Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Данас се обележава Међународни дан шума

(Фото Анђелко Васиљевић)

Међународни дан шума установљен је 1971. године на 23. заседању Генералне скупштине Европске конфедерације за пољопривреду. Генерална скупштина Уједињених Нација је 2012. године донела одлуку да ће се обележавање Међународног дана шума организовати 21. марта сваке године, на дан пролећне равнодневнице на северној хемисфери, односно јесење равнодневнице на јужној хемисфери.

Шуме су у биолошком смислу најразноврснији екосистеми на Земљи и фактор који утиче на стабилност свих осталих екосистема. Шуме представљају станиште за многе биљне и животињске врсте, регулишу водни режим и имају значајну заштитну улогу у спречавању поплава, ерозија и клизишта. У односу на људе, шуме имају изражен социо-економски карактер, као и утицај на повећање квалитета животне средине и живота становништва. Добро су од општег интереса, својеврсни чувари биодиверзитета и генофонда, односно један од главних центара укупне биолошке разноврсности.

Голија (Фото С. Ступарушић)

Србија је све до половине XIX века била обрасла густим непроходним шумама. Укупна површина под шумама у Србији данас износи 2.254.000 хектара, односно покривеност је 29,1 одсто. Од ове површине, државне шуме заузимају 53 одсто, док приватне шуме заузимају површину од 47 одсто. У шумама Србије присутно је 49 врста дрвећа, од чега је 40 лишћарских, а 9 четинарских.

Националном Стратегијом пошумљавања тежи се да се овај проценат подигне на око 42 одсто до 2050. године

– Један од приоритетних циљева у заштити природе очување и унапређење шума као нашег највећег природног богатства које представља најважнији извор биолошког диверзитета. Посебан значај шуме имају у одржавању еколошких процеса и равнотеже, штитећи осетљиве екосистеме, сливове и изворишта вода. Оно што је важно поменути на овај дан је то да шуме у оквиру заштићених природних добара Србије учествују са 80 одсто површине. Стога, Завод за заштиту природе Србије у стратешким активностима за повећање површине заштићених подручја и унапређење њиховог управљања кроз националне и међународне мреже заштите, посебан значај даје заштити шумских комплекса као носилаца укупних вредности наше природе, изјавио је поводом обележавања Међународног дана шума, директор Завода мр Александар Драгишић.

 (Фото С. Ступарушић)

О значају шума у систему заштите природе, по речима мр Драгишића,  говори и податак да су прва заштићена подручја у Србији шумски екосистеми Строги резервати природе „Фељешана“ и Мустафа“ на територији општине Мајданпек.

Закон о шумама донет је 1891. године. Повод је био крчење шума које је попримило такве размере да се већ тада водила дискусија о проблему шумарства у Народној скупштини Кнежевине Србије.

Данас, као нетакнути шумски екосистеми заштићено је преко 30 строгих резервата природе, док се у оквиру већих подручја, као што су национални паркови и паркови природе ови простори чувају у I режиму заштите. Као подручја са највећом шумовитошћу код нас истичу се Парк природе „Голија”, Национални парк „Тара”, Парк природе „Стара планина”, Специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац”, Парк природе „Столови”  и многи други. Површина шума под заштитом ускоро ће бити знатно повећана проглашењем нових подручја за заштићена, као што су паркови природе „Кучај-Бељаница” и „Мојстирско-Драшке планине”.

Златар

Према међународно прихваћеној дефиницији, шуме у Србији су у односу на природност, подељене у три категорије: шуме без присутних интервенција човека (прашуме), које покривају минималну површину од 1.200 ha (0,1 одсто), а која је сигурно знатно већа у нашим условима ако се узме у обзир укупна површина састојина обухваћених објектима строго резерватског типа у заштићеним подручјима, полу-природне шуме покривају 92,1 одсто обрасле површине, и вештачки подигнуте састојине и плантаже меких лишћара, које покривају 7,8 одсто укупне површине под шумама, наводи е у саопштењу ЗЗПС.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milenko popić- etnoseljak
Da je ljepše vrijeme, slavile bi ga, u organizaciji lokalnih turističkih službi, na vrhovima Stare Planine, Golije, Javora, Povlena, Medvednika, Jastrepca, Goča, Kopaonika, Zlatibora, Tare, Miroča... stotine džipova i kvadova.
Sasa Trajkovic
Нека нам шиме живе јер док има шума биће и нас... у земљи где непостоји еколошка култура природа је колетерална штета бахатости и егоизмa човека.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.