Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Попис становништва одложен за јесен

Процењено је да су због пандемије најризичнији делови пописа – селекција и обука око 20.000 кандидата за инструкторе и пописиваче, као и теренско прикупљање података, јер 15.000 пописивача треба да изађе на терен и у року од месец дана обиђе сваки стан и кућу и попише комплетно становништво
(Фото Н. Марјановић)

Због пандемије вируса корона попис становништва, домаћинстава и станова, који спроводи Републички завод за статистику и који је требало да се одржи у априлу, биће одложен за октобар, потврђено је за „Политику” у националном статистичком заводу. Процењено је да су најризичнији делови пописа – селекција и обука око 20.000 кандидата за инструкторе и пописиваче, као и теренско прикупљање података јер 15.000 пописивача треба да изађе на терен и у року од месец дана обиђе сваки стан и кућу и попише комплетно становништво. То укључује и лица смештена у старачким домовима, психијатријским болницама, домовима за децу без родитељског старања, студенте и ученике у домовима и интернатима, мигранте у прихватним центрима и друге категорије становништва у колективном смештају које су у већем ризику од заражавања. Због одлагања пописа становништва, попис пољопривреде у Србији, који је био планиран за октобар, биће одложен за наредну годину.

У Републичком статистичком заводу наводе да су приликом доношења одлуке о одлагању пописа имали на уму и препоруку Одељења за статистику Уједињених нација и Популационог фонда УН, који су издали сет препорука у којима се, као најразумније решење, предлаже одлагање пописа. Због кризе изазване короном, Шкотска и Ирска су планирани попис у априлу званично одложиле за април наредне године, а остале европске државе разматрају различите сценарије за спровођење пописа који треба да се реализују овог пролећа.

Подсећања ради, у организацији Републичког завода за статистику у периоду од 1. до 30. априла 2019. године био је организован пробни попис становништва, којим је било обухваћено око 20.000 домаћинстава и станова, односно око 50.000 становника у 51 општини, односно граду наше земље. Основни циљ пробног пописа био је да се правовремено тестирају сва методолошка, организациона и информатичка решења и инструменти који су припремљени за редовни попис становништва 2021. године. Резултати овог пробног пописа показали су да свака трећа жена у Србији од 30 до 34 године нема дете, а без потомства је и сваки други мушкарац исте старосне доби. Демографска статистика сведочи да је од 2002. до 2019. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14 процената, док је број наших седокосих суграђана повећан са 16 на чак 20 одсто. Најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да у нашој земљи живи чак 1.436.930 особа старијих од 65 година и свега 1.064.321 дете млађе од 15 година. Преведено на језик статистике, то значи да је свака пета особа старија од 65 година, а тек свака седма нема још 15 свећица на рођенданској торти.

У периоду од 2002. до 2019. године просечна старост становништва порасла је за три године – са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. На повећање броја старих свакако утиче и продужење очекиваног трајања живота – подаци показују да се од 2002. до 2019. године животни век продужио са 72,3 на 75,7 година. Од нас су старији само становници Немачке, чија је просечна старост 45,5 година и Италијани, чије је становништво у просеку старо 44,4 године. Додатно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија.

Први „попис људства” у Србији 1834. године

Спровођење пописа на нашем тлу има веома дугу традицију која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу те речи. Од тог „пописа људства” па до Првог светског рата пописи су, у просеку, спровођени на сваких пет година. У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва – 1921. и 1931. године, а попис планиран за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Подаци говоре да је 1948. године извршен тзв. скраћени попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почевши од пописа 1961, сходно препорукама Уједињених нација, пописи се спроводе на сваких десет година – 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. године.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

smb
drzava zna - nadam se - koliko ima izdatih pasosa. drzava zna isto tako - nadam se - koliko ima izdatih i aktualnih licnih karata, mislim vazecih. drzava zna broj maloletnika - kroz skole. ILI NEZNA??? ogroman broj podataka za sabiranje. ko se gde trenutno nalazi i zivi je manje vazno. ili je drzavljanin srbije ili nije. postovani novinari ovog lista znate da ste mnogo bolji od zvanicnih koji ovo rade. posao za vas. dobro pisete i sabirate. pozdrav.
Радознали грађанин
Живим у иностранству и не претерује када кажем да преко деведесет посто наших држављана у иностранству има пребивалиште у Србији, што је супротно и домаћим и европским законима о пребивалишту. Када сам ишао да направим пасош детету у конзулату нису могли да схвате како је могуће да сам одјављен са пребивалишта у Србији. Верујем да велики број наших држављана буде потписан иако не живи у Србији.
Бранислав Станојловић
Не видим у чему је проблем. Грађанин сам Уједињеног Краљевства и Србије. Поседујем некретнине на оба места и плаћам општински порез који се у Србији зове "Инфостан" у обе земље и имам право гласа у обе земље.
Дејан Ариље
Попис има сврху ако се пописује стварно стање на терену, а не примера ради уписујеш неког да живи у Ариљу а он већ дуже од десет година живи и ради или у БГ или преко границе
Nemanja
Popis ce zvanicno da potvrdi da je ondarodjeni rezim za 10 godina vlasti unazadio Srbiju vise nego svetski ratovi i kriza 90tih zajedno
K'o popisani
Rezultati probnog popisa nikako ne mogu da budu da svaka treća žena od 30 godina nema dete, nego da li su metode i tehnike popisa prošle testiranje ili nisu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.