четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 21.03.2021. у 20:54 Марија Бракочевић

Сваки десети запослени у Србији с непуним радним временом

У ЕУ је значајно виши проценат радника ангажованих на тај начин, јер је реч о земљама у којима су плате веће. па запослени могу да раде онолико колико им је довољно за пристојан живот
Ако послодавац то одобри, млада мајка може да се етапно укључује у посао после породиљског одсуства (Фото Пиксабеј)

У Србији је порасло ангажовање радника на непуно радно време, али је са десет одсто учешћа код нас оно и даље мање заступљено него у земљама Европске уније где готово петина од свих запослених ради на такав начин. То, како је недавно истакла Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад и запошљавање, само значи да и у нашој земљи треба очекивати пораст оваквог начина радног ангажовања, па се и на време треба  припремати за изазове кроз измене, пре свега, кровног Закона о раду.

Професор Марио Рељановић, научни сарадник са Института за упоредно право, подсећа да је у Европској унији непуно радно време популарније него што се мисли, посебно у скандинавским земљама, а кад је реч о таквом радном ангажовању традиционално су у врху Холандија, Белгија, Швајцарска, Немачка...

– Подаци Еуростата показују да у Холадији чак половина запослених ради на тај начин, у Белгији 34 одсто, Немачкој око 30 одсто, а у Швајцарској  још више – 38 процената. У Европи има више радника са непуним радним временом него у Србији, јер у тим земљама од зараде са непуним временом рада може да се живи. Дакле, земље у којима је виши лични доходак имају висок проценат запослени на тај начин, јер људи бирају да раде онолико колико им је довољно за нормалан и пристојан живот – истиче проф. Рељановић.

Истовремено, додаје он, такав ангажман одговара и држави, јер се тиме постиже пуна запосленост, док је самом послодавцу свеједно, јер плаћа одређених фонд радних часова, без обзира на то да ли је на такав начин упослио више или једног радника.

– Овдашње анкете показују да око 38 одсто људи ради са непуним радним временом, а као најчешћи разлог наводи се немогућност проналаска посла са пуним временом. Трећина испитаника не износи разлог зашто тако ради – открива проф. Рељановић.

Ипак, да би се достигао просек у ЕУ, у Србији би требало да се усагласе породични и професионални живот.

– Код нас постоји могућност да се ради са непуним радном временом, само под одређеним условима због, на пример, болести детета, или пак ако послодавац то дозволи. Ако не дозволи, онда није могуће да се рецимо родитељи етапно укључују у свој посао после породиљског одсуства. То етапно укључивање у посао је оно што је одавно препоручено и требало би му наћи место у законодавству, као и обавезно породиљско одсуство за оца детета – објашњава научни сарадник, додајући да у Србији нема других законских препрека да би се радник ангажовао на непуно радно време.

Разлози због којих је у Европској унији већи проценат ангажованих на непуно радно време су економске природе, а људи често тако раде и кад не могу да нађу посао, када су болесни или не могу да ускладе породичне обавезе са послом.

Бојан Урдаревић, професор радног права на Правном факултету у Крагујевцу, подсећа да сви они који раде на такав начин у Србији имају иста права као и остали радници.

– Ипак, квалитет тих права им јесте умањен. Другим речима, зарада им је мања, јер се исплаћује према броју радних сати. Заправо, сва права из радног односа смањују се сразмерно времену проведеном на раду – наводи проф. Урдаревић, подсећајући да се послодавцима ипак све више исплати да понуде такве ангажмане и због нових околности.

– Такви послови до сада су били карактеристични за школство и здравство, а код приватних послодавца то баш и није била пракса. Требало би видети да ли је сада због короне порастао проценат ангажовања радника са непуним радним временом и на којим конкретно пословима – напомиње Урдаревић.

Шта би то у закону требало променити да би људи који раде на такав начин убудуће добили још бољу заштиту?

„Ништа”, уверен је овај професор, „јер наш Закон о раду већ садржи одредбу о непуном радном времену која је у складу са међународним стандардима”.

Коментари4
4f649
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandra
Mozda je trebalo da napisete da je u Holandiji - br. 1 po pitanju zaposlenih na nepuno radno vreme - vrtic za dvoje dece za 5 radnih dana nedeljno kosta koliko i jedna prosecna plata. Nesto malo manje je produzeni boravak dece koja idu u skolu. A baka/deda servis nije bas uobicajen. Nije ni cudo da onda jedan roditelj radi nepuno radno vreme.
Milos
Kako se Srbija ne ugleda po platama, nego po svemu degradirajućem?
jazavac pred sudom
Немојте да лажете и себе и нас.Сви ти запослени стварно раде пуно раднои време, али послодавци оваквом пријавом покушавају избећи плаћање доприноса.Госпођа Тепавчевић би ово могла знати.Иначе, ово је једина земља у којој имате пријављене раднике на 1 сат у једној чувеној осигуравајућој компанији, а чији радници раде по десет сати.Сви то знају и праве се луди.
Pera Peric
To sto u Srbiji vecina ljudi radi puno radno vreme nije losa stvar. Raditi deo radnog vremena odgovara samo jednom broju ljudi, obicno onima koji su dobro situirani.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља