Лака сам на комплиментима

Глумица Анђелка Прпић много ради, али је, и поред тога, веселог духа и увек чува осмех на свом лицу. Рођенданској дами „ТВ ревији“ поверава да обожава да се смеје, на сав глас. Чак и када је непримерено месту и прилици. А тек када насмеје некога, живот јој се продужи бар за месец дана. Уме и сама, непланирано, да својом трапавошћу учини ситуацију филмичном. Ни не чуди зашто је редитељи виде баш у комичним остварењима. Од 9. марта гледамо је и у серији „Радио Милева“ на РТС. То ће бити још једна у мноштву серија које се снимају у наредно периоду... Почињемо да наликујемо на мали Холивуд. Но, нашој саговорници то не смета.

- Склони смо да олако критикујемо, а тешко похвалимо. Мени је драго да се пуно ради. Учи се и на грешкама, као и на квалитетним садржајима. На крају крајева, како ћемо знати шта је добро ако немамо са чиме да упоредимо. Све домаће волим да погледам, да знам шта се дешава у еснафу. Прилично сам нетрпељива на опаске „немам телевизор“, а желим да живим од овог посла. Волим да колегама честитам, ако ништа друго, онда на поштеном раду... А лака сам на комплиментима када ме неко очара.

Позната глумица искрена је када каже да прижељкује више мелодрама, романтичних комедија. „Није лако са мушкарцима“ је филм који увек изнова гледа. Нешто слично је и инспирише да прионе на посао.

Гледали смо је углавно у комедијама, а у медијима је најчешће називају комичарком. Колико јој то импоује, или, пак, смета?

- Уз домаће комедије сам одрасла. Узори, којима сам се дивила, су наши маестрални комичари. Ако ме је било ко, макар једном, окарактерисао као врсну комичарку, од мене нема срећније. Па шта ако нас било ко укалупљује, па и Џулија Робертс је најчешће у једном истом жанру и готово без грешке одлична глумица. Треба храбрости да се не игра на већ виђено. Зато сам захвална редитељу филма „Једини излаз“ Дарку Николићу који ми је указао поверење и дао озбиљан задатак. Радује ме успех нашег филма јер је за кратко време, под околностима пандемије, остварио неслућене резултате, али ме исто толико радује што сам упознала дивне људе због којих сам данас богатија – отворено прича о феномену „укалупљивања“.

Рођендан „ТВ ревије“ је и повод да проговоримо колико су медији данас „неваспиани“ и колико је пристојно говототи о приватном животу. Анђелка Прпић све више отворено говори о свом:

- Одувек сам мање-више о томе отворено говорила. То је нажалост усуд данашњег времена, чини ми се. Или сам ја само ишла линијом мањег отпора и веровала да је боље да сама кажем, него да неко други креира. На крају крајева, немам шта да кријем. Само што је питање шта ико добија од таквих прича, чему нас уче и коме помажу... Сигурна сам ништа, ничему и никоме.

Анђелку Прпић гледали смо и у новогодишњем програму а играни сегмент у којем је учествовала,  критика и публика је окарактерисала као квалитетан. Оно што је сигурно, разликаовао се од остатка новогодишњег програма.

- Ни секунд нисам размишљала када су ме позвали за учешће у новогодишњем програму РТС-а. Можда је за некога то превише ретро, да не кажем превазиђен формат, али мене невиђено радује. Сваки дочек који памтим је био уз ред музике, ред скечева, ред сарми и буткице, ред смеха и тако у круг. Одмах се сетим сестре и брата, стрица са камером, тате као лажног Деда Мраза и узбуђња поводом поклона, те вам је јасно да бих увек бирала програм који евоцира такве успомене.

Према њеном мишљењу, нашим каналима недостаје дечији и вечерњи забавни програм. Сину Јакши стално пушта преко „Ју тјуба“ емисије -  „Лаку ноћ децо“, „Метла без дршке“, „Коларићу панићу“. А себе неретко почасти снимцима „Образ уз образ“.

Никада није помислила да је глума био погрешан избор. Обожава, са пуно емоција прича, када јој у пет ујутру зазвони будилник. Осећа полет, елан и узбуђење пред сваки снимајући дан. Радује је и храни та врста умора.

Прпићева сматра да је серија „Жене са Дедиња“ њен најзначајији пројекат. То је била прва озбиљна аудиција. Први кадрови из којих је много научила. На овом снимању је упознала пријатеље за цео живот.

- А што се тиче посла који ми је отворио највише врата, на коме сам се потпуно разиграла, нашла глумачког пара за цео живот, то су „Андрија и Анђелка“ без премца – каже Анђелка.

Наравно, као и већина њених колега, опробала се и у водитељским водама, и увек би се вратила малом екрану.

- Нажалост, данашње телевизије и продукције немају навику да улажу довољно, како средатава, тако ни припрема за ТВ програм. Жао ми је због тога и надам се да ће се ускоро променити – критична је Прпићева.