четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 21.03.2021. у 08:40 Зоран В. Поповић*

Академија мора да даје „савете” и кад је питају и кад је не питају

(Фото Анђелко Васиљевић)

Независност (аутономност), изузетност (ексцеленција) и углед (репутација) обележја су сваке академије наука. Ова својства оне стичу својим радом на очувању континуитета и спремношћу на промене. Континуитет који САНУ негује односи се на независност од политичких уплива и злоупотреба и на заштиту националног идентитета. Изузетност и углед академије засновани су на угледу њених чланова. Зато се селекцији кандидата приликом избора нових чланова поклања посебна пажња. Што је академија у том смислу јача, то је и спремнија за изазове савременог доба.

Данас у свету постоји велики број академија наука које би се могле груписати у следећих пет категорија:

Националне академије наука су кровне научне институције једне земље које укључују све области у оквиру природних, друштвених и хуманистичких наука, а понекад и уметничке делатности.

Националне вишеструковне академије наука у једној земљи обухватају поједине научне области као, на пример, академије техничких наука, академије медицинских наука, академије хуманистичких наука итд. У светским оквирима оне су најбројније са највећим бројем чланова.

Националне струковне академије наука су оне које обухватају једну научну област или дисциплину, као на пример академија ветеринарских наука, академија правних наука, педагошка академија итд. По броју чланова и распрострањености су на другом месту међу свим академијама наука у свету.

Регионалне научне су академије неког географског региона или федералне јединице неке савезне државе. По свом карактеру могу да имају својства националних или струковних академија наука.

Зоран В. Поповић (Фото Раде Крстинић)

Интернационалне и транснационалне академије наука су међународне које могу да буду академије наука једног континента (Европске академије наука, Афричка академија наука), или интерконтиненталне (Академија наука земаља трећег света). У ову групацију могу се сврстати и међународне уније националних академија наука (ALLEA, UAI, ICSU, IAP, ESF).

Националне академије наука различитих земаља имају многе сличности, као на пример:

– избор за члана представља највеће научно признање,

– подељене су на одељења према научним областима, оријентисане су углавном на основна истраживања,

– редовни чланови су стално настањени у земљи, а дописни могу да имају боравак или у земљи или у иностранству,

– слична им је управљачка структура,

– основно финансирање националних академија је из државног буџета,

– додељују награде и признања, а у неким случајевима и стипендије,

– организују научне скупове (конференције, симпозијуме, семинаре, радионице и слично),

– издају научне часописе и друге научне публикације,

– сарађују с другим академијама и међународним научним асоцијацијама.

Најважнији задаци националне академије наука су да: 1. створи комуникациони простор, 2. негује научноистраживачки и стваралачки рад и 3. унапређује саветодавну улогу.

Комуникациони простор

Националне академије се посебно старају о стварању простора за сучељавање различитих ставова и мишљења, како између својих чланова, тако и између научних, културних, чак и политичких ауторитета у једној држави. То се постиже организовањем трибина, научних скупова, семинара, колоквијума, радионица итд. Академија је место за интелектуалну конфронтацију, за сукоб мишљења али „без мржње”.

Истраживачки и стваралачки рад

Национална академија негује истраживања која су дуговременог карактера у вези са стратешким научним пољима у области природних, друштвених и хуманистичких наука и уметности, а која су посебно повезана са очувањем националне баштине и националног идентитета.

САНУ учествује у изради „Српске енциклопедије”, издаје „Речник” Српске академије наука и уметности, израђује национални атлас и друге енциклопедије у области науке и уметности, стара се о објављивању критичких издања најзначајнијих научних и књижевних дела на српском језику, вредних музичких дела и најважнијих правних споменика, нарочито старијих.

У САНУ се финансира научноистраживачки и стваралачки рад њених чланова кроз три врсте пројеката: 1. Стратешки пројекти, 2. Индивидуални пројекти чланова САНУ и 3. Одељењски пројекти који се формирају на бази активности одељењских одбора.

Саветодавна улога

Академија мора да даје „савете” и кад је питају и кад је не питају. У то спада саветовање доносиоца политичких одлука о животним питањима од националног, регионалног и/или глобалног значаја а у вези са са науком, као што су: заштита животне средине, биотехнологије, генетски модификовани производи, глобално загревање, климатске промене, миграције, заштита нематеријалног наслеђа, заштита приватности у информационом друштву, итд. Значи академија је спремна да саопшти своје стручно-експертско мишљење у научним областима у којима има компетентне чланове. У другим областима академија постиже своју експертизу кроз рад академијских и одељењских одбора у чији састав су, поред чланова академије, укључени компетентни истраживачи из других институција ове земље и иностранства.

*Потпредседник САНУ

Коментари12
4eebb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Narodno shvatanje naucnika je da oni ''sve znaju bolje''. Einstein je nesumnjivo jedan od najvecih naucnika sveta. Ali ko bi od njega trazio savet kako da spasi svoj brak? To ce reci da naucnici mogu davati savete iz domena sopstvenog istrazivanja ali ne izvan tog domena. To je, da tako kazemo,posledica deobe rade onosno specijaizacije.
Goran S. Jovanović
GJkom20210327.g.1514-Pravilnije tumačenje narodnog shvatanja je da naučnici „sve MOGU bolje”. I to nije pogrešno! Zato što naučni radnik kroz prethodno školovanje i istraživačko osposobljavanje mora ovladati metodologijom naučno-istraživačkog rada, što se verifikuje odbranom doktorske disertacije u datoj specijalističkoj oblasti. Takva osposobljenost je primenjiva u rešavanju bilo kog problema. Taj društveni resurs valja koristiti mnogo racionalnije stvaranjem odgovarajućih sistemskih uslova!
nikola andric
Naucna sloboda na ''srpski nacin'': Sanu mora...
Haralampije
"...Независност (аутономност), изузетност (ексцеленција) и углед (репутација) ..." Sto se tice SANU to je forma. Kad se radi o vitalnim nacionalnim interesima ta forma treba da ima i sadrzaj. Polazi se od toga da tu sede najpametnije glave koje srpsko drustvo ima. Ako odatle stizu nemuste izjave o Kosovu...nesto tamo treba popraviti.
Goran S. Jovanović
GJkom20210322.g.1137 – Iz ovog korisnog teksta sledi da ne postoje valjani razlozi da se SANU, kao i čitava akademska zajednica, ne uključi hitno u traganje za dobitnim rešenjem kosmetskog problema. A to opravdano traži i očekuje najšira javnost. Tom cilju vodi potpuna otvorenost za sve inicijative i predloge svake od zainteresovanih strana. U tom važnom poslu SANU ne treba da bude „sudija”, već da obezbedi efikasno sprovođenje procesa naučno prihvatljivog rangiranja ponuđenih predloga.
Očekujuće respektivan ćlanak
iz institucije koja ne prioada ni jednoj od 3 grane vlasti a koja nije ni "sedma sila " ali je po prirodi stvari takav trust mozgova koji bi morao da bude veoma moćna lokomotiva .Problem nije ni bio nedostatak znanja nego nedostatak osećaja. Niko ne zna sve ali mnogi pogotovu akademici znaju mnogo a posebno kada i ako su grupisani po organizacionim jedinicama .Lekar koji tvrdi da KiM ni de iure nije Srbija je u problemu ustavnopravne prirode .
Goran S. Jovanović
[email protected] Dusan Milicevic_Problem na koji ukazujete vezan je za probleme postojećeg načina odlučivanja u parlamentu i drugim društvenim segmentima. A on je takav da svađa i Srbe sa Srbima i Albance sa Albancima, ... Čitava planeta pati od tog problema! Neshvatljiva je činjenica da politički poslenici danas nemaju nikakvu ustavnu i zakonsku obavezu da se dokazuju u traganju za linijom najboljeg zajedničkog interesa! Bez toga nema ni reintegracije Kosmeta niti dovoljno jake Srbije!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља