балинт Пастор цитирао је и став Републичког завода за заштиту споменика културе који је оценио да овај план заштићене објекте није третирао на начин предвиђен законом. „Што значи да овај план ни на елементарном нивоу није у складу са законом”, рекао је Балинт Пастор.

Његово виђење очувања центра града, одговорни урбаниста је оценио као утопију.

Примедбе на уређење центра града поднео је и Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине и Савеза војвођанских Мађара, али такође у својству грађана. „У протеклих нешто више од двадесет година овај град су рушила три градоначелника, који су били припадници моје нације. Никада то нећемо аболирати нити моћи опростити. Један део тих проблема, гутамо и данас, и из тог разлога смо уложили велики, добронамеран напор у ово”, рекао је Иштван Пастор који је и оценио да се обрађивач плана током читаве седнице појављивао као „вербални агресор”. Такође је подсетио да обрађивач плана није тражио сагласност од Републичког завода за заштиту споменика културе на шта је био обавезан.

Владимир Џамић из Републичког завода за заштиту споменика културе такође је упозорио да у савременој пракси рушење је тек крајња мера, а да је се већина објеката које је овај план предвидео за рушење потребна тек ревитализација фасада. Републички завод за заштиту споменика културе наводи да је потребно израдити нове мере техничке заштите за непокретних културних добара у овој градској зони.

Могло би се рећи да су грађани поново извојевали победу над урбанистима који су план очигледно правили више уважавајући ранији однос политичких снага у граду, а мање аршине струке.