среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико пандемија кошта свет

Тешке последице по светску економију плаћају пре свега радници који су велики губитници дубоке рецесије, противепидемијских рестриктивних државних мера и тиме изазваног насилног реструктурирања већине индустрија и читавих националних привреда
(Фото ЕПА/Juan Ignacio Roncoroni)

БЕОГРАД/АТИНА – Пандемија која је први истински и невиђено истовремени глобални догађај у модерној историји, ударила је досад углавном развијени свет, пише данас грчки лист „Ефимерида тон синтактон” и износи колика је засад цена.

Тешке последице пандемије по светску економију плаћају пре свега радници који су велики губитници дубоке рецесије, противепидемијских рестриктивних државних мера и тиме изазваног насилног реструктурирања већине индустрија и читавих националних привреда.

У свету је само током прва два месеца ове године губитак бруто-домаћег производа (БДП) износио 6,3 хиљаде милијарди долара. То је најреалнија процена међународних организација на основу глобалне рецесије од 4,5 одсто 2020. године и с обзиром на то да је светски БДП 2019. године био 86 хиљада милијарди долара.

Глобални дуг - јавни и приватни - достигао је крајем фебруара 281 хиљаду милијарди долара. То је 355 одсто светског БДП-а, преноси Бета.

Половина пораста укупног дуга у свету за 24 хиљаде милијарди долара током пандемије, последица је мера које су предузеле државе.

Друга половина је нови дуг предузећа (повећан за 5,4 хиљаде милијарди долара), банака (за 3,9 хиљада милијарди долара) и домаћинстава (за 2,6 хиљада милијарди долара).

Глобални јавни дуг достигао је тако 123,9 одсто БДП-а, док је 1946. године, после завршетка најразорнијег оружаног сукоба у људској историји - Другог светског рата, укупан светски дуг био 124,1 одсто БДП.

Због расхода изазаваних пандемијом, буџетски дефицит држава света је достигао 11,8 одсто светског БДП-а, а 2019. је био 3,8 одсто.

Апсолутни рекорд држе САД, где је буџетски дефицит прошле године достигао 17,8 одсто (а 2019. је био 6,4 одсто), док је у еврозони где су уравнотежени буџети обавезни, дефицит скочио са 0,6 одсто 2019, на 8,4 одсто БДП 2020.

До краја 2020. године широм света је изгубљено 114 милиона радних места. Од тога су 33 милиона незапослени, а 81 милион је чак напустио економски активно становништво и више не тражи посао.

Изгубљени радни сати током пандемије - због отпуштања, или делимичног или потпуног престанка пословања, равни су радном времену 255 милиона стално запослених.

Европа је забележила највећи проценат (14,6 одсто) радника који су незапослени, не раде због престанка пословања или им је скраћено радно време.

Светски рекорд по губитку радних места постављен је у САД у априлу прошле године, када се готово 21 милион радника пријавио за помоћ за незапослене.

Приход запослених у свету се 2020. године смањио за 3,7 хиљада милијарди долара. То је равно паду просечне зараде од 8,7 одсто, односно износи 4,5 одсто светског БДП-а. Највећа смањења прихода запослених (просечно 12,3 одсто) су у најсиромашнијим земљама света.

Процењује се да се укупан обим светске трговине (увоз и извоз) смањио за 9,2 одсто у 2020. години, што је 4,5 одсто светског БДП-а.

Највећи спољнотрговински ударац 2020. године претрпела је Латинска Америка (са губитком од 7,5 одсто БДП-а) и Европа (са 7,3 одсто губитка), а најмањи губитак је имала Азија (само 2,5 одсто), захваљујучи брзом расту извоза Кине.

Вредност акција на свим светским берзама (глобална капитализација) достигла је 110 хиљада милијарди долара јер је током пандемије вредност акција порасла за 20 одсто у поређењу са 2019. годином.

„Берзански лешинари” - пише грчки лист - „применили су до максимума стару изреку: 'Кад видиш крв, купуј, купуј, купуј!' “, што је берзе довело „до махнитог раста”.

Баш у години пандемије (март 2020-март 2021.), најпопуларнији берзански индекс, њујоршки „Дау Џонс”, растом од 65 одсто поставио је рекорд свих времена (преко 33.000 поена).

Технолошки индекс Волстрита „Насдак” зарадио је 81 одсто, деонице дигиталних гиганата поскупеле су од 60 до 110 одсто.

Акције америчког произвођача електричних аутомобила ТЕСЛА су за годину дана поскупеле за чак 670 одсто.

И све европске берзе су забележиле раст, неке и до 100 одсто, пише грчки лист који је чланак написао на основу података ЕУРОСТАТ-а, ММФ-а, ОЕЦД-а, Међународне организацје рада (ИЛО), Института за међународне финансије (ИИФ) и службе ЕУ за истраживање информација EUROFOUND.

Коментари4
d337d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljudmila
Neke kosta, a neki bogami su dobro napunili svoje kase, preko rada od kuce i tako kompanije lisile sebe svih obaveza sto kancelarijski poslivi zahtevaju. I pored toga ne placanja putnih troskova radnicima i toplih obroka
Dušan
Postradale su oblasti koje u suštini nisu ni potrebne ljudima: visoki turizam, besmisleni saobraćaj ( teretni je očuvan), prodaja tekstila koju kupuju oni što nemaju svoj mozak nego kupuju što im kažu, nočni klubovi, saloni raznoga vida, ski centri, kockarnice....i još mnogo toga čoveku nepotrebnog.
Леон Давидович
Корона је донела пропаст човечанству у многим областима.Економски губици су несагледиво велики.
slobodan
Kosta manje nego da je nastavljeno onako kako je bilo pre ,sto je vodilo svet u propast. Korona je lek za bolesnu duznicku ekonomiju i potrosacko drustvo. Ove berze ce tako da puknu za nekoliko meseci. Papirici koje zovete novcem nece vredeti nista.Ni naduvano zlato, ni bitkoin..Nadam se da masovni turizam kakav smo imali do sada nikada nece zaziveti. To je bio kancer. Kao i mnogo toga drugog . Na cega su sve ljudi bili ubedjeni da trose pare je ta bolest koja mora da se izleci.Sve ide po planu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.