Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Фиброза плућа је озбиљна компликација

Код највећег броја пацијената с ковидом 19 промене у плућима потпуно се повуку, али код неких долази до настанка ткива, које смањује еластичност овог органа и способност да се шири и обезбеди довољне количине кисеоника из ваздуха
Скенер важан за постављање дијагнозе, али и за праћење дуготрајног ковида (Фото: EPA /Remko de Waal)

Познато је да је велики број људи с ковидом 19 отпуштен из болница без процене степена њиховог опоравка. Досадашње искуство, међутим, указује да се код значајног броја пацијената (између 30 и 50 одсто) дуготрајне тегобе одржавају након прележане болести. Бројни симптоми, неретко праћени и поремећајима плућне функције, налазима у крви и променама које се на плућима откривају на радиографијама и скенеру грудног коша називају се дуготрајни ковид.

На ову појаву указује др Драгана Јовановић, супспецијалиста пулмологије и онкологије, редовни професор Медицинског факултета у Београду, у пензији и члан Медицинске академије Српског лекарског друштва.

Она зато указује да је важно да се после отпуштања из ковид болнице пацијенти прате, јер то омогућава да се сагледа како иде опоравак и у којој мери се промене током првих неколико месеци повлаче, код кога заостају, а код кога се погоршава налаз.

Важна физикална терапија

Тиме се правовремено препознаје потреба за физикалним мерама рехабилитације, јер је то начин да се смање трајне последице, пре свега по дисајне органе. Осим тога, то је неопходно и да би се урадиле даље медицинске претраге и спречиле нове компликације, од којих неке могу бити опасне по живот.

– Најважније компликације које могу бити и опасне по живот су фиброза плућа (ожиљавање) и тромбозе које могу изазвати плућну емболију или тромбе у крвним судовима мозга – упозорава професорка Јовановић, али и умирује објашњењем да се највећи број пацијената лепо опорави, а да се компликације дешавају у мањем проценту случајева.

Ипак, дуготрајни значај свих ових ефеката још није довољно дефинисан.

Међу најчешће дуготрајне тегобе прележаног ковида 19 спадају отежано дисање – диспнеја, кашаљ, слабост, болови у мишићима и зглобовима, губитак кондиције. Честе тегобе које се односе на дисајне органе јесу болови у грудима (осећај печења и притиска), поремећај регулације телесне температуре (валунзи, повишена температура или грозница – пре свега након физичког напора или оптерећења), затим поремећај срчаног ритма, попут прескакања срца (екстрасистола), убрзани пулс при мировању и различите неуролошке тегобе (поремећај памћења и концентрације, вртоглавица).

Докторка истиче да су најозбиљније дуготрајне компликације срећом ређе, али захватају дисајне органе, па тако настају респираторни поремећаји и оштећења плућне функције.

Професорка Јовановић износи и податке из прелиминарних анализа и студија које показују да је отежано дисање најчешћи симптом шест недеља након отпуста: било је забележено код 47 одсто пацијената и праћено кашљањем у 15 процената. У 12. недељи, само 39 одсто пацијената још је осећало отежано дисање, али 15 процената је и даље кашљало.

Снимци на скенеру показали су да шест недеља након отпуста из болнице код 88 одсто болесника постоје оштећења плућа. Шест недеља касније тај проценат је пао на 56 одсто, што значи да је више од половине тих пацијената још увек имало неке плућне промене. Међу пацијентима није примећен ниједан знак фиброзе, непожељног ожиљавања, које смањује еластичност овог органа и умањује способност плућа да се шире и удисањем добију довољну количину ваздуха. Фиброза смањује и могућност крвних судова плућа да преузму довољне количине неопходног кисеоника из ваздуха.

Недавно су објављени резултати британског истраживања о дуготрајном ковиду, које је, у просеку два месеца, пратило близу 400 оболелих по изласку из болнице. Око трећине пацијената није имало придружене болести, које су саме по себи ризик за тежи облик. Више од половине пацијената имало је константни недостатак ваздуха, трећина хронични кашаљ и више од две трећине малаксалост, умор уз немогућност да толеришу неке релативно умерене напоре.

Контролним скенером утврђено је да је код девет одсто пацијената дошло до погоршања налаза на снимцима плућа, које указује на већу могућност да се ради о развоју нежељеног ожиљавања, фибрози плућа.

Вежбе дисања

– Пацијента треба обучити физичким и вежбама дисања које ће обављати у кућним условима, а посебно је важно упутити га да спроводи вежбе дијафрагмалног дисања, подстицати удисање на нос. Те вежбе и мере рехабилитације посебно су важне за људе који су у болници били на механичкој вентилацији, респиратору. Након акутне фазе тешке форме болести, рана рехабилитација у виду вежби дисања и мобилизације од суштинске је важности. Рехабилитација је битна и у даљем току, управо да би се поспешио бржи и комплетнији опоравак, уједно омогућило повлачење постојећих плућних промена, тиме свакако спречавајући инвалидност због оштећења плућа. Показано је да је лежећи положај на стомаку, лицем окренутим ка јастуку, пожељан код свих пацијената с плућним променама – истиче наша саговорница.

Пут до потпуног оздрављења

– Јако је важно да се на време препознају пацијенти који имају упорно отежано дисање и недостатак ваздуха, нарочито при напору (диспнеју), дакле они с могућим озбиљним компликацијама. Срећом, код највећег броја пацијената прати се потпуно повлачење промена у плућима, дакле потпуно оздрављење – каже наша саговорница.

Др Јовановић, међутим, упозорава на другу озбиљну компликацију која мора да се препозна на време – тромбозу с пратећим феноменом плућне емболије, тј. откидања угрушка (тромба) и запушења крвног суда плућа, с могућим смртним исходом.

Лечење ових компликација искључиво је домен одговарајућих специјалиста терцијарне здравствене заштите, пре свега пулмолога или неуролога, а често тада постоји и потреба за болничким лечењем.

Опоравак за четири месеца

– Утешно је да се већина пацијената после прележаног ковида потпуно опорави за четири до шест месеци. Важно је да пацијенти, сами или уз помоћ члана породице, бар током првих месец дана по завршетку болести и прездрављању (обично је то код амбулантних после 3 до 4 недеље), мере засићеност крви кисеоником у два наврата, у мировању и при напору, пулсним оксиметром. То помаже да се одреди какав је тај постковид период с аспекта дисајних органа и да ли постоје разлози да се пацијент обрати лекару раније од заказане контроле – објашњава проф. др Драгана Јовановић.

Она додаје да посебно пацијенти с астмом, опструктивном болешћу плућа или фиброзом морају пажљиво да прате свој дисајни статус. Они погоршање отежаног дисања, недостатка ваздуха не треба аутоматски да припишу својој старој дијагнози, већ морају помислити да погоршање може да буде и симптом ковида 19.

Изазов: повратити снагу

– За лечење дуготрајног ковида неопходан је холистички приступ у праћењу, усмерен на физичке, али и психолошке потребе пацијента. Уколико је болест некомпликована, има тренд ка потпуном опоравку, терапија је потпорна, са саветом о доброј исхрани, суплементима, шетњама, лаганим благим вежбама до границе осећаја напора, које се постепено, с временом повећавају. Физикална медицина и рехабилитација имају кључну улогу, с обзиром на то да су после прележане инфекције пацијенти, поготову они лечени у јединицама интензивне неге, у веома лошој кондицији и да имају огромну мишићну слабост – објашњава др Јовановић и каже како је пред нашим здравственим системом велики задатак да адекватним решењима спречи потенцијално трајни инвалидитет ковид пацијената. Многи ће морати поново на лечење у болнице.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran Kovacevic
Sad ce valjda lekari najzad da se ozbiljnije pozabave gripom, koji je i do sada odnosio podosta zivota i najvertovatnije iz istih razloga kao i kovid, samo sto lekari o tome nisu vodili racuna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.