петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инструктори позитивне историје

У временима када готово сви штампани садржаји мигрирају у онлајн формат, ауторка „Историјског забавника”, најпопуларније домаће интернет адресе за љубитеље повести, решила је да крене обрнутим путем – резултат је књига „озбиљно забавних прича од Драве до Јужне Мораве”
Животни успон и пад Владе Илића, међуратног индустријалца и градоначелника Београда, био би идеалан предложак за ТВ серију (Фотографије Историјски забавник)

„За ’Историјски забавник’ сам сазнала из занимљивог чланка у дневном листу ’Политика’. Одмах сам пронашла страницу на интернету и остала задивљена.” Овим речима глумице Горице Поповић, започиње уводник „Историјског забавника”, књиге првенца Александре Богдановић.

Александрин рад је у фебруару прошле године задивио и жири часописа „PC press”, који је „Историјски забавник” прогласио за најбоље „интернет место” у области образовања и културе. Том успеху ове младе ауторке, мастера новинарства и заљубљеника у прошлост, био је посвећен текст у „Политици”, после кога се Горица Поповић придружила армији од 230.000 пратилаца „забавника” на вебу, „Фејсбуку” и „Инстаграму”.

А онда је, у марту другог ковидног лета господњег, „интернет место” посвећено прошлости мутирало у – књишки сој. Са изгледима на једнако брзо ширење међу историољупцима – готово комплетан први тираж од 1.000 примерака плануо је у претпродаји.

Александра Богдановић (Фотографије Историјски забавник)

– Идеја о штампаном „Историјском забавнику” потекла је од Страхиње Вујића, уредника издавачке куће „Јеж”. Од првобитне замисли да то буде избор већ објављених текстова, стигли смо до 56 прича написаних специјално за књигу. Помало сам се прибојавала да мојим онлајн пратиоцима листање неће бити занимљиво као „скроловање”, али се показало да култ књиге још има верне следбенике. Чак је приличан број наруџбеница стигао из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, упркос томе што их је поштарина коштала више него сама књига – каже Александра.

Укоричени „Историјски забавник” обухвата период од турских освајања до краја Другог светског рата. Представљене личности хронолошки су обрађене у три поглавља: „Крунисане главе”, „Јуначке и одважне главе” и „Учене, даровите и одлучне главе”. Поднаслов „Озбиљно забавне приче од Драве до Јужне Мораве” указује да галерија 56 портретисаних ликова надраста оквире садашњег српског државног и етничког простора.

– Бирала сам позитивне историјске узоре, од којих су многи неправедно заборављени или скрајнути у вртлогу идеолошких сукоба и националних деоба. Желела сам да покажем да народи на јужнословенском простору имају много личности које их спајају попут копчи, насупрот шавовима по којима смо распарани. На пример, хрватску химну је компоновао Србин, а српску Словенац. Јосипа Јелачића је на церемонији у Загребу за хрватског бана устоличио српски патријарх Јосиф Рајачић. Блиски сарадник Вука Караџића био је словеначки лингвиста Јернеј Копитар... – набраја Александра.

Осим славних владара, хероја, научника и иноватора, у књизи су место нашли и живописни ликови као што су Александар Лексо Саичић, Црногорац који је у двобоју поразио самураја, Ђорђе Шагић, први Србин досељеник у САД, један од писаца Декларације независности Тексаса, Сремац Никола Бизумић, изумитељ нуларице, најпознатије машинице за шишање, Радослав Грујић, истраживач који је код Призрена пронашао гроб цара Душана, Фауст Вранчић, аутор првог вишејезичног речника у Европи, штампаног још 1595. године...

– Сви они мозаик историје чине не само богатијим, већ и лепшим и узбудљивијим, и зато сам хтела да их отргнем од заборава. А нарочито сам се трудила да ниједна важна жена у књигом омеђаном времену не буде изостављена. Од Марије Карађорђевић, преко Милунке Савић, Надежде Петровић и Драге Љочић, до Руже Клајн Мештровић, Марије Јурић Загорке, Мир Јам и Ите Рине – наглашава наша саговорница.

И у папирном издању, Александра је остала верна свом онлајн стилу – попут филмских „тизера”, њени кратки коктели историјских чињеница и занимљивости код читаоца побуђују рефлекс да се по још сазнања запути у библиотеку, или барем на „Гугл”. Питамо је, да ли ће овако појачан читалачки апетит за теме из прошлости, узроковати још једну „мутацију” забавника – у серијал књига које ће „начете” теме и личности подробно обрадити?

– О томе за сада не размишљам, али постоји једна друга идеја која ме баш заокупља. Маштам да напишем сценарио за ТВ серију о успону и трагичном крају Владе Илића, индустријалца родом из Власотинца. Био је један од најбогатијих Југословена у међуратном периоду и најуспешнији градоначелник Београда. Комунистичка власт му је одузела сву имовину, прогласила народним непријатељем и осудила на седмогодишњу робију. Преминуо је 1952, у потпуном сиромаштву. Сахрану су организовали некадашњи радници његових фабрика, који нису заборавили Илићева доброчинства. Не знам да ли ћу бити кадра за тај подухват, у писању филмских сценарија немам никаквог искуства. Али, открићу вам коме бих поверила главну улогу. Уверена сам да би Љуба Бандовић маестрално дочарао лик Владе Илића – каже Александра Богдановић.

Коментари2
fd2cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milenko popić- etnoseljak
"...да народи на јужнословенском простору имају много личности које их спајају попут копчи, насупрот шавовима по којима смо распарани". Једна од таквих личности био је нпр. и пјесник Аугустин Тин Ујевић, који је објашњавао Хрватима зашто би, свакако, требало да читају Алексу Шантића. Данас ту копчу чине Игор Мандић или госпођа Ведрана Рудан. Ова књига чини добро друштво Силуетама старог Београда Милана Јовановића Стојимировића, пуном личности и сјећања на њих, које је гријех заборавити.
Снежана Добросављевић
Урадите све око реализације идеје из задњег пасуса. Морамо да знамо ко је Влада Илић родом из Власотинца и најуспешнији градоначелник Београда.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља