Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Употребна вредност полиграфа на суду

(Фото ЕPA-EFE/ Sergei Alexsandrov)

Реч полиграф је најчешће помињана у српским писаним и електронским медијима у последњих тридесетак дана. Познајемо ли довољно апарат који има циљ да раздвоји истину од лажи и познајемо ли довољно полемике које указују на проблематичну аргументацију теоријског образложења употребе полиграфског тестирања и вредности добијених резултата које подржавају валидност оваквог тестирања?

Назив полиграф потиче од латинских речи poly – више и grafein – писати. Полиграф је инструмент који истовремено снима два или више канала података.

Италијански научник Чезаре Ломброзо међу првима је, 1895. године, приступио употреби инструмената за прва практична тестирања осумњичених лица, а у извештајима се наводи да је кривицу утврђивао на основу нивоа крвног притиска испитаника.

Наука сматра да је прави творац савременог полиграфа Џон Ларсон, који је још као студент медицине на Калифорнијском универзитету 1921. године користио одвојене апарате за мерење крвног притиска, пулса, дисања и електричног отпора коже.

Полиграфски апарат састоји се од три основне компоненте: сензора, дигиталне конзоле и компјутера с одређеним програмом. Сензори и дигитална конзола представљају хардверске додатке који функционишу на принципу рада електронике и електромеханике. Физиолошке реакције испитаника региструју сензорима сигнал који шаљу у конзолу, а она их претвара у дигитални сигнал и одређеним компјутерским програмом врше се обрада и бележење физиолошких реакција испитаника.

Полиграф не детектује лаж као такву, дакле не мери директно лагање. Оно што заправо мери јесу физиолошке промене до којих долази првенствено зато што је особа емоционално (по)буђена.

Улога испитивача, односно надлежног службеног лица одговарајућег органа је огромна. То мора бити особа која поседује мултидисциплинарна знања из разних наука, попут криминалистике, психологије, физиологије, кривичноправних наука. Професори Живојин Алексић и Милан Шкулић наводе да би по њиховом мишљењу за то био најкомпетентнији судски психолог.

Став већине теоретичара јесте да је оправдана употреба полиграфа на почетку рада на одређеном кривичном догађају – на почетку криминалистичке обраде предмета, а не у судском поступку који му следи. Његова употреба као крајњег средства не долази у обзир, јер тада резултати изостају.

Полиграфско испитивање може се вршити само уз поштовање принципа добровољности, неопходно је да лице које би требало подвргнути полиграфском испитивању да свој непосредни пристанак.

Структура и садржина питања која се постављају испитанику су кључни део полиграфског испитивања. Њихов редослед, значење и особине у великој мери могу довести до жељене реакције испитаника.

Тест комплекса кривице и тест врхунца напетости – индиректни тест, представљају најзначајније методе полиграфског теста.

Испитивач, а не полиграфски апарат је најважнији елемент веродостојности добијених резултата. Примарна сврха полиграфског теста у безбедносном проверавању је идентификација индивидуа које представљају озбиљну претњу по националну безбедност.

Британски психолог Џефри Бан истиче да полиграф није само машина, него комплекс техника, принципа, процедура и симбола. Аутор наглашава круцијални допринос сензационалистички настројене штампе, која је допринела поимању ове машине као моћне.

Полиграф би требало прихватити само као иницијално средство о кривици, нема снагу доказа пред судом, али може помоћи да се пронађу други докази. Треба да служи за усмеравање истраге, селекцију осумњичених и за откривање нових доказа.

Полиграф није стопостотно савршена техника да би се њом заиста могле детектовати лажне изјаве и тешко је поверовати да ће икада постојати уређај који ће са стопроцентном сигурношћу указивати на то да ли особа говори истину или не. Томе најбоље сведочи и најпознатији случај бившег агента ЦИА Олдрича Хејзена Ејмса, оптуженог да је шпијунирао за Русе, који је „прошао” два полиграфска тестирања у време док је информације одавао Русима. У почетку је био престрашен због саме помисли да га чека полиграфско испитивање, али су га из КГБ-а саветовали да се „само смири”.

Владимир Н. Лапчић,
правник, члан Секције за криминологију српског удружења за кривичноправну теорију и праксу

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Из Британије
Узимају све најгоре алатке из америчког правосудно-поправног система у коме труне гомила невиних људи. Машина чије записе тумаче обични полиграфски техничари а не криминолози, психолози и социолози никада неће утрврдити истину. Обично замајавање јавности, које у Србији очигледно лако пушта корење. Да је не знам колико невин појединац никада не треба да препусти судбину машини којом рукују приучене особе.
Саша Микић
Останите и даље у Британији. У Србији полиграф није никад био, нити је данас доказ на суду и користи се само ради даљег усмеравања истраге. То што је сензационалистички писано о полиграфу у медијима и што појединци верују да ће своју ''невиност'' доказати на полиграфу је пуко замајавање.
Киза
Чињеница је да се у Србији придаје превелик значај полиграфском тестирању! Сам полиграф није никакав свемогући "детектор лажи", већ помоћно средство за усмеравање истраге! Резултати добијени тим путем не могу бити употребљени у судском поступку чак и ако у даљем току истраге буду потврђени! Ако нема материјалних доказа који поткрепљују истрагу они сами не важе! Друго је питање зашто код нас чак и људи на високим положајима ове резултате представљају као необорив доказ? Само питам...
Која
Познате су технике којима се увежбава превара полиграфисте и полиграфа то су нејавне технике које се уче а могуће их је наћи чак и на интернету уз мало добре воље. Нове технологије које укључују аи у многоме су успешније у указивању на могуће неистине у нечијим изјавам, у члану који дефинише полиграфско испитивање као полицијску технику чак је 14 случајева када се не може користити. Комбинација искусног испитивача камере психолога и аи софтвера који анализира зеницу успешнија је од полиграфисте.
Саша Микић
Психопате, а поготово патолошки лажови не треба уопште да вежбају за полиграф, јер они сами верују у оно што лажу. Насупрот томе су изузетно поштени људи, који ће у стресним ситуацијама (када се нађу неоправдано оптужени за нешто што нису урадили) реаговати онако како не треба и дати погрешну слику на полиграфу, а такође у случају било каквог софтвера и камере.
Senior75
Poligraf meri neke parametre ljudskog organizma, a tumaci ih covek na snovu sopstvenih percepcija istih.I to tumacenje bi trebao da radi konzilijum strucnjaka iz vise oblasti medicine.Zdrav I bolestan covek ne mogu imati iste reakcije, pa znaci ne mogu ni dati iste rezultate.A ako to radi samo jedan covek, operater na toj masini stvar je veoma diskutabilna.I zasto se medicinski strucnjaci o tome ne izjasnjavaju nego samo pravnici I policajci?
Саша Микић
Правници и полицајци се изјашњавају о томе, јер је полиграф ''смишљен'' за њихове потребе. Медицинарима не треба да процењују да ли неко лаже или не. Људска личност је врло сложена ствар, па због тога и због онога што се и ви навели, реакције на полиграфу се тумаче на основу искуства, а не на основу неког врхунског предзнања. Има и полицајца, који имају тако рећи ''урођен'' полиграф, па могу да процене да ли их неко лаже или не, али та процена као и у случају полиграфа није валидан доказ на суду

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.