среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раст БДП-а Србије у 2021. години, између три и четири одсто

(Фото А. Васиљевић)

Раст бруто домаћег производа (БДП) Србије у овој години могао би да буде између три и четири одсто, оценио је данас главни уредник економске публикације „Квартални монитор” Милојко Арсић.

„Мањи пад у 2020. повећао је основицу с којом ће се поредити резултати из 2021, а уз то сад се види и да ће трајање епидемије, а тиме и ограничења, бити нешто дуже, а опоравак европских привреда спорији”, навео је Арсић разлоге због којих се не може очекивати пројектовани раст Владе Србије од шест одсто.

Најављени нови антикризни пакет који се планира у првој половини 2021. повећаће  јавне расходе, како је рекао, за око милијарду евра, па би фискални дефицит у овој години могао да порасте на пет-шест одсто БДП-а, уместо планираних три одсто.

„Економски би било оправдано и фискално одговорно да се уместо наставка неселективних програма нове антикризне мере усмере само на грађане и предузећа која су снажно погођена пандемијом”, рекао је Арсић на промоцији новог броја „Кварталног монитора”, који издају Економски факултет у Београду и Фондације за развој економске науке, преноси Бета.

У 2021. јавни дуг ће, према његовим речима, наставити да расте тако да ће се приближити 30 милијарди евра, док ће учешће у БДП-у вероватно премашити ниво од 60 одсто.

„Оцењујемо да је јавни дуг Србије релативно висок, имајући у виду ниво развијености земље и услове задуживања, па би сходно томе, у средњем року, фискална политика требало да буде вођена тако да обезбеди смањење дуга на испод 50 одсто БДП-а”, рекао је Арсић.

Привреда Србије показала се, према његовим речима, нешто отпорнијом на здравствену кризу у односу на друге европске земље и пад БДП-а у 2020. години износио је један одсто док је у земљама централне и источне Европе у просеку био 3,9 одсто.

У земљама ЕУ просечан пад БДП био је, како је рекао, 6,2 одсто, а мањи пад од Србије имале су свега четири европске земље, Ирска, Норвешка, Литванија и Турска.

Додао је да је заједничко за земље које су у кризи релативно добро прошле да у привреди имају мало учешће делатности попут туризма и аутомобилске индустрије које је криза нарочито снажно погодила, а велико учешће делатности које нису биле погођене кризом.

У Србији пољопривреда и прехрамбена индустрија на које, како је навео, пандемија оставила мање последице, чине око 12 одсто привреде.

Додатни разлози за мањи пад БДП-а је то што је Србија у кризу ушла са релативно високом стопом привредног раста, као и што је применила релативно снажне фискалне и монетарне стимулансе, док су епидемиолошке мере у већем делу године биле благе.;

Запосленост је у 2020. години, према речима Арсића, незнатно умањена и то само у неформалном делу привреде, а разлог је што је пад БДП био мали па није захтевао смањење већег броја запослених, затим исплате минималца из државне касе за запослене у фирмама и очекивања послодаваца да ће се брзо завршити криза. ;

„Очекује се да ћа раст незапослености бити постепен и да ће трајати годину-две након окончања пандемије”, рекао је Арсић.

Зараде у приватном и јавном сектору у Србији су, како је рекао, након стагнације у 11 месеци, имале у децембру 2020. висок раст, иако добрим делом сезонски.

Пренети раст зарада из 2019. године је, према речима Арсића, био висок па су јединични трошкови рада у 2020. години порасли за 8,8 одсто.

У 2020. смањена је спољнотрговинска размена, па је дефицит нешто испод две милијарде евра што је 4,3 одсто БДП-а и био је за око 1,1 милијарду евра нижи него у 2019. години.

Арсић је рекао да су цене производа које Србија увози, пре свега нафте, значајно опале, док су цене производа које извози, пољопривредних производа и метала, порасле, што је утицало на смањење спољнотрговинског дефицита.

Додао је да су стране директне инвестиције у прошлој години опале за 20 одсто, али су и поред тога биле више него довољне да покрију дефицит текућег дела платног биланса. Номинални девизни курс остао је, како је навео Арсић, током целе 2020. практично непромењен иако су током другог и трећег квартала постојали снажни депресијацијски притисци, на које је Народна банка Србије одговорила продајом евра из девизних резерви.

„Премда постоје користи од очувања стабилности девизног курса у време кризе у високо евроизованој економији попут српске, политика фиксирања девизног курса није дугорочно добра јер доводи до наставка реалног јачања динара, услед чега опада ценовна конкурентност привреде”, рекао је Арсић.

Додао је да је динар реално ојачао у односу на евро у 2020. за 1,5 одсто, а од 2016. укупно за преко осам одсто, „што је био јединствен случај у Централној и Источној Европи”.;

Мере монетарне политике у 2020, као што су смањење референтне каматне стопе креирање додатне ликвидности кроз своп и репо аукције помогле су, према речима Арсића очувању ликвидности домаће привреде, чиме су спречена, или бар одложена, масована банкроства предузећа и губитак радних места.

Он је рекао да је „фискална политика такође одлучно и снажно реаговала на кризу због чега је у 2020. остварен рекордан дефицит консолидоване државе од око 3,8 милијарди ; евра, што је 8,1 одсто БДП-а.

„Фискални дефицит у Србији већи је од просека земаља ЦИЕ пре свега услед већег пакета антикризних мера, од којих су неке добро дизајниране, док се за друге то не може рећи”,рекао је Арсић.

Додао је да је јавни дуг на крају 2020. године достигао је 26,7 милијарди евра, што је 57,4 одсто ; БДП-а, а са укљученим негарантованим дугом локалних самоуправа премашује 58 одсто БДП-а.

„Раст јавног дуга у 2020. био је знатно мањи од фискалног дефицита, због јачања динара према долару, као и због тога што је део дефицита финансиран приходима од концесије и приватизације”, рекао је Арсић.

Коментари7
a02b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима
Какав бре црни раст , акда с езадужиш 10 милијарди ? Колики је раст броја становника , то је прави показатељ успешности друштва...
4posto=duplo na 30g.
Sta znaci 4% ustvari? Ako zajmis sa kamatom od 4% na 30 godina fiksno - pozajmis 100 evra - vratices 200 evra. Primenimo to na na rast privrede - sa konstantnih 4 % rasta -- ekonomija bude duplo veca posle 30 godina. Ima ih koji misle da ako je kamata 4% - pozajmis 100 evra -- vratis 104 evra. Sa 4% kamata je 100% na 30 godina. Cuvajte se i samo racunajte.
a 4posto uz inflaciju?
Sta ako zajmim sa 4% fixno na 30 godina - a inflacija je veca od 4%? Neka je inflacija 8% na primer? Da li to znaci da se stvarna vrednost zajma smanji za upola na taj period? Dve danske banke daju zajam na 20 godina - NULA kamata FIKSNO! Rekao bih prilicno dobar dil - pogotovo ako inflacija bude veca od nule.....slobodno me demantujte.
Slobodan
Da li ćemo ikada ovde moći da pročitamo koliko je BDP Srbije po stanovniku? I da onda to uporedimo sa istim tim BDP po stanovniku u drugim zemljama. "Оцењујемо да је јавни дуг Србије релативно висок, рекао је Арсић" Javni dug Srbije je od 1945. do 1989. porastao na 5,12 milijardi tadašnjih dolara, što je oko 9 milijardi evra. Na početku 2012. bio je iznad 14 milijardi evra. Od 2012. do danas, dakle, za 9 godina, uvećan je sa 14 na 30 milijardi. Više nego ukupan dug od 1945. do 2012.
Vojislav Guzina
Odlična procena gospodina Arsića. Međutim, rast BDP između 3 i 4 odsto, bi mogao uzrokovati nešto veći deficit budžeta, zbog veće pomoći privredi od dosad predviđene, možda i do sedam odsto BDP-a. Moguće je da ove godine jak dinar više naškodi izvozu, nego dosad, pa da spoljnotrgovinski robni deficit bude veći od očekivanog. Na kraju godine će dug ipak biti veći od 60 odsto BDP-a, sa negativnim efektom u pogledu rasta budžetskog troška kamata, na javni dug i konačnog deficita.
Zoran Ilić
Prosečan rast BDP Srbije u poslednjih 8 godina je 2%, dok je u istom periodu prosečan rast Rumunije 4%. Predlažem da Politika upita ekonomiste zašto se Rumunija razvija duplo brže od Srbije iako je već sada skoro duplo razvijenija zemlja. Naime, BDP po glavi stanovnika Rumunije je 12.300 dolara dok je srpski 7300 dolara.
Duska
@Zoran Ilić Rumunija je još od 2007. u EU. Zatim, oko 20% Rumuna živi u inostranstvu. Ovde na zapadu gde i ja živim, oni su veoma vredni i snalažljivi, odlično zarađuju i mnogo tog novca troše u Rumuniji i pomažu svoje porodice. Izuzetno su velike patriote.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.