Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Кадрови, кадрови

​Шта имамо данас? Читаве разреде у којима су скоро сви ученици одлични. Такви резултати су нереални. На тај начин стечене дипломе и сведочанства основано су сумњиве. Јер свако од нас зна да је скоро немогуће наћи ђака који подједнако добро зна математику, слика или свира виолину и уз то се невероватно брзо пење уз конопац

Очигледно је да Србија има бројних проблема. Они грађанима праве велике сметње. Најважније питање јесте да ли се уз постојеће ресурсе и  политичку вољу располаже одговарајућим кадровима да би се те сметње уклониле?

Мој покојни пријатељ директор београдског зоолошког врта Вук Бојовић је говорио „најважнија особина коју руководилац треба да има, јесте да је упознат са способностима својих запослених. Ако их у складу са тим постави на места, на којима ће показати своје  умеће, онда резултат мора бити најмање лош”. Дакле једноставно са том  поставом боље не може.

Кадрови су онакви какви стварно постоје. Ми не можемо имати више  кандидата за нпр. формирање фудбалске репрезентације, него што их имамо. Али можемо водити рачуна да  на свако место у тиму дође онај ко ће из те позиције  остваривати најбоље резултате.  У том  случају резултат, какав год био, мора да буде најмање лош. И тада је одговор како побољшати стање, у томе да се мора радити на побољшавању способности које играчи имају. Али ако је  на  место у тиму постављен човек који је очигледно слабији од неког другог онда је грешка  до селектора који није искористио све капацитете.

Руководећи се таквом логиком свака  заједница: породица, локална самоуправа, спортска екипа, држава морају функционисати најмање лоше. Доћи у позицију да се ради најмање лоше  је нешто  сасвим могуће. Питање је само да ли то желимо?

Тај принцип је одавно познат. Сећам се одломка из   романа „Мехмед паша Соколовић”, надам се  незаборављеног писца Душана Баранина који је веома много утицао на моје  интелектуално формирање. Он ту описује  моменат када  испитивач   врши  одабир најбољих међу прикупљеним аџами- огланима. И кад на ред дође  Бајица Соколовић, како га  Баранин назива у роману, пита га: „Да ти ја дам капу од злата, јаничар ага  капу од сребра, а султан   капу од сукна, коју би одабрао?” Бајица без размишљања одговори: „Капу од сукна.” На то  испитивач поново: „Зашто кад је она најјевтинија?” Бајица одговара: „Није важно шта се даје  већ ко даје”. То му отворило пут ка врху.

У принципу тако би  требало да се понашају  учитељи приликом првог сусрета са ђацима. Да тачно виде који таленат има неко од првачића и  да систематски ради  са њим на развијању тих особина. Истовремено да  на  те особине упозорава  наставнике   разреда у које са годинама прелазе ђаци. Нови наставници би  одмах знали кога у којој дисциплини ваља форсирати. Одабиром и неговањем ствара се  елита.

Моје искуство говори  да, мада  наставници, у принципу, тако и раде ипак има недоследности које кваре крајњи резултат. Често васпитачи своје љубимце форсирају мимо њихових квалитета. Да би се то  предупредило  школа мора  вршити сталну контролу и  проверу рада наставника, васпитача и тренера. Да сваки  вид   незаслуженог промовисања одмах кажњава. Кад је школа таква,   онда је резултат најбољи. Опет се враћам  на Вука Бојовића. Он је  био    припадник генерације  која је   међу последњима ишла у нижу гимназију. То су  садашњи виши разреди основне школе. Причао ми је да је  све што је научио у животу научио у тој школи. Говорио је да  од гомиле ђака који су се тискали у учионици, обавезно је  неколико понављало разред. Само двоје- троје је било одличних и то не  сви са свим петицама. Док се  већина  борила да   не буде међу  понављачима

Шта имамо данас? Имате читаве разреде у којима су скоро сви ученици одлични. Такви резултати су нереални. На тај начин   стечене дипломе и сведочанства  основано  су сумњиве. Јер свако од нас зна да је скоро немогуће наћи  ђака  који подједнако добро зна математику, слика или свира виолину и уз то се невероватно брзо пење уз конопац.

Кад би се ствари тако поставиле ми бисмо на врху пирамиде, када се школовање заврши, имали најбоље у генерацији. Такви људи су оно што се зове кадрови. Они не би смели да  брину за посао. На пример ако генерација дипломираних студената неког државног факултета има 100 људи, држава би  нпр.  прву десеторицу одмах запошљавала. Они не би смели да иду на биро рада. Онда можете да замислите како би студенти „гризли”. Као  професор  са вишедеценијском каријером добро знам да  висока оцена, која је неоспорно плод знања, не  значи и креативност. Али   би   се свакоме ко има највишу просечну оцену морала дати шанса од рецимо пет година. То је сасвим  довољно да они који вреде остану на  површини, а они који  не вреде  потону. Онима који испуне критеријуме би се  уговор о раду продужавао. Од њих би требало формирати  интелектуалну, пословну, спортску и сваку другу елиту. Тада би резултат био најмање лош. За неуспехе не бисмо могли да кривимо другога већ само себе. И на основу  искустава радили би  све, да  постојеће кадрове, боље искористимо како би  се  стално ишло ка бољем.

Професор универзитета, оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boža
Kadrovi rešavaju sve, govorio je drug Staljin. Pozitivna selekcija kadrova je ključna za bilo koji uspeh društva. Nažalost, to se u praksi retko sprovodi.
Aleksandar
Pročitam tekst i ponese me neki elan, da može nešto da se promeni. Ali NEĆE. Radeći u državnoj službi oko 5 godina i radeći sa narodom primetio sam i shvatio da naš narod baš zbog suprotng modela obrazovanja ( školovanje po željama roditelja i učenika), a ne po potrebama , tu gde je jeste. Od malih nogu se pravi selekcija prema Maminim i Tatinim sinovima. Tako se formiraju odeljenja u O.Š. . Svakako ima oko 5% nadarenih, koji svakako odu iz Srbije. I to se nikada , ali nikada neće promeniti.
Radmilo Milicevic
Davno je neko rekao: "Kolicina pameti je nepravedno podeljena. Medju nama ima 10% super pametnih, 10% super glupih, a ostalih 80% su obicni ljudi kao vi i ja." Tako rezonujuci, ako u nekoj skoli, u proseku, ima vise ili manje od 10% odlikasa, onda tu treba ispitati razloge i uzroke. Naravno, svaka generacija je drugacija i izuzetaka ce uvek biti. Zelimo samo da ti izuzeci budu opravdani i objasnjivi. Uzgred, i ambicije roditeljs su jedna a interes dece i njihove realne mogucnosti su druga stvar.
Мали Ђокица
Господине професоре, кадрови првенствено зависе од професора; о томе како сам разумео не рекосте ништа. Мој колега је у "Јожефу Стефану" у Љубљани написао конструктивну хемијску формулу 25 година после завршетка провинцијске гимназије. Моја ћерка је отишла на математички факултет захваљујући свом професору. На стоматолошком професорка оставља самог студента који ми четири ипо сати !!!??? оперише зубе. Дошла је на сам крај. Професор на Фону први час изводи читајући прву лекцију из свог уџбеника.
Veciti student
Gospodine Jevticu, sve je tako kako kazete, ako to posmatrate iz ugla dobrog (odlicnog) djaka, ali kako iz ugl nas koji smo se bavili studijama od prvog razreda osnovne skole, i to po dva ili tri puta., jer smo tako utvrdjivali nasa znanja u jednom razredu? Nisu li sadasnje generacije prihvatile nas nacin skolovanja, sto znaci da smo, mi, kako nas nazvase ponavljaci, utemeljivaci savremenog skolovanja, kako bi svi bili podjednako ocenjivani, bez ponizavanja nasih sledbenika? Pa, demokratija je.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.